I love Zrenjanin

  • Home Interpoint
  • Aviv park Zrenjanin
  • Kuća zdravlja
Aktuelno

U Zrenjaninskoj gimnaziji bi uskoro mogli da se školuju IT stručnjaci

ZrBizNet

Zrenjaninska gimnazija je nedavno proslavila 170 godina postojanja. Ovo je jedna od najstarijih gimnazija u Srbiji. Tokom dugog perioda postojanja škola je prolazila kroz razne teškoće, jer je u vremenima revolucija i ratova bila pretvarana u bolnice i vojne stacionare. Ipak, sve te poteškoće je prevazilazila zahvaljujući nastavnom kadru koji je uporno istrajavao u nameri da škola opstane.

O tome šta je gimnazija bila nekada, a šta je sada, jubileju koji su obeležili, uspesima učenika ove škole i planovima za budućnost razgovarali smo sa Milanom Radakovićem, profesorom istorije i direktorom Zrenjaninske gimnazije.

Milan Radaković

Milan Radaković

I love Zrenjanin: Nedavno ste obeležili veliki jubilej – 170 godina postojanja škole. Koliko je to s jedne strane čast, a s druge obaveza?

I Taxi Zrenjanin

Milan Radaković: Čast je velika jer je Zrenjaninska gimnazija jedna konstanta koja traje toliko decenija. S druge strane naša obaveza je da nastavimo tim putem, da budemo što bolji i da naši učenici postižu što bolje rezultate. Ja sam često govorio da je najvažnija stvar to što 80 posto naših maturanata kada upišu fakultet budu na budžetu. To pokazuje kvalitet i put kojim treba da idemo. Da naši đaci budu spremni za sve fakultete. Svakako očekujemo uvođenje državne opšte mature, a tada će gimnazija dobiti još veći značaj.

Gimnazija se trudi da osavremeni program koji nije menjan četvrt veka

I love Zrenjanin: Gde je Gimnazija bila nekada, a gde je sada, s obzirom na to da se u javnosti stiče utisak da su stručne škole interesantnije đacima nego gimnazije?

Milan Radaković: Ono što je osnovni problem, to je što od 1991. godine nisu menjani nastavni planovi i programi. Četvrt veka, 25 godina ništa nije menjano. Mi gledamo da gimnazija bude savremenija.

Nekada je gimnazija bila takva ustanova gde je izvor znanja bio profesor i naravno udžbenik. Međutim, danas izvor znanja nisu samo udžbenici, nego su informacije dostupne putem interneta, postoje mogućnosti da učenici dođu do znanja na drugi način. Današnji profesor treba da bude drugačiji od onog kakav je nekada bio, da bi zaniteresovao učenike. Ove generacije koje dolaze daleko brže žive, vest je sveža i dostupna u prvom minutu događanja. Ta brzina života određuje i nastavu, uslove rada u školi.

Zrenjaninska-gimnayija-cas

I love Zrenjanin: Na koji način se Zrenjaninska gimnazija tome prilagođava i kako se menjaju predavanja?

Milan Radaković: Predavanja se unapređuju savremenim tehnologijama. Profesori na času ukazuju đacima gde mogu da nađu dodatne informacije, nastava je aktivna. To je skroz durgačije od nekog ranijeg perioda. Nastava učenicima treba da bude i zanimljiva, ali tu treba i da nauče nešto.

Možda današnje generacije učenika brže dolaze do određenog podatka, možda manje čitaju. Ranije generacije su morale više da čitaju. Danas učenici pokušavaju da dođu do podatka jednostavnije. To ima i dobrih i loših strana. Loša strana je to što sada nemaju tu rečitost, kao nekadašnje generacije, a dobra što brzo dolaze do informacije. Zahvaljujući novim tehnologijama praktično im je sve na dohvat ruke. Sada imamo susret dve generacije profesora. Jedna generacija profesora je iz onog klasičnog perioda „ex katedre“, a druga je ova nova generacija profesora koja ima savremene metode predavanja.

Zrenjaninska-gimnazija-hol

Liste tehnoloških viškova otežavaju izbor kadra u školama

I love Zrenjanin: Kakav je nastavni kadar u Vašoj školi?

Milan Radaković: Stručni kadar je generalno dobar.

Mi svakako, to morate znati, imamo jedan problem kao direktori, a to je da moramo da poštujemo kolektivni ugovor po kojem smo u obavezi da preuzimamo liste tehnoloških viškova koji postoje po školama, tako da direktor ne može mnogo da utiče na izbor kadra, jer mora da preuzme profesora sa liste. Možda bi i mogao da nađe boljeg profeosra, ali ne može. Sindikat je, vodeći ispravnu socijlanu politiku, želeo da zaštiti ljude da ne ostanu bez posla posle 20-30 godina rada, pa ti ljudi imaju prednost pre konkursa. Konkursi su trenutno i zabranjeni. To dovodi do drugog problema – sistem je usitnjen. Meni kada ode profesor u penziju, ja sa liste moram da primim profesora kojem fali norma 10-15-20 posto časova. Tako da za to jedno radno mesto imam 5-6 profesora. To onemogućava držanje odeljenskih veća, jer taj profesor radi u više škola. Takođe, gubim i odeljenskog starešinu, jer mi odeljenski starešina treba u školi svakodnevno. Možete zamisliti da neki profesori rade i u 5 škola.

Zrenjaninska-gimnazija-spolja-siroko

Interesovanje za Zrenjaninsku gimnaziju veliko, ali je deo učenika nepripremljen za tu školu

I love Zrenjanin: Koliko đaka trenutno ima Zrenjaninska gimnazija?

Milan Radaković: Zrenjaninska gimnazija trenutno ima 1056 učenika u 40 odeljenja. Imamo tri smera – društveno jezički, opšti i prirodno-matematički, s tim što u svakoj generaciji opšteg tipa imamo jedno odeljenje na mađarskom nastavnom jeziku.

I love Zrenjanin: Kakvo je interesovanje učenika za gimanaziju?

Milan Radaković: Interesovanje je uvek veliko. Ove godine smo upisali 10 odeljenja, a mogli smo jedanaest. Ono što je interesantno u ranijem nekom periodu je bilo ograničenje bodova, pa je, na primer, za društveni smer bilo potrebno da na prijemnom imate 12 bodova iz srpskog jezika i 10 iz matematike, na prirodno-matematičkom smeru je bilo obrnuto, a na opštem je bilo potrebno po 10 bodova i iz srpskog jezika i iz matamatike. Toga više nema, ta granica ne postoji.

Interesovanje jeste veliko, ali je problem što je jedan deo učenika koji dolazi u gimnaziju poprilično nepripremljen za gimnaziju. On može da upiše gimnaziju i sa manjim brojem bodova, jer ima toliko odeljenja. Mi sada radimo ulazni test iz gotovo svih predmeta gde vidimo sa kojim znanjem učenci dolaze u gimnaziju da bi profesor mogao da planira nastavu i da bi video sa kojim kapacitetom raspolaže. Svakako tu postoje problemi, jer sa tom decom mora da se radi. Sad je stvar predavača kako da u jednom odeljenju bude uspešan, a ima sve ove probleme.

Zrenjaninska-gimnazija-ucenici

I love Zrenjanin: Šta pokazuje to što kažete da đaci dolaze nepripremljeni za gimanziju budući da su ovde većinom opšti predmeti koji su bili i u osnovnoj školi?

Milan Radaković: Primetno je da iz razliitih škola dolaze različita deca. Negde je zastupljena stručna nastava, negde su imali strani jezik, ali ga nisu savladali. Neko iskustvo je da je najvažniji predvač. Od njega sve zavisi. Ko je predavao u osnovnoj školi, ko predaje u srednjoj. Oseti se ta razlika.

Sada se uvode standardi za srednje obrazovanje i ja verujem da će to napraviti neki put šta je to što učenici treba da savladaju i da će državna opšta matura mnogo pomoći da se ojačaju gimnazije i da se više vrednuju.

I pored nedostatka pojedinih kadrova na tržištu, Zrenjaninska gimnazija ima stručnjake

I love Zrenjanin: Kada je reč o kvalifikacijama profesora, da li svi predavači u Zrenjaninskog gimnaziji imaju potrebnu stručnost?

Milan Radaković: Svi su visokoobrazovani. Čak smo uspeli i na mađarskom jeziku da obezbedimo gotovo 90 i više procenata stučnog kadra. Isto je i na maternjem jeziku. To je danas izuzetno teško naći. Morate znati da su neka zanimanja deficitarna, poput profesora matematike, profesora fizike, nema ih. To je vrlo teško pronaći. Pogotovo kada vam je potrebno na mađarskom nastavnom jeziku.

Zrenjaninska-gimnazija-dvojezicni-pano

U Zrenjaninkoj gimnaziji uskoro DSD2 sertifikat za nemački jezik

I love Zrenjanin: Koji su najveći uspesi vaših učenika?

Milan Radaković: Najveći uspesi su po meni ta takmičenja gde naši učenici postižu vrhunske rezultate na republičkim takmičenjima. Iz godine u godinu osvajamo neko od prva tri mesta iz matematike, fizike i drugih predmeta. Trenutno se naša deca nalaze u Holandiji na takmičenju u besedništvu.

Mislim da je, takođe, veliki uspeh Zrenjaninske gimnazije ta otvorenost u ovoj poslednjoj deceniji ka međunarodnim projektima. Imamo jako puno projekata međunarodne saradnje.

Sarađujemo sa nemačkim gimnazijama u Hercogrenu, u Švebišhalu… Nema barijera za učenike ukoliko poznaju jezike i informacione tehnologije. Ono što je, takođe, veliki uspeh gimnazije jeste kada je reč o nemačkom jeziku. Već nekoliko godina imamo DSD1 sertifikat, a sada idemo ka tome da obezbedimo DSD2 sertifikat znanja jezika. To je najviša diploma znanja nemačkog jezika, nivo C1. Trenutno u Srbiji taj nivo imaju Filološka gimnazija u Beogradu, Filološka u Karlovcima, Subotička i Niška gimnazija. Mi smo sledeća koja će, nadam se, uspeti u tome. Imamo jako kvalitetne profesore nemačkog jezika. Za razliku od ovih škola koje imaju DSD2 i koje imaju lektore za nemački jezik, mi se oslanjamo samo na svoje profesore, što je veliki uspeh i za veliku pohvalu.

Zrenjaninska-gimnazija-djaci-u-klupama

Međunarodni projekti povezuju đake iz Zrenjanina i inostranstva

I love Zrenjanin: Koliko su važni ti međunarodni projekti da se učenici upoznaju, još u tom uzrastu, sa različitm kulturama, jezicima, narodima, običajima i da steknu kontakte sa ljudima koji ne žive u Srbiji?

Milan Radaković: To je izuzetno značajno. To ima jedan širi spektar. Taj širi spektar je vezan za porodicu. Deca borave u porodicama u inostranstvu i uzvraćaju gostoprimstvo. Time se ruše barijere, granice, stereotipi.

Mogu da vam kažem jedan podatak – pre 8 godina kada je počeo projekat sa Švebišhalom, roditelji iz Nemačke su bili malo zategnuti u smislu da puste decu u Srbiju. Sada imamo pet puta veće interesovanje. Možda mi više radimo nego političari. Mi rušimo te barijere.

Drugi segment se možda i ne vidi sada i mi to zovemo „igla u plastu sena“.

Nikada ne znamo ko će od te dece, naših gostiju iz Nemačke, sutra imati neku firmu, biti na nekoj poziciji i setiti se boravka u Zrenjaninu, pa će se možda odlučiti da ovde investira. Spajanje gradova, kultura, ulazak u porodice je jako bitan. Mi smo prepoznatljivi kao narod koji je gostoprimljiv i oni vrlo rado dolaze kod nas. Taj porodični odnos kod nas oduševljava sve naše goste. Mi im prilazimo srdačno, otvorenog srca.

Zrenjaninska-gimanzija-đaci

Dualno obrazovanje i u Zrenjaninskoj gimnaziji – okretanje ka IT sektoru

I love Zrenjanin: Sve se više govori o dualnom obrazovanju. Na koji način će se Zrenjaninska gimnazija preusmeriti na taj vid obrazovanja?

Milan Radaković: I mi moramo da se preusmerimo na dualno obrazovanje u smislu da ne bude samo ovih klasičnih smerova. Tu je povezivanje sa IT sektorom, tu je otvaranje odeljenja koji bi mogli da posluže direktno privedi, povezivanjem sa Tehničkim fakultetom i visokom školom i na taj način bi Zrenjaninska gimnazija školovala kadar koji je potreban privredi.

Zrenjaninska-gimanzija-ulaz

I love Zrenjanin: Kada bismo mogli da očekujemo prvo odeljenje đaka koji će se obučavati za rad u IT sektoru?

Milan Radaković: IT savet je održao tri sastanka, definišemo polako ciljeve koji su bitni i verujem da će se vrlo brzo pokazati rezultati toga – već sledeće godine. To će biti značajno ne samo za gimnaziju. U IT savet je uključena i Elektrotehnička škola „Nikola Tesla“. To će biti značajno za grad Zrenjanin, jer su tu uključene i lokalna samouprava i privreda. Zajedničkom koordinacijom možemo doći do dobrih rezultata. Problem IT sektora je što nema kadrova. Potreba za kvalitetnim kadrovima je velika, tako da bi škole mogle da pomognu u tome. I naravno fakultet.

I love Zrenjanin: Znači, već od školske 2017/2018. bi moglo da se otvori novo odeljenje u Zrenjaninskoj gimnaziji?

Zrenjaninska-gimnazija-natpis

Milan Radaković: Da, da. Moglo bi to. Za to treba malo vremena, ali povezivanjem sa fakultetom moramo stvoriti dobar kadar za IT sektor, koji sada nedostaje.

I love Zrenjanin: Da li su se neke firme uključile u vaš projekat koje su precizirale kakav im je kadar neophodan?

Milan Radaković: Mi smo sada već u kontaktu sa dve firme – Vega i Levi9. Praktično će one doći ovde da rade promociju i na taj način ćemo pokušati da zainteresujemo učenike. Sa fakultetom smo se dogovorili da njihova aktivnost bude usmerena na našu prvu i drugu godinu. One promocije koje su radili u četvrtoj godini u aprilu nemaju nikakav rezultat, učenike treba zainteresovati već od prve-druge godine.

  • Divider

  • Divider
  • Daruši
Na vrh