I love Zrenjanin portal

  • Univer export
  • Ultra Caffe
Aktuelno

Istorija banatskih sela : Perlez – život nekada

pixlrU periodu između XVII i XVIII veka, obrada zemlje obavljana je drvenim plugom sa gvozdenim raonikom, drljačama i branama od pruća. Oralo se više volovima a manje konjima. Sejalo se ručno. Trećina oranica zasejavana je pšenicom, ječmom i raži, druga trećina je u proleće sejana ječmom, kukuruzom, ovsom i bostanom, a treća je ostavljana neobrađena da bi se „odmarala“.

Naredne godine se sejalo na odmorenoj zemlji, njive se nisu đubrile jer se smatralo da nađubrena zemlja podstiče rast korova na njivama. Sredinom XIX veka, uvidevši od komšija Nemaca, da po susednim selima imaju veće prinose jer svoje njive đubre stajskim đubrivom, meštani sela počinju da đubre i svoje oranice.

Žetva je u 18.veku obavljana srpovima, i trajala je obično sve do pojave mrazeva, u poznu jesen. Vršidba se obavljala na gumnu volovima i konjima. Od povrća su se najviše gajili pasulj i luk, za krompir još nisu znali. Voćnjaka je bilo malo, najviše su gajeni šljiva i dud, zbog pečenja rakije. Lovom se u to vreme malo bavilo, mada je divljači bilo u izobilju. Najviše je bilo zečeva, prepelica i divljih golubova, droplji i divljih ćuraka.

Ribarstvo je bilo razvijeno i ribe je bilo u izobilju. Naš narod je, budući da je bio odan pravoslavnoj veri , postio u vreme svih crkvenih pravoslavnih postova, a glavna hrana je bilo riblje meso. Još od praistorije, riba se lovila harpunom, udicom i mrežom. Ovaj alat je građen od kosti, bronze, gvožđa, i prirodnih končanih vlakana. Otkriveno je više primeraka kostiju i alata, a naročito tegova ribarskih mreža.

Mlevenje žita i  drugih useva obavljano je u suvačama koje su pokretali konji. Trgovinom su se bavili Cincari i Jevreji. Zanatlije su bile većinom Nemci, Mađari i Česi. Srbi su se bavili berberskim i kovačkim zanatom. U XVIII veku, kuće su bile poluzemunice, prekrivene trskom, sa niskim prozorima, zastrtim goveđom mešinom.

Svakoga dana objavljujemo nove video vesti i reportaže iz Zrenjanina na našem Youtube kanalu, prijavite se.
PerSu marketi

Ishrana je bila dosta jednolična i loša. Meso se najviše trošilo zimi, dok se leti više jela biljna hrana. Tokom rada na njivama najviše su se jeli slanina i luk, a uveče, kod kuće, kuvana hrana pripremljena na brzinu. Glavno jelo je bio hleb  pravljen od pšenice mešane sa raži, ječmom, kukuruzom ili sirkom. Supe i čorbe su bile retkost. Pasulj se kuvao često, čorbast ili gust. Neretko su spremane mandara, popara, cicvara, kulja od kukuruznog brašna, valjušci, rezanci, tašci, tarana. Kao kolači, pravile su se razne pite, uštipci, savijače, gurabije, torte s medom, jer se za šećer nije znalo. Za spravljanje jela korišćena je svinjska mast.

Perlez kuca

VRŠIDBA

Nekada se žito kosilo  „na ruke“ ili kosačicom – „samovezačicom“ koju su vukla četiri konja. Snoplje je slagano na njivi, u krstine, potom je voženo zaprežnim kolima u selo i u avliji denuto u visoke i duge kamare. Žetva je bila težak i složen posao, koji je mogao da potraje i ceo mesec. Svakog su leta u selo vrla najmanje tri društva sa 15-20 radnika. Svako društvo je imalo parnu mašinu  – lokomobilu, koja je ložena slamom, orgazinama (ostaci tuluzine, sena), ili fašinama (snopovi pruća, šiblja ili grana). Ona je preko dugog i debelog prenosnog kaiša okretala dreš – vršalicu. Poslednji u nizu, nalazio se elevator, bez kojeg se nije moglo zamisliti denjenje dugačkih i visokih kamara slame, po kojima se znalo kakvo je domaćinstvo. Jedno društvo je išlo vršalicom, redom, od kuće do kuće. U domaćinstvima su se zadržavali, zavisno od količine posejanog ili požnjevenog žita. Kada bi došlo vreme ručku ili večeri, tada bi se lokomobila oglasila dugim piskom, i to je bio znak za prekid posla. Radnici bi se kod bunara oprali, i seli za postavljen sto. Deca nisu sedala za sto, već su hranu dobijala u ruke.

Ähren

PEČENJE RAKIJE OD KUKURUZA

Potrebno je : 60g kukuruznog brašna, 5kg žita-slada, 3kg pšeničnog brašna, 2 kg stočnog brašna, 3 kg šećera, 1 paklo kvasca. Priprema : Najpre staviti žito da klija. Potrebno je oko 7 dana da žito pusti klicu odgovarajuće dužine. Kada žito proklija, od kukuruznog brašna potrebno je skuvati kulju. Ostaviti je da se ohladi, a u međuvremenu u sud odgovarajuće veličine pomešati sve ostale sastojke, osim proklijalog žita – slada. Sastojke dobro izmešati sa vodom. Pripremiti bure odgovarajuće veličine pa u njega ređati slojeve : prvo izlomiti pogače od kulje, preko toga sipati sloj pripremljene smeše, pa na kraju preliti sladom. Ređati tako slojeve dok se ne potroši sav pripremljeni materijal. Obratiti pažnju na količinu sastojaka, jer je potrebno da svaki sloj bude preliven podjednakom količinom. Preliti vodom da „ogrezne“ i ostaviti sve dok ne bude završeno vrenje (na 20 stepeni je potrebno oko 10-ak dana). Po završenom vrenju, peče se rakija, što predstavlja svojevrsno uživanje za domaćina i sve one koji se tu nađu. Nazdravlja se i uživa – do neka doba! (Recept Grujice Nakomičkog)

ministarstvo-poljoprivrede-generalni-inspektorat-deklaracija-rakije-etanol-1328585176-57109

KOMLOV

Ostaviti testo od hleba, cipovku, za otprilike 1,5 kg testa za komlov. Testu se dodaju prosejano kukuruzno brašno i voda  pa se zamesi srednje tvrdo testo. Napraviti male “jufkice“, lepinjice, staviti ih u komlovarku – korpu od pruća debljine 10 cm, i tako ih u toku leta sušiti. Kada je testo osušeno, izlomi se u sitnije komade i stavlja u platnene vreće. U zemljani lonac se potopi, za jedan tanjir komlova, što bude mera za 5-6 hlebova. Obično se potapalo na 3 sata. Onda se proseje brašno i stavlja u naćve – drveno koritance. Komlov se procedi i doda se kvasac. Zamesi se meko testo sa polovinom brašna i ostavi se do ujutro. Ujutro se testo premesi sa ostatkom brašna i ostavi u saćuricu da stoji oko 1-2 sata. Potom se izruči na lopatu i stavlja u furunu da se ispeče. Poneko je imao modle, pa je testo stavljano u njih da se tako ispeče.

Odlomak preuzet iz knjige „Banat je kao priča“, Zrenjanin 2011.

Autor : Dragana Padejski

Glavni urednik : Zoran Slavić

Izdavači : Istorijski arhiv Zrenjanin, NIP Zrenjanin

Produkcija : Etno festival Bagljaš

Foto : Vetrenjača u Melencima ( zrenjaninheritage.com)

Prijavite se na mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl prijavi se na newsletter.
  • Divider

  • Divider
Na vrh