Dan nakon što su evakuisani ljudi zarobljeni u snežnim smetovima na putu Stajićevo – Perlez, potražili smo neke od njih i porazgovarali o ovom, po njihovim rečima, neviđenom iskustvu.
U domu učenika „Angelina Kojić Gina“ juče je bilo smeštena 41 osoba, a budući da ih je nekoliko otišlo kućama, zatekli smo pojedince koji su nam prepričali neverovatne scene iz olujne noći.
Mladen Nikolić, vozač iz Zaječara ostao je zavejan u kamionu kod Peleza u četvrtak oko 22 časa.
– Vozio sam iz Zaječara prema Bačkoj Palanci, trebalo je da idem preko Zrenjanina, međutim stao sam kod Perleza iza kolone koja je već bila zaglavljena u snegu. Proveo sam celu noć u kamionu sve do petka popodne kada sam sa ostalim ljudima helikopterom prebačen do Zrenjanina. Tokom noći sam viđao ljude koji su izlazili iz automobila i peške odlazili sa tog mesta. Sada ovde čekam da se vreme smiri da bih nastavio put. Na vezi sam sa ljudima iz Centra za vanredne situacije koji me obaveštavaju o trenutnom stanju.
Proveo noć u kamionu, Mladen Nikolić
Po grupu dečaka iz Čente koji su noć takođe proveli u Domu učenika, danas je automobilom došao rođak.
– Put Čenta – Perlez – Titel – Žabalj – Zrenjanin je prohodan i tako ćemo se i vratiti kući, rekao nam je momak koji je želeo da ostane anoniman.
– Zahvaljujem se svima koji su nam pomogli, smeštaj i hrana su bili odlični, rekao nam je Ratko Kovačević na odlasku.
Naš sugrađanin Branislav Grubački u četvrtak uveče vraćao se sa službenog puta u Beogradu kada ga je olujni vetar i snežni smet zaustavio kod Perleza.
– Ovo je zaista nevreme koje se skoro nije dogodilo. Vetar je onemogućavao bilo kakvo kretanje. Vidljivost je bila manja od tri metra – priča Grubački nakon neverovatnog iskustva. – Srećom, u automobilu je bilo dovoljno goriva da ostane upaljen duže vreme i da se ne smrznemo. Do ujutru nije moglo da se mrdne bilo gde, pa nismo ni pokušavali. Bilo je doduše ljudi koji su u svom tom haosu pokušavali negde da odu peške, ali su brzo odustajali. Neki su se sklanjali i u kamione koji su radili celu noć pa su tako mogli da se zgreju… Najgore od svega je što u takvoj situaciji i ne znaš da li si i koliko ugrožen. Nekoliko nas imalo je sreću u nesreći da budemo bliže vikendici Jane i Nebojše Francuski, i kada je svanulo, nekako smo se probili do nje. Bilo je to najtežih 500 metara koje sam u mom životu prešao. Par puta sam pao i izderao kožu do krvi, onda možete zamisliti kako je taj sneg utaban. Bilo nas je više u toj vikendici, bilo je i raznih anegdota, neki mladići su pitali kako da dođu do Novog Bečeja, kao da nisu bili svesni da u tom trenutku nismo mogli da krenemo dalje. Želim posebno da naglasim zalaganje gradonačelnika Ivana Bošnjaka i nekoliko momaka iz vatrogasne jedinice koji su se peške probili do nas i sproveli nas do helikoptera koji nas je prevezao do bolnice. Oko 17 časova smo sleteli kod bolnice. Ova avantura trajala je oko 20 sati. Zahvalio bih se svim momcima iz vatrogasne jedinice, Vojsci Srbije, Igoru Virijeviću i Ivanu Bošnjaku čiji potez nas je kolektivno taknuo, sve nas koji smo bili na toj vikendici.
„Ne pamtim ovakvo nevreme“, Branislav Grubački
Portal I love Zrenjanin izvestio je još prvog dana da su zbog snežnih nanosa i rukometaši Proletera bili sprečeni da se vrate u Zrenjanin iz Kragujevca gde su odigrali prijateljsku utakmicu.
– Patrola saobraćajne policije zaustavila nas je pre ulaska u Čentu – kaže Milan Grubanov iz Proletera. Nakon višečasovnog čekanja vratili smo se za Opovo gde smo odseli, a sutradan nakon doručka smo preko Pančeva, Beograda i Novog Sada konačno stigli u Zrenjanin.
– Imali smo zapravo i sreće što nas je policija zaustavila jer bismo u suprotnom i mi ostali zaglavljeni kod Perleza. U Kragujevac smo krenuli u četvrtak u 14 časova, a kući smo došli sinoć. Iskoristili smo ovo neplanirano vreme u putu da se družimo – nije nam bilo dosadno, rekao je Grubanov.
.gif)
.gif)
