Stotine Zrenjaninaca želelo da čuje priču Brankice Stanković

U Pozorišnom klubu Zeleno zvono sinoć je održana diskusija i promocija knjige „Insajder, moja priča” na kojoj su govorili članovi ekipe televizijske emisije „Insajder“, predvođeni autorkom, novinarkom Brankicom Stanković.

Nakon Sajma knjiga u Beogradu, Zrenjanin je bio prvi grad u kom je Stankovićeva pričala o emisiji koja je imala veliki uticaj na njen profesionalni i privatni život.

Ekipa emisije „Insajder” se od 2004. godine bavila temama pred kojima se u našoj zemlji žmuri – motivima i ulogom tajnih službi, tabloida i političara u ubistvu premijera Srbije, korupcijom u pravosuđu, vezama kriminala i vlasti, fudbalskom i građevinskom mafijom, huliganima, privatizacijom i političkom zaštitom tajkuna, i otkrivala tajne koje su vlasti i pojedinci pokušavali da sakriju od očiju javnosti. Novi serijal, pod nazivom „Rudnik dugova“ uskoro počinje sa emitovanjem a sva pažnja usmerena je na rudarsko-topioničarski basen „Bor“.

– Kada smo se izborili za prvu temu „Ubistvo premijera Srbije“, koja je privukla dosta pažnje, postepeno smo dobijali podršku urednika. Sada radimo pod srećnim okolnostima i sigurna sam da ne postoji urednik koji nešto može da mi zabrani. U slučaju da nam neko kaže da određena tema ne može da se emituje, mi bismo javno to i rekli i ne bismo više ostali na televiziji B92. Stoga smatram da je najvažnija upornost novinara u ubeđivanju urednika da ga podrži, izjavila je Stankovićeva sinoć u Zrenjaninu.

 Knjiga „Insajder, moja priča” je lična priča u kojoj ona govori o svemu što je zbog bezbednosne procene morala da prećuti, događajima iz svog života i o onima koji su planirali njeno ubistvo. 

– Sve što svih ovih godina radimo u „Insajderu“, radimo onako kako je opisano u knjizi. Takođe, u njoj su navedena imena realnih ljudi i to nije nikakva fikcija. Nakon njenog objavljivanja nastala je tišina u medijima, nisu se oglasile nadležne institucije niti bilo ko ko se navodi u zvaničnim beleškana. Ništa se nije promenilo i ja i dalje živim sa obezbeđenjem. U Srbiji je sve postalo normalno  pa i to da je kupljen snajper da bi se ubio neko ko samo radi svoj posao. Za mene je to poražavajuće, napomenula je autorka prilikom diskusije o delu.

POSLE INSAJDERA – MUK

Na pitanje da li su je političari  kontaktirali i pretili joj zbog objavljivanja pojedinih informacija u svojoj emisiji, Brankica Stanković je odgovorila da je „niko nikad nije zvao osim Dragana Markovića Palme koji je rekao da će nas tužiti, ali to nije učinio“.

 – Naše urednike su ranije zvali, a pretpostavljam da je tako i sada, pošto nam to ne govore. Svaka vlast pokušava da drži medije pod kontrolom ali se novinari i urednici trebaju suočiti i izboriti sa tim pritiskom, istakla je Stankovićeva.

Zbog raznovrsnih tema kojima se bavila, emisija „Insajder” jedan je od najhrabrijih novinarskih projekta u Srbiji a Brankica Stanković je od decembra 2009. godine, nakon odluke MUP-a Srbije, okružena dvadesetčetvoročasovnim policijskim obezbeđenjem jer je zaključeno da joj je život ugrožen.

KRATKOTRAJAN DRUŠTVENI ŠOK

Na promociji vodila se diskusija na temu uticaja medija i na koji način javna glasila mogu uticati na stanje u društvu.

– Kada bi u Srbiji postojala prava konkurencija među novinarima i medijskim kućama, ako bismo mi kao „Insajder“ objvaili neku temu i ostali mediji nastavili da se njome bave ili otkrivaju nove podatke kako bi se takmičili sa nama, onda bi došlo do promena jer bi se izvršio pritisak javnosti. Takav slučaj se mogao videti na serijalu posvećenom fudbalskoj mafiji, Tada se nešto pomerilo sa mrtve tačke jer su svi mediji počeli da izveštavaju o tome. Kada imate tu vrstu pritiska javnosti ne postoji vladar koji bi mogao da dobije podršku a u našoj zemlji toga nema. Nakon emitovanja emisije, šok je kratkotrajan.

Jedno od zanimljivih pitanja iz publike bilo je i „Zašto se ne realizuje projekat lokalnih Insajdera?“ ako u manjim sredinama postoji interesovanje i volja lokalnih medija.

– O tome smo, svakako, razmišljali. Međutim, najveći problem malih sredina je vezanost medija za reklame koje su vezane za lokalne tajkune. U tom slučaju svima su i ruke vezane. Pričali smo sa mnogim ljudima i imali želeli da novinarima pomažemo u nekim radionicama, ali to je za sada neizvodljivo jer je loše stanje u lokalnim medijima i manjim sredinama, istakla je ekipa popularne emisije.