 (1).gif)
Pre desetak godina retko ko je u Srbiji znao za kurtoš kolač ili kako ga ovde još zovu – „dimnjak kolač“. Iako se ova poslastica danas može naći na većini manifestacija u zemlji, za mnoge je i dalje nepoznanica. Istovremeno je i atrakcija, jer se priprema na licu mesta, ali i poslastica kojoj se mnogi vraćaju nakon što je jednom probaju.
Kurtoš kolač je mađarski kolač koji se pravi vekovima unazad.
„To je tradicionalni slatki mađarski kolač iz Transilvanije, koji ima tradiciju dužu od 500 godina. Reč je o ukiselom testu sa vanilom. Pravi se od kvasca, brašna, mleka, margarina, soli, šećera, vanil šećera. Testo se obmotava na drveni kalup i zatim se uvalja u šećer i peče se na žaru od 3 do 5 minuta, zavisno od toga kakva je vatra. Spolja se taj šećer, u koji smo uvaljali testo, karamelizuje i dok je vruće kolač se uvalja u neki od ukusa. Mi imamo više od 30 različitih ukusa, tu su cimet, orasi, lešnici, badem, vanila, kokos, čokolada, plazma keks, eurokrem i plazma, pekmez od narandže sa čokoladom daje ukus jafe, džem od kajsije i orah daju ukus žerbo kocki… Kada je kolač skroz gotov skida se sa kalupa i pakuje se. U njemu, otprilike, ima oko 200 grama, a cena je 150 dinara ako se uzima bez eurokrema, a 200 dinara ako je sa eurokremom“, kaže Vilmoš Požar iz subotičke firme „Poky“ koja se bavi izradom ove poslastice.
Od tehnološkog viška, do sopstvene firme
Kada je sa suprugom pre desetak godina počinjao ovaj posao, naš sagovornik nije mogao ni da pretpostavi u šta se tačno upuštaju. Da nije ostao bez posla u preduzeću u kojem je radio, pitanje je da li bi danas imali svoju firmu.
„Radio sam 22 godine u Severu. Kada sam dobio otkaz, dobio sam otpremninu od 2200 evra ili 100 evra po godini staža. Šta sam mogao sa tim parama da započinjem? Rešili smo da registrujemo firmu i da pokušamo sa ovim kolačem koji smo ranije videli i koji smo probno počeli da radimo u Srbiji. Žena je radila u Pioniru, ali je i ona, nakon privatizacije kompanije, napustila posao i krenuli smo u porodični biznis. Na početku smo imali stari auto, bez prikolice, najskromniji šator, koji smo morali da držimo da ne odleti kad god bi dunuo vetar. Za ovih desetak godina mnogo smo uložili u opremu, pošto sada imam i radnike. Svaka ekipa mora da ima vozilo, mašine za pečenje, pravili smo jače i ozbiljnije nadstrešnice, imamo i drvene kućice… Svi radnici su prijavljeni, osigurani, imaju sanitarne knjižice…“, objašnjava Vilmoš.
Ručno pravljene mašine za pečenje kurtoš kolača
Mašine na kojima se kolač peče, naš sagovornik je pravio sam.
„Kolač mora stalno da se vrti, ne nekom velikom brzinom, nego polako, da karamela ne bi kapala dok se šećer topi prilikom pečenja. Ovakva mašina ne može da se kupi. Mogu ljudi da slikaju, pa da pokušaju sami da je naprave. Ja sada imam desetak ovakvih mašina“, kaže Vilmoš Požar.
Deceniju ranije konkurencije nije bilo
„Kada smo počinjali bili smo jedini u Srbiji koji su pravili ovaj kolač. U početku smo radili samo supruga, ćerka i ja. Onda smo se udružili sa još jednom porodicom, pa smo zajedno radili, ali je posle nekog vremena svaka porodica počela da radi za sebe i registrovane su dve odvojene firme. Sada ima i drugih koji se ovim bave. Ja uvek kažem da se ne plašim konkurencije. Neka ljudi probaju i naš i kolač koji prave drugi, pa neka sami odluče koji im se više sviđa i koji žele da jedu. Posla imamo, a to je najvažnije“, kaže naš sagovornik.
Atrakcija na manifestacijama
Kao što je on sada mnogima atrakcija na manifestacijama na kojima se pojavljuje, tako je nekada i njemu pažnju privuklo priremanje ovog kolača. Sve se radi na licu mesta, pred mušterijama.
„Kada sam prvi put video ljude koji su iz Mađarske došli u Suboticu i koji su pripremali kurtoš kolač, oni su ga pekli na plinu. Kupio sam jedan kolač, jer sam se iznenadio kako to sve izgleda, probao sam ga i jako mi se svideo. Supruga i ja smo se zainteresovali za kolač, čitali smo o njemu na internetu, bili smo i u Transilvaniji i videli smo da se on peče na žaru, na ćumuru“, kaže Vilmoš i dodaje da je sve počelo spontano.
„Hteli smo da probamo da vidimo kako će biti prihvaćen kurtoš kolač u Srbiji. U početku su to više prihvatali Mađari, jer su oni znali o čemu se radi, a ostalima je to bilo novo i trebalo je vremena da se upoznaju sa ovom poslasticom. Sada već dosta ljudi zna za nas, probali su kolač, jer mi putujemo po čitavoj Srbiji. Gde god da se održavaju manifestacije mi smo tamo. Najčešće smo u Vojvodini, idemo u Vršac na grožđebal, bili smo i u Zrenjaninu na Danima piva, idemo u Bečej, Sombor, Novi Sad, Kikindu, po mnogim selima, redovno smo u Subotici, jer tamo živimo, a počeli smo da idemo i južno od Beograda. Nedavno smo bili u Paraćinu na sajmu… Ljudi su, kažem, čuli za nas i znaju šta nudimo, a stižemo svuda jer se posao proširio, i sada u firmi osim moje porodice imamo zaposleno još 5-6 ekipa radnika koji po manifestacijama prave ove kolače“, priča naš sagovornik.
Kolač za sve generacije
„Dimnjak kolač“ je jednako interesantan i deci i odraslima.
„Svi jedu i odrasli i deca. Nema pravila. Onaj ko prvi put vidi kolač i ne zna kakav je, kupi jedan da proba i onda se kao po pravilu vrati i uzme još 5 komada. Ko zna, taj odmah poruči više komada. Često se dešava da ljudi stoje u redu i duže od pola sata da bi dočekali da se za njih spremi kolač kako bi ga probali ili da bi kupili onoliko komada koliko žele. U Subotici radimo uvek, meštani znaju gde se vikendom nalazimo i dolaze. Imamo stalne mušterije koje svakog vikenda uzimaju od nas kurtoš kolač, a ima i onih koji dolaze s vremena na vreme“, objašnjava Vilmoš dok priprema kurtoš kolač za mušterije.
Naš sagovornik kaže da je zadovoljan onim što je postigao u proteklih 10-ak godina, jer od kurtoš kolača živi ne samo njegova, nego još nekoliko porodica koje zapošljava. Osim tradicionalnog slatkog „dimnjak“ kolača, u ovoj firmi rešili su da tržištu ponude i nove ukuse i kombinacije. Između ostalog, slane rolnice punjene sirom, pavlakom, kajmakom, šunkom, kobasicom, a plan je da i rolnice pune šlagom, sladoledom…
.gif)
.gif)
