Udruženje prijatelja manastira Hilandar Petrovgrad, organizovalo je proslavu praznika Istočnog petka na Vodici, po prvi put na mestu nekadašnjeg manastira Drenovac, metoha manastira Hilandar, u ataru sela Perlez i Stajićevo.
Skup su obeležili svi hodočasnici na čelu sa najmlađim članovima, učenicima od prvog do četvrtog razreda iz Osnovne škole „Sveti Sava“ u Stajićevu, koji su peške došli iz Stajićeva, nadomak Vodice, odakle su formirali litiju sa svim ostalim hodočasnicima, do mesta gde je obavljeno bogosluženje i svečano lomljenje kolača sa kumom Miladinom Pavlovićem i njegovom porodicom.
.jpg)
– Veliko divljenje i podvig, pre svega deci, kao i zahvalnost osoblju i direktoru Osnovne škole „Sveti Sava“ koja je ovo odobrila. Zahvaljujemo se pravoslavnoj crkvi Uspenja Presvete Bogorodice u Stajićevu, mesnoj zajednici i članovima Udruženja prijatelja manastira Hilandar Petrovgrad, koji su učestvovali u pripremi ovog događaja, koji će postati tradicija. Posebna zahvalnost kumu Miladinu Pavloviću i čestitamo mu kumstvo, jer bez njegove energije i angažovanja ovaj skup ne bi imao tu jačinu. Sa verom u Gospoda Boga – rekao je Dragan Todorović, sekretar Udruženja prijatelja manastira Hilandara Petrovgrad.
SVETLI PETAK U MANASTIRU DRENOVAC
Predsednik Udruženja prijatelja manastira Hilandar Petrovgrad, profesor istorije Rako Tomović, informisao nas je o istorijskoj važnosti „zaboravljenog“ manastira Drenovac:
Posle velikog Časnog posta, koji traje sedam nedelja, sledi svetla sedmica, ili, u narodu poznata kao trapava sedmica. U toku ove sedmice svi vernici su razrešeni posta i mogu jesti hranu po svojoj želji. Petak u Svetloj sedmici, Svetli petak, slavi se kao znak obeležavanja živonosnih izvora, izvora žive vode za koje narod veruje da su lekoviti. Takav jedan izvor nalazi se u ataru sela Stajićevo – Perlez i na tom mestu podignut je manastir Drenovac.
Manastir Drenovac je bio posvećen Uspenju Bogorodice. I danas se na tom mestu, nalazi izvor Svete vode, sasvim blizu reke-ponornice Petre.
Manastir Drenovac je važan istorijski spomenik, koji je široj javnosti malo poznat, a danas se nalazi u ruševinama.
Neka usmena kazivanja govore da se manastir Drenovac nalazio na mestu crkve Sv. Vavedenja u Zrenjaninu, a po drugom kazivanju, da se hram Sv. Vavedenja nalazi na temeljima manastira Drenovca.
Pismeni izvori demantuju ove usmene pretpostavke i kazuju da se stara crkvica Sv. Vavedenja, kao današnji hram Sv. Vavedenja , nije nalazila na temeljima manastira Drenovca. Ovi naučno potvrđeni izvori govore da se crkva Sv. Vavedenja nalazi u Bečkereku (Gradnulica) a manastir Drenovac kod Bečkereka.
Jedan od najpouzdanijih izvora iz 1666. godine , u kome je opisano skupljanje priloga za Pećku patrijaršiju, navodi da su od darodavaca skupljana dva odvojena priloga za pomenuti manastir i crkvu. Iz iste godine postoji geografska karta, koja takođe svedoči da postoji manastir Drenovac kod Bečkereka i crkva Sv. Vavedenja u Bečkereku.
Po drugim zapisaima vidi se da je manastir Drenovac imao posede, šume , obradivo zemljište sa nekoliko izvora svete vode i bunara. O veličini poseda svedoči podatak da je Mehmed paša Sokolović 1573. godine, poklonio manastiru Drenovac kod Bečkereka 11 bivola i 250 koza.
Nastanak manastira Drenovac izvori pripisuju da je iz XV veka i delo je porodice srpskog despota Brankovića. Pouzdani izvori daju podatke da je posle pada Smedereva 1459. godine i u sledećem veku, u Banatu bilo 20 pravoslavnih manstira.
Manastir Drenovac je postojao 250 godina, pa razoren oko 1700. godine, i za vreme tog života je bio metoh manastira Hilandara.
U njemu su stalno živeli monasi, kao i oni koji su dolazili iz Hilandara po poslušanju i skupljanju priloga. Najpoznatiji je bio monah Rafailo, svetitelj Banata.
Važna činjenica je da je manastir Drenovac bio episkopsko sedište trojici bečkerečkih episkopa: Teodora Tivadorovića, Visariona i Mihaila.
Turskim nasiljem manastir je opusteo i monasi su potražili bezbednije mesto u varoši Bečkereku – Gradnulici, pri hramu Sv. Vavedenja, oko kojega je bila stoletna brestova šuma. Od tog dolaska drenovačkih monaha, crkva u Gradnulici se zove „Manastirska crkva“.
Svojim životom, posebno je ovom obeležju doprineo, monah prepodobni Rafailo, Srbin iz okoline Bečkereka. On je postrižen u manastiru Drenovcu, gde je živeo, zatim otišao u Hilandar i vratio se iz Hilandara, darom isceliteljstva. Upokojio se početkom XVII veka i sahranjen u kapeli pored crkve Sv. Vavedenja u Gradnulici (Zrenjanin).
Prepodobni Rafailo Banatski je kanonizovan i proglašen za svetitelja.
.gif)
.gif)
