Janoš Panji (Veliki Bečkerek, 1878. – Petrovgrad, 1938.) grаđеvinski mајstоr i preduzimač, projektant i vlаsnik pаrnе ciglаnе, ostavio je ogroman trag u graditeljstvu Velikog Bečekereka, a neki od njegovih najlepših dela i danas krase centralno gradsko jezgro u Zrenjaninu.
Grаditеlјska delatnost Јanoša Pаnjiа dо sаdа niје bila prеdmеt studiоznоg istrаživаnjа i svеоbuhvаtnоg vаlоrizоvаnjа od strane stručne javnosti. Vеći dео njеgоvоg rаdа је donedavno biо nеpоznаt, а sаmim tim i znаčај zа rаzvој аrhitеkturе grаdа u prvih čеtiri dеcеniје 20. vеkа, оdnоsnо pеriоd u kоmе је аktivnо dеlоvао.
Nа dеsеtinе objekata u Vеlikоm Bеčkеrеku pоdignutо је kvаlitеtnim ciglаmа iz Panjieve ciglаnе, а mnоgi grаđеvinski plаnоvi stаmbеnih kućа pоtpisаni su njеgоvim imеnоm. Do sada je identifikovano preko dvаdеsеt građevina izvedenih po njegovim planovima, od kojih neke i dаnаs pоstојe u neizmenjenom obliku – tri imајu svојstvо spоmеnikа kulturе, а nеkоlikо njih је pоd prеthоdnоm zаštitоm. Panjieva ostvarenja deo su vrednog nasleđa grada Zrenjanina, a pojedina dela su i mnogo više od toga – mali dragulji arhitekture Vojvodine!
Iako nije bio školovan arhitekta već samo građevinski majstor (po tadašnjim građevinskim zakonima Austrougarske monarhije, građevinski majstori su mogli projektovati i potpisivati građevinske planove objekata određene spratnosti isključivo privatnih naručilaca), njegova dela pokazuju neosporan talenat i tehničko znanje koje je stekao na majstorskom školovanju u Budimpešti. Projektovao je u stilu secesije i vrlo brzo je formirao stil po kome će biti prepoznatljiv. Pri dekorisanju fasada, često je koristio specifične dekorativne motive iz repertoara mađarske, a ponekad i bečke varijante secesije, a ono što ga je izdvajalo od drugih projektanata tog vremena u Velikom Bečkereku, jeste upotreba stilizovanog simbola pupoljka cveta na fasadama kuća, koji je postao prepoznatljiv motiv njegove arhitekture, odnosno svojevrstan autorski potpis na fasadi! (Ukoliko ne postoje pouzdani dokazi o autorstvu Panjia, ovaj detalj nas uvek upućuje na njega).
.jpg)
Arhitektonska ostvarenja Janoša Panjia predstavljaju originalna autorska dela autentičnog likovnog izraza.
Momak iz predgrađa, siromašnog porekla, koji nije bio u finansijskoj mogućnosti da završi željeni fakultet, marljivim radom (i dobrom ženidbom) postao je uspešan građevinski preduzimač, a kasnije i vlasnik parne ciglane, stvorivši pozamašno bogatstvo od čega je sebi mogao da podigne nekoliko raskošnih kuća i jednu palatu u centru grada, koja i danas nosi ime po njemu!
Ovo su neka od najznačajnijih građevina Janoša Panjia.
1. KUĆA PORODICE PANJI
Ulica vojvode Petra Bojovića br.8
1911. godina
(prethodna zaštita)
Kuću je izgradio za sebe i svoju suprugu, a u njoj je smestio i svoj projektantski biro. Simetrično je komponovana sa dva bočna rizalita koja su dodatno istaknuta piramidalnim krovom, a središnje polje je uvučeno sa regulacione linije ulice, na kojoj se nalazi dekorativna ograda od kovanog gvožđa. Sačuvan je originalan krovni pokrivač sa eternit pločama.
Na fasadi preovlađuju geometrizovane secesijske linije i dve ženske glave iznad prozorskih otvora rizalita.
Zadržana je tradicionalna organizacija unutrašnjeg prostora; sobe su okrenute ka ulici, a ekonomske prostorije ka dvorištu.
2. KUĆA MITE ALEKSIĆA
Ulica Nikole Pašića br. 16-16a
1912. godina
(prethodna zaštita)
Ovu prostranu građansku kuću širokog uličnog fronta projektovao je zajedno sa svojim poslovnim ortakom Janošem Meršbaherom, sa kojim će sarađivati na većini svojih projekata. Zanimljiv detalj na fasadi predstavlja oblik otvora i talasasta linija izvedena u malteru koja se prostire celom dužinom građevine. Kuća je dvojna – projektovana za dve porodice, sa dva identična dvorišna krila.
3. VILA JANOŠA PANJIA (Kuća profesora Borjanovića)
Ulica vojvode Petra Bojovića br.6
1913. godina
(spomenik kulture)
Ova raskošna vila dinamičke strukture zauzima ugao Ulice Petra Bojovića i carice Milice, a nalazi se na istom placu na kome je njegova kuća iz 1911. godine. Na ovoj građevini se uočava već formiran Panjiev prepoznatljiv stil.
Saznati više: (Kuća profesora Borjanovića)
4. KUĆA JANOŠA MERŠBAHERA (Kuća Todora Manojlovića)
Ulica vojvode Petra Bojovića br.31
1914. godine
(spomenik kulture)
Kuću je za svoj dom projektovao građevinski preduzimač Meršbaher zajedno sa Panjiem. Na staroj fotografiji se vidi prvobitan izgled fasade. Veći deo dekoracije fasade, izvedene u malteru, je u nekim ranijim intervencijama uklonjen. Posebno je zanimljiva atika valovite forme koja podseća na dela mađarskog arhitekte Bele Lajte (vatrogasni dom i kuća krojača u Senti).
5. KUĆA DR ĐURE DEKANIĆA
Ulica Stevice Jovanovića br.4-6
1924. godina
(prethodna zaštita)
Panji je kupio staru kuću sa velikom placem, koju je zatim porušio, izdelio parcelu na dve parcele i na istom mestu izgradio dve skoro identične kuće koje je vrlo brzo nakon izgradnje prodao. Jednu od te dve je kupio dr Đura Dekanić – načelnik ginekologije torontalske bolnice.
Posebnu specifičnost ove kuće čini fasada čija je dekoracija izvedena u tehnici zgrafito. Pored Panjievih omiljenih pupoljaka, pojavljuju se aplikacije drugih floralnih elemenata i ženskih likova po ugledu na bečku secesiju.
6. KUĆA U ULICI NIKOLE TESLE
Ulica Nikole Tesle br.14
1925. godina
(prethodna zaštita)
Na ovoj kući se pojavljuje karakterističan stilizovan floralni motiv pupoljka, ali je dekoracija fasade svedenija.
7. SANATORIJUM DR JOVANA KLEIČA (Plućna bolnica ,,dr Vase Savića”)
Petefijeva ulica br.4
1921-26. godine
(prethodna zaštita)
Sanatorijum za lečenje vodom podigao je dr Jovan Kleič u periodu od 1921. do 1926. godine. Središnja partija zgrade je uvučena od regulacije ulice tako da su bočni rubovi dobili oblik rizalita. Na fasadi zgrade je primenjen dekorativni repertoar svojstven Panjiu: vegetabilni amblemi, talasasta polja od narubljenog maltera, kružne linije oko otvora itd.
U zgradi se danas nalazi plućna bolnica.
8. PALATA ,,PANJI”
Ulica Svetozara Markovića br.1
1926. godine
(spomenik kulture)
Palata je Panjievo najznačajnije delo i predstavlja krunu njegovog projektantskog stvaralaštva. Po projektu, bio je predviđen vegetabilni motiv sa talasastim poljem u malteru, ali on nije izveden na građevini. Nakon završetka izgradnje, u nju se preselio sa svojom porodicom u jedan stan na prvom spratu. Ostali stanovi, kao i lokali u prizemlju bili su namenjeni za izdavanje. Na ovoj građevini je po prvi put primenio međuspratnu armiranobetonsku konstrukciju.
OBJEKTI ZA KOJE SE PRETPOSTAVLJA DA SU IZVEDENI PO PLANOVIMA JANOŠA PANJIA:
9. KUĆA U ULICI CARICE MILICE
Ulica carice Milice br.34
Dekorativna plastika na fasadi kuće, posebno talasasta linija koja se proteže duž fasadnog uličnog platna, upućuje na Panjiev rukopis.
10. KUĆA U GUNDULIĆEVOJ ULICI
Gundulićeva ulica br.32
(prethodna zaštita)
Na ovoj kući se ponavljaju dekorativni elementi veoma slični onim koji se nalaze na njegovoj kući u Ulici vojvode Petra Bojovića br.8, ali u skromnijem obimu.
Ostali izvedeni projekti Janoša Panjia
Ostale građevine koje je projektovao Panji su ili srušene ili su degradirane u tolikoj meri, da nije ništa preostalo od njihove arhitektonske vrednosti. Sačuvani planovi kuća otkrivaju autorovu maštovitost u primeni raznovrsnih secesijskih aplikacija na fasadi. Takve su bile kuća Sabo Bartalana u ulici Jovana Popovića, kuća Tarčul Julijana u Ulici vojvode Petra Bojovića, kuće Panji Jožefa, Grafijus Jozefa, Gutmana Bele, Gradska kafana Gal Ištvana (Zgrada bioskopa ,,Avala”), kuća Krumenaker Karla i ostale.
О Јanošu Pаnjiu је mаlо tоgа оstаlо zаpisаnо, а pоrоdičnа аrhivа niје lаkо dоstupnа, јеr pоtоmci pоrоdicе živе u Nеmаčkој. О оvоm, zа nаš grаd, znаčајnоm čоvеku, nе bismо imаli skоrо nikаkvа sаznаnjа dа niје bilо dоbrе sаrаdnjе sа gospođom Еržеbеt Sаbо, kоја је nеsеbičnо prеnеlа svоја sеćаnjа i dео pоrоdičnе istorije dаlа nа uvid. Оnо štо smо sаznаli iz rаzgоvоrа i pоrоdičnih fоtоgrаfiја, оsvеtlilо је njеgоv živоt i pоmоglо dа sе lik i dеlо Janoša Panjia izvuku iz zаbоrаvа, i da mu se vrati značaj koji zaslužuje.
Bojan Kojičić, istoričar umetnosti
Izvor i fotografije: Zavod za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin
.png)
.gif)
.gif)
