Ime i prezime našeg sugrađanina Gorana Gvozdenovića teško da nešto znači većini Zrenjaninaca ali po nadimku Karbi znaju ga gotovo svi.
Ko je zapravo ovaj mali dobrica, kojeg smo nekad često sretali na ulici bilo u ulozi prodavca, taksiste ili nečeg trećeg, a danas zbog bolesti sve ređe i kojeg smo nekoliko puta gledali na filmu i u reklamama.
Pre svega, zašto nadimak „Karbi“?
– Kao klinac sam voleo automobile, pa su me zvali „karburator“, a posle su skratili na „karbi“. Danas takođe volim automobile, pogotovo vremešne, što bi rekli, oldtimere. Jednog još uvek imam, Volkswagenovu bubu.
Kada si rođen? – Pretprošlog veka (sledi jedno bučno hahahahahahahhaha).
U gradu si poznat kao veseo i baš po tom bučnom smehu ali nije sve tako ružičasto u tvom životu. Naprotiv, trnovit je put ovog života, da mi je tako lepo ne bi zapatio, dijabetes tip 2. Pa smejem se kad imam razloga, a kad ima razloga onda je stvarno smehotres – potvrđuje nam Karbi.
Život nam je takav kakav je i ako ne nastojimo i ne želimo da ga popravimo za početak makar smehom i pozitivnom energijom, ja onda ne znam čime da ga učinimo boljim. Želim dobro i sebi i drugima oko sebe to je po meni jedino ispravno.
Kruži legenda da su te jednom udaljili iz pozorišta sa neke predstave. – Nisu me udaljili ali glumci su u jednom trenutku stali pa su me opomenuli. Doduše opominjali su me više puta na raznim mestima, istini za volju – kaže naš sagovornik.
https://youtu.be/03Y-gTs25bw
Karbi je uvek omiljen u društvu zbog svoje energije
Goran Gvozdenović završio je Srednju ekonomsku školu, a radio je u više firmi kao knjigovođa. Žitoprodukt, SDK, FSK Kaučukara samo su neke. Uspeo je da upiše i školu za preciznog mehaničara i kako sam kaže da je uspeo da je završi, veruje da bi mnogo bolje prošao u životu. Kasnije je radio sve i svašta od trgovačkog putnika do prodavca na pijaci. Radio je i program „Kirby“, a nekoliko godina je i taksirao.
Goran Gvozdenović zarađivao je za život i prodajom na pijaci
Jesi li u životu više imao podršku sredine ili su ti podmetali nogu? – I jedno i drugo kao u svakom životu. Tamo gde se najmanje nadaš ti pomognu i obrnuto.
Nastupi na filmu učinili ga poznatim ali ga nisu promenili
Šira javnost upoznala je Karbija najviše preko epizodne uloge u seriji „Montevideo, bog te video“ mada mu to nije bilo prvo pojavljivanje na filmu.
Kako je došlo do tog angažmana? U to vreme sam radio kao taksista, bio sam kod drugara u prodavnici kada mi je zazvonio mobilni. Pozvali su me neki ljudi koji su radili na mom prvom filmu (Mala noćna muzika) i za dva sata već sam bio u busu za Beograd. U „Montevideu“ sam igrao menadžera u cirkusu koji fudbalerima donosi odela, u kojima idu na prijem kod kralja.
https://youtu.be/jEmItXz6_mo
Kakvo je bilo to iskustvo? – Par dana snimanja po 4 sata, ništa posebno.
Honorar? – Tada oko 50 eura na dan. Da je više takvih angažmana sve bi bilo lakše jer besparica udara sve jače.
Kako su se te naše glumačke zvezde ophodile prema tebi kao običnom čoveku?
– Mnogi glumci s kojima sam razgovarao, prosto je neverovatno kako su prijatni, kao da se poznajemo čitavu večnost. Sa Vojinom Ćetkovićem sam razgovarao o mnogim životnim problemima kao da smo prijatelji od rođenja.
Dali je pojavljivanje na velikom platnu nešto promenilo u tvom životu? – U principu je sve ostalo isto. To što osetiš malo bolje finansijsko stanje to je kratkog daha. Klinci bi me malo više zezali po ulici i to je to. Posle Male noćne muzike, snimao sam reklamu za MTS sa Peđom Stojakovićem, tu sam bio jedan od glavnih, to je bilo i najlepše iskustvo u tom svetu.
Goran je bio zvezda i u spotu grupe Mamurno Jutro u pesmi „I ovaj put“ – kao raznosač pica i to u društvu dve prekrasne devojke.
– Bilo je odlično raditi sa takvom megazvezdom kao što je Bole Đelilović, hahahahahahahaha! – dodao je.
Imao si pokušaj i u nagradnom konkursu preko reklame za „Nije svejedno“, tvoj spot je ipak jedan od hitova na Youtubeu iako niste pobedili? – Karbi nam je odgovorio protivpitanjem: Šta je ta pobednička reklama bolja od moje?
Ko su ti najbolji prijatelji?
– Imam svoje društvo, par prijatelja s kojima sam jako dobar, prepoznaće se oni.
Kako izgleda danas, tvoj običan život ? – Danas sam u penziji i bukvalno preživljavam.
Koja je tvoja neostvarena želja? – Da malo ali malo bolje živim. Da imam malo više para i vozim malo bolji auto, sve ono sitno što bi običnog čoveka učinilo srećnim.
.gif)
.gif)
