Godišnjica „Oluje“: Slabi pomaci u rešavanju problema prognanih

Udruženje izbeglica Zrenjanina ogorčeno je što ni danas, 19 godina od vojne akcije Oluja kojom je iz Hrvatske proterano 230.000 Srba, nije učinjen suštinski pomak u rešavanju problema prognanih.

– Hrvatska nije spremna da se suoči sa svojom ratnom prošlošću i prihvati nepobitnu činjenicu da je jedan od ciljeva operacije „Oluja“ bio i etničko čišćenje svojih građana srpske nacionalnosti. Zbog toga, u Hrvatskoj nema stvarne političke volje da se poštuju ljudska i politička prava izbeglih i prognanih Srba i Srba povratnika, rekao je Marko Gvozdenović, predsednik Udruženja izbeglih lica Zrenjanin.

Članovi Udruženja izbeglica Zrenjanin – Danijela Radulović, Marko Gvozdenović i Milan Mrkobrad

Obraćajući se medijima, on je rekao da Srbi povratnici u Hrvatskoj danas jako teško ostvaruju svoja prava najpre po pitanju zapošljavanja, ali da su diskriminisani i po drugim osnovama.

Jedan od prvih koraka koji je napravilo Udruženje za pomoć izbeglim, prognanim i raseljenim licima iz Zrenjanina, jeste potpisivanje sporazuma između Grada Zrenjanina i Opštine Krnjak u kojoj danas žive Srbi povratnici, a zatim i nedavno organizovana poseta tamošnjim opštinama.

– Bio je to prvi put da je srpske zajednice neko odavde posetio i video kako oni žive, kako se snalaze. Uspostavljena je saradnja kroz kulturu, kroz decu i mlade, i neka to bude neki početni korak. Ovakve sporazume širićemo i na ostala mesta u kojima postoji srpska zajednica i videćemo kako mi odavde možemo da pomognemo našem narodu u Hrvatskoj, rekao je Milan Mrkobrad, savetnik i član Udruženja izbeglih lica Zrenjanin.

Mrkobrad je podsetio da je u Krnjaku pre rata živelo oko 98 odsto ssrpskog stanovništva, a da ih danas ima jednako koliko i Hrvata. Slična je situacija i u Vojniću, drugoj opštini na Kordunu, u kojem živi oko 60 odsto Srba, a ostatak čini hrvatski živalj naseljen većinom iz Bosne.

TEŠKO ŽIVE I SRBI IZBEGLI U SRBIJU

Na teritoriji Grada Zrenjanina svojevremeno je bilo izdato 15.000 izbegličkih legitimacija, uključujući i stanovništvo koje je došlo sa Kosova. Iako se broj smanjio na oko 10.000,  i danas većina znatan broj njih ima nerešena egzistencijalna pitanja.

Sudbine izbeglih lica rešavaju se konkursima za otkup kuća i dodelu građevinskog materijala.

Kroz poslednje konkurse otkupljeno je šest kuća i dodeljeno 11 „paketa“ građevinskog materijala za adaptaciju.

– Sve je to malo u odnosu na potrebe, ima puno ljudi koji još uvek žive u teškim uslovima, ali činimo maksimalne napore da kroz ovakve konkurse pomognemo. Otkupljujemo kuće u naseljenim mestima, one koje imaju okućnicu, baštu u kojima ljudi mogu da proizvode i da žive od toga, rekao je Mrkobrad.

Predstavnici Udruženja izbeglica apelovali su danas na sva lica da se redovno prijavljuju na konkurse i da i nakon eventualnog odbijanja ne odustaju.