Kaštel Ečka uskoro bi mogao da postane izuzetno privlačno mesto na koje bi se posetioci rado i često vraćali.
Od nedavno je prisutno i novo rukovodstvo koje dvorcu Kaštel želi da vrati stari sjaj i popularnost koju je imao u vreme kada je građen, pre dva veka. Istorijska vrednost zdanja i ogromno prostranstvo kojim raspolaže, otvaraju bezbroj mogućnosti za unapeđenje sadržaja, koji ovom hotelu i te kako nedostaju. O tome kavi su planovi i šta bi sve hotel uskoro mogao da ima, razgovarali smo sa novom direktorkom Kaštela, Gabrielom Deak.
I love Zrenjanin:Niste iz Zrenjanina, ni iz okoline. Kako ste, kao neko ko je došao sa strane, doživeli Kaštel?
Gabriela Deak: Vlasnik Kaštela, gospodin Dušan Stupar, tražio je novog menadžera za hotel, a ja sam preporučena kao osoba koja ima puno iskustva u hotelijerstvu. Kao mlađa, radila sam u okviru hotela Kempinski, jednom njihovom sektoru – predstavništvu visoke mode. To iskustvo mi i te kako znači jer sam tamo videla kako funkcioniše hotel sa 5 zvezdica. Mogu da kažem da sam se još onda zaljubila u hotelijerstvo. Po povratku iz Mađarske rešila sam da upišem menadžment u hotelijerstvu. Kada sam završila fakultet dobila sam priliku da vodim hotel „Krivaja“, koji se nalazi u Krivaji pored Bačke Topole. To je privatni hotel koji je sličnog kapaciteta kao Kaštel i tamo sam uspešno radila sedam godina. Takođe, imala sam i sreću da jako puno putujem i da obilazim ekskluzivne hotele koji su me privlačili. Skoro godinu dana sam živela i u Italiji. Zaista sam puno toga videla širom sveta i želim da to iskustvo prenesem na Kaštel.
I love Zrenjanin: Šta ste prvo pomislili kada ste došli u Kaštel i kada ste videli kako ovo zdanje danas izgleda?
Gabriela Deak: Ono što sam ovde videla kada sam stigla, a što je privuklo moju pažnju i na šta sam se fokusirala jeste činjenica da je reč o dvorcu, da ima istorijsku vrednost, tradiciju staru vekovima, da ima svoju dušu, priču, i da ima park od 17 hektara. Odmah mi je sinula ideja da bi ovo moglo da funkcioniše kao i ostali divni dvorci po Evropi koji su pretvoreni u hotele ili vile. Videla sam sve mogućnosti koje bi Kaštel mogao da dosegne. Da se razvije turizam na višem nivou, da pruži mogućnost gostima da ovde dođu i za vikend, da dođu da se odmore… Videla sam potencijal kroz nove sadržaje kao što su bazeni, teniski tereni i slično, jer je upravo najveći minus ovog mesta nepostojanje sadržaja. Predložila sam vlasniku da se za početak uradi jedan manji velnes deo u okviru hotela i nadam se da ćemo uspeti da ga završimo do novembra. Razmišljamo da to bude velnes koji bi imao saune, sobe za masažu, đakuzi… Ideja je da za sledeću sezonu izgradimo otvoreni bazen, jedan veći i jedan manji – dečji. Tu bi bio i otvoreni bar, smešten u parku hotela. Za početak planiramo i jedan ili dva teniska terena. Iskreno se nadam da ću imati podršku vlasnika u ovim planovima, jer su takvi sadržaji neophodni da bi hotel mogao da pruži maksimalni ugođaj budućim gostima. Hotel se u ovom trenutku bazira najviše na kongresnom turizmu. Ovde se tradicionalno organizuju svadbe, krštenja i razne druge proslave, za šta je ovaj prostor idealan.
I love Zrenjanin: Da li će se menjati i ostala usluga u hotelu?
Gabriela Deak: Trudićemo se da poboljšamo i našu kuhinju, da hrana bude što kvalitetnija. Osoblje će se dodatno obučavati. Imaćemo i novu ponudu vina, nove vinske karte su u pripremi. Pokušaćemo da vratimo sjaj ovom dvorcu, onakav kakav i zaslužuje.
I love Zrenjanin: Koliki izazov za Vas predstavlja dolazak na mesto direktora Kaštela?
Gabriela Deak: Za mene je ovo veliki izazov i baš sam zbog toga i prihvatila ovaj posao. Već prvih nedelju – dve po dolasku, povukla sam prve poteze i uradila manje izmene koje ljudi već primećuju. Kažu da im je već prijatnije kada dođu, primećuju da se drugačije ophodimo prema gostima, da ima razlike i u samom posluživanju. To su stvari koje na prvi pogled deluju sitno i nebitno, ali su jako važne za ugostiteljstvo. Jednostavno, atmosfera mora da bude prijatna i opuštajuća, da se gost oseća da je tu dobrodošao, da će biti poslužen kako treba, da ima utisak da je svaki dinar koji je ostavio, ugostitelj zaista i zaslužio. Verujem da će se, ako budem imala podršku vlasnika za investiciona ulaganja, i moj trud i ta investicija višestruko isplatiti i da će ovo mesto postati sinonim za turizam na nekom višem nivou, gde će se ljudi rado vraćati, jer će znati da ovde dobijaju pravu uslugu i kvalitetnu hranu.
I love Zrenjanin: Kako ćete još urediti okolinu Kaštela, pre svega park kojim je dvorac okružen?
Gabriela Deak: Obratićemo mnogo više pažnje na održavanje parka. Nažalost, kada sam došla park nije baš bio u zavidnom stanju. Sada je rad u parku potpuno drugačije organizovan. Pokušaćemo da ga za godinu- dve uredimo tako da bude atrakcija i što se tiče novih sadnica i cvetnih leja. Ovde ima jako puno mogućnosti. Trudićemo se da napravimo i noiv dečji kutak sa dečjim igralištem koje prati svetske trendove.
I love Zrenjanin: Da li postoje i planovi za dalju budućnost?
Gabriela Deak: Ovaj park leži na 17 hektara i ako uzmemo to u obzir, mogla bih da zamislim i jedan veliki akva park zatvorenog tipa, koji bi opet bio odvojen od Kaštela, pošto Kaštel treba da pruži mir, tišinu i intimu budućim posetiocima. Ali, park je toliko veliki da ima prostora da se napravi i neka velnes banja zatvorenog tipa poput mnogih banja u Mađarskoj. Često sam gost mađarskih banja i imala sam priliku da vidim kako to sve funkcioniše i koliki prihod ostvaruju. Mislim da bi jedna banja poput pogranične banje Morahalom u Mađarskoj mogla sasvim lepo da funkcioniše i da donese prihod ne samo hotelu, nego i čitavom selu i okolini. Jer ako pogledate taj Morahalom, samo pre 10-12 godina to je bilo jedno malo obično selo koje se ni po čemu nije razlikovalo od drugih sela. Sada je to poznata banja sa tri velika izgrađena hotela – dva imaju 4 zvezdice, jedan tri zvezdice, gde su vam sve okolne kuće pretvorene u pansione, gde ljudi žive od turizma, imate 3-4 poslastičarnice, 5-6 novih restorana, gde 365 dana u godini ima gostiju – i leti i zimi. Prošle nedelje sam bila tamo, to je bio ponedeljak, radni dan, ne vikend, i banja je bila prepuna. Tu su bili gosti iz Srbije, iz Rumunije… jedva smo našli parking mesto, a parking je bio prepun automobila sa tablicama iz Novog Sada, Beograda, Zrenjanina. Mnogi idu u tu banju čak i na jedan dan. Zašto mi ljudima ne bismo pružili tako nešto, pa mi smo od Beograda udaljeni 60-ak kilometara, od Novog Sada 50-ak kilometara, a na kraju krajeva, ni grad Zrenjanin nema ozbiljnu velnes banju. Ovde je potrebno i da se pokrene stanovništvo, da se urede javne površine, da se više pažnje obrati na čistoću. To mi je prvo zapalo za oko kada sam došla u Ečku – neuređene površine, nepokošeni travnjaci. Mi svi zajedno moramo da radimo na tome i da sredimo to i zbog sebe ali i zbog gostiju koji treba da dođu ovde.
I love Zrenjanin: Mnogi hoteli koji su nekada bili dvorci u svom sastavu imaju i ergele. Da li razmišljate da se jedna napravi i ovde?
Gabriela Deak: Pričala sam sa vlasnikom i o tome. Pošto je Kaštel bio poznat po konjima i po velikoj ergeli koja je tu bila, volela bih da i to zaživi u nekoj budućnosti. Jer ipak su konji bili odlika i simbol aristokratije. Takođe, razgovarala sam i sa jednim enologom koji mi je rekao da je u ono vreme Kaštel imao i svoj vinograd i da je ovde tlo pogodno za gajenje grožđa. Bilo bi lepo da možda u budućnosti Kaštel ima i svoje neko vino. Kažem, ovde ima milion mogućnosti. Već sam za sledeću sezonu razmišljala da na jednom delu površina napravimo i svoju bio baštu, kako bismo u kuhinji koristili svoje proizvode. Na primer paradajz, papriku i svo povće koje bismo mogli ovde da uzgajamo bez prskanja kako bi hrana imala onaj pravi domaći ukus.
I love Zrenjanin: U kom roku biste bili zadovljni da se realizuju vaši planovi? Kada biste voleli da kažete – „to je ono što sam zamišljala“?
Gabriela Deak: Ja sam jako nestrpljiva kao osoba i ja bih sve i odmah. Radim po čitav dan i želim da to bude što pre. Da već sledećeg leta imamo dosta dodatnih sadržaja i da krenemo uzlaznom putanjom.
