Oni su najteži bend u istoriji panka i po mnogo čemu odudaraju od klišea o pankerima. Ali jedno je sigurno – nisu fašisti, kako su im ljubomorne kolege „zalepile“ etiketu.
Posle duže vremena Drink or Die ponovo sviraju u Zrenjaninu. Nastupiće sutra uveče (subota, 13. avgust od 22 h) u amfiteatru Kulturnog centra, na zajedničkoj svirci sa bendovima Trash Union i Žuta Minuta. To je bio povod za razgovor sa gitaristom benda, Lazarom Sporinom.
Šta očekujete od svirke u Zrenjaninu?
– Kada sviramo kod kuće, uvek je dobar odziv. Mislim da je to zbog pozitivne energije, koju podelimo sa publikom. Ljudi sa našeg koncerta uvek odlaze srećni i nasmejani – kaže Lazar.
Živimo u vremenu kada na TV – u dominiraju rijaliti programi i narodnjaci. Da li je ovo uopšte dobro vreme za pank?
– Ovo je idealno vreme za pank! Ta muzika predstavlja bunt protiv sistema, koji nas polako, ali sigurno uništava. Svakodnevno nas truju rijaliti programima, folk muzikom i raznim glupostima. Mi se upravo muzikom borimo protiv takvih prostačkih pojava.
Svirate pank sa primesama hard core – a. Koji bendovi su najviše uticali na vas?
– Spisak je poduži…Bad Religion, Rancid, The Clash, Ramones, NOFX, Blitz, Penywise, Agnostic Front, Suicidal Tendencies, Pro Pain… a od domaćih Goblini, Six Pack, Atheist Rap, Pekinška patka, GBB, Ritam Nereda…
Tekstovi su uglavnom fokusirani na socijalne teme?
– Da… Tu su i političke teme i uopšte problemi koji nas okružuju. Danas se sve gleda kroz novac i neku korist, a jedna od pesama sa prvog albuma upravo govori o devojkama nestabilnog karaktera, odnosno o sponzorušama.
Spomenuo si prvi album… Iako bend postoji od 2003. godine, to vam je ujedno i jedini album. Zbog čega?
– U prvih 11 godina rada bend je imao samo povremene svirke. Tek u poslednje dve godine radimo punom parom. Svi smo manje – više približna generacija. Sada smo sazreli i znamo u kojem pravcu želimo da naša muzika ide. Mnogo nam je značio dolazak basiste Pere Latinovića. On ima svoj studio i zahvaljujući toj činjenici smo uspeli da snimimo prvi album.
Ljudi obično zamišljaju pankere kao mlade, prkosne ljude sklone korišćenju nedozvoljenih supstanci, ljude sa pocepanom odećom, neurednom kosom, podignutom i ofarbanom… Vi definitivno odudarate od tog klišea?
– Nemamo neobične frizure, ne drogiramo se…čak suprotno od toga – bavimo se sportom! Ja sam trenirao rvanje kao klinac, a poslednjih 11 godina igram američki fudbal. Moj brat, Miroslav Sporin, takođe je igrao američki fudbal. Dejan Janečka je bio fudbalski golman, a potom je i on 10 godina igrao američki fudbal, a član KAF Vitezovi je bio i Marko Kecman. Vladimir Malbaški je dugo trenirao košarku, a sada rekreativno trenira savate boks. Aleksandar Dobai je igrao rukomet. Posvećeni smo sportu, muzici i porodici. Polovinu benda čine porodični ljudi.
Pored toga što ste fizički spremni, Drink or Die je ujedno i najteži bend u istoriji panka?
– To je tačno – uz osmeh odgovara Sporin i nastavlja – Zajedno imamo 639 kilograma! Ja imam 117 kg, Janečka 115, Malbaški i Sporin senior po 96, Kecman 115, Dobai 100 kilograma.
Da se vratimo na muziku. Da li je bilo ponuda da budete predgrupa poznatijim bendovima?
– Trebalo je da sviramo sa poznatim pank bendom, zagrebačkim Šankom. Imali smo dogovoren koncert u Novom Sadu, ali su nas organizatori u poslednjem momentu precrtali, uz obrazloženje da smo fašisti!? To, naravno, nema veze sa mozgom. Pretpostavljamo ko je to lansirao i zašto. Radi se o čistoj ljubomori. Evo, i ovom prilikom poručujem: Nismo fašisti, već flašisti. Tako će se zvati i pesma na novom albumu: Flašista!
Za kraj još jedno pitanje. Kada će novi album?
– U toku je priprema našeg drugog albuma. Uradili smo sedam pesama. U planu su još tri pesme, a onda ulazimo u studio – rekao je Lazar Sporin na kraju razgovora za Ilovezrenjanin.
Bend Drink Or Die čine:
vokali: Vladimir Malbaški i Miroslav Sporin
bubnjevi: Dejan Janečka
bas: Marko Kecman
solo gitara: Aleksandar Dobai
ritam gitara: Lazar Sporin