Kako da ojačamo imuni sistem da bismo izbegli prehladu i zaštitili se od korona virusa, pitali smo dr Slavicu Bekić, spec. pedijatrije i šefovicu Odseka za odojče i malo dete Službe pedijatrije u Zrenjaninu.
Našli smo se zatečeni i nepripremljeni za borbu sa novim Korona virusom ( COVID – 19), koji ovih nedelja hara na našim prostorima, a i na celoj zemaljskoj kugli.
Do sada se nismo susretali sa ovako agresivnim neprijateljem našeg zdravlja. Šta učiniti da se izbegne infekcija virusom, ili ako do nje ipak dođe organizam bude spreman na borbu, a sve da bude prirodno i bez ometanja imunog sistema?
IMUNITET MORA DA BUDE U RAVNOTEŽI
Uvek je najbolje prirodno. Imunitet zdrave osobe je dobar, zato ga ne treba „pojačavati“ veštački. Imuni sistem tela je odgovoran za odbranu organizma od zaraznih bolesti. Delovanje imunog sistema je odgovor i ukuljučuje niz odbrambenih reakcija protiv mikroorganizama (virusa, bakterija, gljivica i parazita) koji su izazivači bolesti. Imunitet mora da bude u ravnoteži, ni prejak, ni preslab, da bi nas mogao uspešno braniti od bolesti.
Najbolja stimulacija za dobro funkcionisanje imunog sistema je pravilna ishrana. To podrazumeva ishranu bogatu mineralima i vitaminima, što se postiže pre svega, svakodnevnim unosom svežeg voća i povrća.
Najpoželjnije je tamno crveno, žuto i narandžasto voće, te tamnozeleno povrće, jer sadrži mnoge elemente koji podstiču imunitet (Vitamin C, E i D, te minerale Cink, Selen), kao i esencijalne masne kiseline.
Tako na primer borovnica, aronija i crna zova uništavaju bakterije i viruse, bogate su vitaminom C i D, te cinkom. Kajsija je bogata vitaminom A i ima antianemično dejstvo. Malina otvara apetit. Beli luk ima jako antibakterijsko dejstvo, čak šireg spektra i od penicilina, a štiti i od virusa, naročito ako nije termički obrađen.
Cvekla i pasulj su bogati gvožđem. Paradajz i banana su bogati kalijumom. Brokoli su izvor vitamina B i folne kiseline. Paprika i kupus, kao i citrusi su odličan izvor vitamina C. Crni luk i senf imaju mukolitičko dejstvo, te olakšavaju eliminaciju sekreta iz disajnih puteva.Mahunarke su bogate vlaknima i antioksidansima. Nutricionisti kažu da je voće najbolje uzimati između obroka, pola sata pre ili posle obroka. Morska riba, riblje ulje, morski plodovi, žumance jajeta, te mleko i mlečni proizvodi su bogati vitaminom D.
PROBIOTSKE BAKTERIJE
Pored ishrane, na poboljšanje imuniteta mogu uticati i probiotske bakterije (laktobacili, bifidobakterije, Streptococcus thermophilus), te probiotska gljivica Saccharomyces boulardi. Neophodne su za varenje, ali i za imuni sistem kao i za funkcionisanje čitavog organizma.
Smatra se da je mikroflora gastrointestinalnog trakta glavni regulator imunog sistema, deluje podstičući limfno tkivo u crevima na lučenje imunih ćelija“ fagocita“, koji su zaduženi za čišćenje patogena i to potpuno prirodno. Takođe, stimuliše i produkciju imunoglobulina A ( IgA), primarnog crevnog antitela koji poboljšava zdravlje i odbrambenu sposobnost protiv infekcija.
Ako se probiotskoj gljivici Saccharomyces boulardi pridruži i cink (Bulardi+ Zn caps), onda su efekti odbrane organizma od infekcije još intenzivniji.
PORED ISHRANE, VAŽNA JE I HIGIJENA
Pored svega ovoga, veliku ulogu u borbi protiv svih infekcija, pa tako i prevenciji infekcije korona virusom COVID – 19, ima svakako temeljna dobra higijena ruku. Treba prati ruke toplom vodom i sapunom u trajanju od 20 sekundi više puta u toku dana, naročito pri ulasku u kuću, te obavezno pre jela i nakon upotrebe toaleta. Veoma je važna dobra i redovna toaleta nosa i usta. To se takođe može postići inhaliranjem toplom parom sa prirodnim eteričnim uljima.
Takođe, veoma je značajno provetravanje i održavanje odgovarajućeg stepena vlažnosti vazduha, te održavanje dobre higijene u prostorijama u kojima se boravi i spava. Obavezno, pre ulaska u kuću dobro očistiti obuću, najbolje otirač ispred vrata natopiti dezinfekcionim sredstvom na bazi hlora, te dobro obrisati cipele.
I naravno, za funkcionisanje imunog sistema je neophodan boravak na otvorenom. Najbolje u toku sunčanog perioda u toku dana. Vitamin D se stvara u koži pod dejstvom sunčevih zraka, potrebno je sunčanje u trajanju oko 15 minuta dnevno tokom cele godine.
Vitamin D ima značajnu ulogu u regulaciji imunog sistema i modulaciji imunog odgovora, te očuvanju ravnoteže celog organizma.
REDOVNO VEŽBAJTE
Redovna fizička aktivnost 3 do 5 x nedeljno u trajanju od 1-2 h dnevno, u vidu šetnji u prirodi, trčanju, vožnje biciklom ili drugih sportskih aktivnosti po želji i mogućnostima svake osobe. Veoma je važan redovan san u trajanju od 10 h za predškolsko dete, a 7 – 8 h dnevno za odraslu osobu.U toku sna se luče mnoge komponente imunog sistema.
S obzirom da je vreme epidemije, sve ovo treba da se uskladi sa preporukama za poštovanje socijalne distance. Treba da se krećemo najviše po dvoje, uz obavezno poštovanje udaljenosti između dve osobe na 1,5 – 2 metra. Ne izlaziti iz kuće ako to nije neophodno. Ako se izlazi preporuka je da se nose zaštitne maske i rukavice, te da se izbegavaju bliski kontakti u vidu rukovanja, grljenja i ljubljenja.
Bolje sprečiti nego lečiti. Nekada mali napori donose velike rezultate!
Dr Slavica Bekić, spec. pedijatrije
Šef Odseka za odojče i malo dete
Službe pedijatrije u Zrenjaninu
.gif)
.gif)
