I love Zrenjanin portal

  • Aviv park Zrenjanin
  • Kuća zdravlja
Aktuelno

Antisolarne kreme nas štite od štetnog zračenja

Gotovo svakog leta pokreće se tema o dobrom i lošem uticaju sunčevih zraka i uporedo o štetnosti odnosno efikasnosti preparata koji sadrže zaštitni faktor protiv visokog zračenja.

Najbolji sagovornici za ovu temu jesu dermatolozi koji se ovim problemom i posledicama koje nastaju, intenzivno bave poslednju deceniju.

suncanje

Sa specijalistom dermatologije zrenjaninske bolnice dr Čeke Matild, razgovarali smo o načinu na koji preparati čuvaju kožu, uticaju zračenja u hladovini, posledicama neadekvatnog sunčanja u prirodnim ili veštačkim uslovima kakav je solarijum.

PerSu marketi

I love Zrenjanin: Nije retkost da čujemo podeljena mišljenja lekara o tome da li su preparati sa zaštitnim faktorima dobri zbog svoje činjenice da štite kožu, ili pak loši jer „sprečavaju sintezu vitamina D“. Kakvo je Vaše mišljenje?

Svakoga dana objavljujemo nove video vesti i reportaže iz Zrenjanina na našem Youtube kanalu, prijavite se.

dr Čeke Matild: Izlaganje sunčevim zracima je svakako potrebno, ali u određenoj količini. UVB zraci su kancerogeni, oni izazivaju rak kože, dok se UVA zraci prepoznaju i „odgovorni“ su za ubrzano starenje kože. Mi možemo boraviti na suncu, ali je zbog njegovog jakog uticaja poslednjih godina, izuzetno važno da se pridržavamo određenih mera. Pre svega, preporučuje se umereno sunčanje i korišćenje antisolarnih krema, nošenje lagane letnje garderobe koja ne mora povećati temperaturu tela ali može zaštititi kožu, i naravno jednim od najvažnijih pravila a to je izbegavanje boravka na suncu u najkritičnijem periodu, od 11 do 17 časova. U tom periodu sunčevi zraci su najjači i koža tada može da izgori što je već osnova za dobijanje raka kože. Antisolarne kreme danas štite i od UVA i UVB zraka. Stav je, ako smo izloženi suncu 15 do 30 minuta dnevno, i pritom je dovoljno da su nam samo otkriveni pojedini delovi tela – ruke, noge, lice, da je to sasvim dovoljno za sintezu vitamina D. Ne treba zaboraviti da decu do godinu dana ne smemo da mažemo antisolarnim kremama, zbog hemijskih filtera koje sadrže. Njih štitimo kontrolisanim boravkom na suncu i adekvatnom garderobom. Boravak u hladovini u najkritičnijem periodu ne predstavlja zaštitnu meru jer se sunčevi zraci odbijaju o beton, pesak, travu, o vodenu površinu, praveći refleksiju.

I love Zrenjanin: Koje osobe predstavljaju rizične grupe?

dr Čeke Matild: Pored dece, u rizične grupe spadaju ljudi sa fototipom kože 1 i 2, dakle oni koji imaju svetlu kožu, oči i kosu, zatim ljudi sa puno mladeža, oni koji imaju porodičnu anamnezu na rak kože, melanom. Kada su u pitanju mladeži, treba obratiti pažnju na pigmentne mladeže koji su braonkasti. Treba voditi računa bez obzira da li su u ravni kože ili su ispupčeni, redovno ih kontrolisati. Ako primetimo neku promenu, da mladež raste, da menja boju, izdiže se iznad površine kože, vlaži, krvari, to je alarmantni znak da se obratimo lekaru. Treba da pratimo i da li se pojavljuju neki novi mladeži na telu.

I love Zrenjanin: Šta se dešava sa kožom onda kada ljudi „izgore“ na suncu ?

dr Čeke Matild: Kada neko izgori na suncu to je opasno, i naročito decu treba čuvati od toga, jer 85% ukupne fototraume doživimo do 18 godine. Kada neko iz rizičnih grupa izgori na suncu, kasnije to može biti razlog za pojavu raka kože ili uvoda u rak, prekanceroze. Onda kada koža izgori bitno je reagovati, prvo hladiti ta mesta, a ako je to u većem stepenu i prisutan je veliki bol, onda se treba obratiti lekaru i tada je dozvoljena upotreba lokalne terapije kotikosteroidnim kremama. U svim drugim slučajevima je dovoljno hlađenje čistom vodom, i ne izlaziti ponovo na sunce. U narednim danima nastaće preplanula boja i ona je važna u daljoj zaštiti. Koža i sama ima mehanizam zaštite od sunca. Najpre se površni sloj kože zadeblja, a onda se u većoj količini stvara melanin koja je dalja zaštita od fototraume. U nižim slojevima postoji i imunološki mehanizam koji štiti od oštećenja DNK.

suncanje1

I love Zrenjanin: Da li ima razlike u jačini sunčevih zraka danas i ranijih decenija?

dr Čeke Matild: Ozonske rupe ranije nisu postojale i njihova današnja prisutnost jeste jedan od razloga što brže izgorimo, što mnogo lakše zaradimo fototraume i što se u mnogo većem broju javljaju kanceri kože. Kultura ljudi se promenila, ranije je bilo moderno imati aristokratsku belu boju, obući se do grla, nositi šešir, a sredinom prošlog veka ljudi su počeli masovno da odlaze na more, svi oni koji su bili u mogućnosti, i onda je preplanula boja postala statusni simbol. To je značilo da su ti ljudi imali para da odu negde. Tome se i danas teži, prikazivanjem prelanulog tena dokazuje se i status.

I love Zrenjanin: Koliko građani Zrenjanina vode računa o koži ?

dr Čeke Matild: Meni je veoma drago da vidim da naši građani u poslednje vreme dosta vode računa. Vidim šešire, lanene košulje dugih rukava, lanene pantalone, a svega toga nije bilo pre desetak godina. Moji pacijenti na preglede dolaze sa šeširom, prihvatili su to. Pre desetak godina nisu hteli da prihvate, smejali su se tome, a danas su u potpunosti shvatili važnost zaštite i zahvalna sam im za to.

I love Zrenjanin: Kako da se ophodimo prema veštačkom potamnjivanju kože ?

dr Čeke Matild: Solarijum se danas koristi nekontrolisano. Postoje dve svetske organizacije koje se bave jonizujućim i nejonizujućim zračenjima, a koje su popisale normative za solarijume i svaki vlasnik solarijuma bi to trebao da ima – ko i koliko može da boravi u solarijumu, a ko nikako ne može da se podvrgne tom načinu potamnjivanja kože. Mišljenja sam da naročito omladina nekontrolisano koristi solarijum i da ćemo za desetak godina videti posledice poput prevremenog starenja kože, karcinoma kože, prekancerogenih stanja. Solarijum ne bi smela da koriste deca, dojilje, trudnice, oni koji imaju veliki broj mladeža, oni koji su već imali neki kancer kože ili imaju nekoga u porodici sa pozitivnom porodičnom anamnezom, osobe fototipa 1 i 2. Zato postoje kreme i sprejevi za samopotamnjivanje koje ne štete koži, a postižu istovetni efekat, kaže dr Čeke na kraju razgovora.

Prijavite se na mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl prijavi se na newsletter.
  • Divider

  • Divider
Na vrh