Dr Boškov : Na vrhu liste maligniteta – kolorektalni tumori

Svakodnevno, sve veći broj ljudi oboleva od karcinoma, opake bolesti savremenog sveta. Haotičan način života, nekvalitetna ishrana, nedovoljna fizička aktivnost i genetska predispozicija, preduslovi su za stvaranje jednog od oblika maligniteta.

O malignim oboljenjima i njhovim razmerama u srednjem Banatu razgovarali smo sa načelnicom Onkologije zrenjaninske bolnice „Đorđe Joanović“, dr Nedeljkom Boškov.

I love Zrenjanin: Koliki je danas broj onkoloških bolesnika u srednjobanatskom okrugu u odnosu na prethodnih 10 godina?

Dr Boškov : U srednjobanatskom regionu beleži se konstantno povećanje onkoloških pacijenata. O njihovom broju vode se regionalni i hospitalni registri i moram napomenuti da je zadovoljstvo što ekipa Zavoda za javno zdravlje Zrenjanin ima tim koji se bavi registrom za maligne bolesti. Stoga ćemo u naredne dve, tri godine imati mogućnost za kreiranje naših planova, skrininga, edukacije i ostalih preventivnih mera.

 I love Zrenjanin: Od kojih tipova karcinoma najčešće oboleva lokalno stanovništvo?

Dr Boškov :  Za žene u našem gradu, vladajući problem je karcinom dojke. Nekada je on u najvećem procentu pogađao sugrađanke starije od 50 godina, ali sada imamo veće učešće vrlo mladih bolesnica. Kada pogledamo stanja u kojima se pacijentkinje javljaju, oko 70 odsto njih  javlja se u ranim kliničkim stadijumima, kada je tumor operativan i može se započeti hirurško lečenje, skoro 20 odsto njih u poodmaklim kliničkim stadijumima, a 11 odsto žena javlja se u metastatskoj  fazi, što je zadovoljavajuće i bolje od proseka Srbije. Za to je odgovorna Onkološka služba u srednjobanatskom okrugu koja uspešno radi već 58 godina.

Govoreći o statističkim podacima, dr Boškov kaže da linija koja pokazuje trend mortaliteta od karcinoma dojke, polako opada, ali da se javlja povećanje oboljevanja i smrtnosti od kolorektalnih karcinoma i karcinoma pluća. Karcinom grlića materice poslednjih godina nije u visokom porastu, ali i dalje zauzima visoko mesto uz karcinom jajnika i maligne melanome.

– Što se tiče muškaraca, karcinom pluća prednjači po broju oboljevanja i smrtnosti, na drugom mestu je karcinom debelog creva, a zatim i karcinom prostate.

VISOKI PROCENAT KOLOREKTALNIH TUMORA

Dr Boškov veliki značaj pridaje kolorektalnim karcinomima koji u Srednjem Banatu pokazuju značajan porast kod stanovnika oba pola.

– Oko 69 odsto pacijenata u našem regionu, 2011. godine javilo nam se u metastaznoj fazi bolesti što je poražavajuće i utiče na veliku smrtnost.

Doktorka ističe da su najbolje prevenivne mere – skrining, brojne edukacije i pažnja izabranog lekara na promene u zdravstvenom stanju pacijenata.

I love Zrenjanin: Koji je faktor rizika dovodi kolorektalni tumor na vrh liste tumora?

Dr Boškov : Najveći problemi su način ishrane i stil života. Naše stanovništvo unosi hranu koja je bogata mastima i namirnice u kojima su nedovoljno zastupljena biljna vlakna, što usporava svarenu hranu i zadržava kontakt sa svim lošim produktima iz onog što je prošlo u digestivni trakt. Kada krenu na hemioterapije, većina pacijenata dobije preporuku koje preparate da kupe i koriste, ali većina zaboravlja da je najbolji imuno stimulans fizička aktivnost, jer se ne može sve tabletama rešiti.

Jako mentalno i duhovno stanje čoveka od velike je pomoći kada se čovek susrene sa  malignim bolestima.

– Imala sam priliku da vidim ljude koji, sa jedne strane, imaju medicinski lošije prognoze ali sa druge jaku volju i želju za borbom protiv karcinoma, i uz podršku porodice, ostvare jako dobre rezultate. Takođe sam susretala osobe sa izuzetno dobrim prognozama za izlečenje, ali bez optimizma i snage za suočavanje sa ovom bolešću, što je doprinosilo pogoršavanju njihovog zdravstvenog stanja i dovelo do neočekivanih rezultata.

I love Zrenjanin: Na kom nivou svesti su trenutno pacijenti u Zrenjaninu i ljudi koji vam se javljaju? Da li je porasla svest o preventivnim pregledima, ili se javljaju samo onda kada moraju?

Dr Boškov : Nivo svesti je različit u zavisnosti od vrste bolesti, pola i ostalih faktora koji na tumor mogu da utiču. S obzirom da se najviše i najduže zna za karcinom dojke kod žena, veliki broj njih se relativno rano javlja. Međutim, imamo malih problema u redosledu lečenja. Onkološki dispanzer, u vreme kada nije bio opterećen velikim brojem pacijenata, vodio je preventivne preglede. Mi sada imamo mnogo više pacijenata koji duže i kvalitetnije žive sa malignim bolestima, a kadrovski se nismo povećavali te više ne vodimo preventivne preglede. Njih od početka treba da vode izabrani lekari, jer su oni, po meni, najvažniji lekari svakog pacijenta, zato što ga poznaju bolje od ostalih medicinskih radnika. Svaki izabrani lekar ili ginekolog, trebao bi da jednom godišnje svakoj ženi uradi pregled dojke i obuči je za samopregled. Za sve ono što izabrani lekar smatra da je vrsta tumora, on može da pošalje pacijenta hirurgu koji  se bavi problematikom dojki koji ima prohodnost direktno za dijagnostiku. Ukoliko se ovi koraci ispoštuju, nije problem utvrditi pravu dijagnostiku u kratkom vremenskom periodu.

Mali procenat žena, u strahu od istine i susretanja sa karcinomom, kasno se javlja lekarima „jer se još uvek maligne bolesti gledaju kao sinonim za smrt što nije tačno. Mnogo se češće umire od kardiovaskularnih bolesti, dok se sa malignitetima više leči i živi“ dodala je dr Boškov.

I love Zrenjanin: Koliko je važno vršiti preventivne preglede i obratiti se lekaru na vreme ako se nešto uoči?

Dr Boškov : Dovoljno je da se jednom godišnje uradi ginekološki pregled, što je lako dostupna dijagnostika a ako je bolest na vreme otkrivena, ona je apsolutno izlečiva. Nema karcinoma koji se može bolje prepoznati i lečiti od ginekoloških malignoma. Pregledi  zavise najviše od pacijenata. Ako vi sad kažete „ja imam toliko godina i mogu da odvojim vreme da odem do komšinice, ostanem duže na poslu – valjda zaslužujem poštovanje prema sebi da jednom godišnje odem na ginekološki pregled, da jednom mesečno uradim samopregled dojki“ i ako nešto primetite javite to svom izabranom lekaru koji treba da prevali drugi deo puta u izlečenju i uputi vas u bolnicu. Ako bi se ispoštovao taj put, kod kog mi prvenstveno brinemo o sebi i posvećujemo pažnju zdravoj ishrani, unosu dovoljno tečnosti i fizičkim aktivnostima, verujem da se veći zdravstveni problemi ne bi javljali.

I love Zrenjanin: Na kom nivou je onkološko lečenje i briga ove populacije u našem gradu? Po čemu se Zrenjaninska bolnica i ovo odeljenje izdvaja od ostalih u Srbiji?

Dr Boškov : Mislim da je način lečenja onkoloških bolesnika u Srbiji na jednom visokom nivou jer su naše službe ustrojene po principima Evropske onkologije. Ujedno, naša država je, za razliku od brojnih zemalja, učinila lako dostupnim mnoge lekove za borbu protiv karcinoma. Sa velikim zadovoljstvom mogu da kažem da je zdravstveno stanje onkoloških bolesnika u sredjnebanatskom okrugu na visokom nivu – imamo adekvatan prostor i opremu a pre svega kadrove koji su osposobljeni i stručni. Tu su i  mulitidisciplinarni timovi koji se bave, ne samo brigom o fizičkom zdravlju, već i o psihološkom stanju pacijenata i njihovih porodica. Potrudili smo se da naši bolesnici imaju što manje nepotrebnih šetnji i da im mi uvek budemo na usluzi. Tako za pacijente koji primaju hemioterapiju u našoj kliničkoj laboratoriji radimo rezultate neposredno pred terapiju kako oni ne bi uzimali uput i išli kod svog lekara. U našoj dnevnoj bolnici nabavili smo i dva televizora, umetničke slike sa lepim motivima, knjige za čitanje kako bi im vreme provedeno u našim prostorijama bilo što lakše.

Želeći da sazna šta bolesnici osećaju i misle tokom postupka lečenja, dr Boškov je pre 11 godina sa psihologom napravila upitinik koji popunjavaju svi pacijenti koji primaju hemoterapiju duže od šest meseci. Cilj ankete bilo je sticanje saznanja o svesti pacijenata o hemoterapiji, o značaju podrške medicinskog osoblja i porodice, i  nivoa poverenja koje oni imaju u lekarima. Rradeći analizu na preko 600 pacijenata, prosečna ocena za odnos lekara prema bolesnicima bila je 4,78.

– To je bio signal da se zamislimo i uvidimo od kakve smo važnosti pacijentima i koliko moramo raditi na sebi i timu jer smo im na tom putu veoma značajni.

I love Zrenjanin: Koliko značaja na pacijente ostvaruje paliativno odljenje u okviru zrenjaninske bolnice, koje radi već 4 meseca?

– Pacijentima su najznačajniji kućno lečenje, primarna zdravstvena zaštita i pomoć u kući. Ako imamo u vidu mentalitet naših ljudi, statistički gledano, od 3000 ljudi čak 2000 umiru u svojim domovima. Neophodno je ojačati kućno lečenje i formirati timove koje će ih sprovoditi. Ova jedinica za paliativno zbrinjavanje i ostatak bolnice trebaju pružiti pomoć i podršku za ono što bolesnici ne mogu rešiti u kućnim uslovima, u njihovoj prirodnoj sredini što bolnica svakako nije.

Odeljenje onkologije zrenjaninske Opšte bolnice broji četiri lekara i po jednog farmaceutskog tehničara, psihologa i citoskrinera. Tu je i odsek dnevne bolnice sa ambulantom, ambulanta psihologa, odsek odljenja sa 20 postelja i odsek paliativnog zbrinjavanja sa osam postelja.