I love Zrenjanin

  • Centar Lux
  • Univer export
  • Kuća zdravlja
Aktuelno

Sudbinu preduzeća „Branko Gleđa“ odrediće Vrhovni apelacioni sud

Već 12 godina DPP Branko Gleđa iz Banatskog Višnjićeva pokušava da promeni pravnu formu – da se iz društvenog preduzeća vrati u status zadruge koju je imalo od osnivanja do ulaska u sastav kombinata “Servo Mihalj”. Kako po sada važećem zakonu društvena preduzeća više ne postoje, a „Branko Gleđa“ nije privatizovan, resorno ministarstvo je predložilo stečaj i bankrot. Pošto firma nema ni dinara duga, i Privredni sud u Zrenjaninu i Privreni apelacioni sud u Beogradu su odbili ovaj predlog. Država je, međutim, uložila vanredni pravni lek na tu odluku.

Zaposleni u firmi Branko Gleđa iz Banatskog Višnjićeva nadali su se da će neizvesnost o sudbini preduzeća biti rešena odlukom Privrednog apelacionog suda. Međutim, to se nije dogodilo, iako je sud doneo rešenje.

“Početkom decembra prošle godine Privredni apelacioni sud u Beogradu je doneo rešenje kojim se potvrđuje rešenje  Privrednog suda u Zrenjaninu da Branko Gleđa ne ispunjava ni jedan od uslova za pokretanje stečaja. Samim tim rešenje Privrednog suda iz Zrenjanina je postalo pravosnažno. Međutim, krajem decembra Ministarstvo privrede je preko javnog pravobranioca u Zrenjaninu pokrenulo vanredni pravni lek. Podnelo je zahtev za preispitivanje odluka apelacije i Privrednog suda u Zrenjaninu, jer oni nisu zadovoljni donetim odlukama“, kaže Vojin Trkulja, direktor i ovlašćeno lice DPP Branko Gleđa.

PerSu marketi

Vojin Trkulja

Vanredni pravni lek može da pokrene samo država

„Mi sada čekamo odluku Vrhovnog apelacionog suda iz Beograda. Kakva će ona biti – ne znamo. Po Zakonu o stečaju, prava na žalbu na odluku apelacije nema. Međutim, po nekom parničnom postupku uvek postoji neki razlog zbog kojeg može da se pokrene vanredni pravni lek. Inače, vanredni pravni lek može da pokrene samo država. Da smo mi izgubili spor, mi ne bismo mogli da pokrenemo vanredni pravni lek“, dodaje naš sagovornik.

„Za državu i budžet je najbolje da firma bez dugova ode u stečaj“

Ni 12 godina od kada su ušli u proces rešavanja pravne forme, nije jasno da li će „Branko Gleđa“ opstati.

„Ni sami ne znamo ni gde smo, ni šta smo. Stalno se obraćamo Ministarstvu privrede. Pričamo sa pomoćnicima i savetnicima ministra da iznađemo rešenje za firmu „Branko Gleđa“. Gledajući na sajtu bivše Agencije za privatizaciju, vidimo da ima više od 300 preduzeća koja su ostala, a nisu privatizovana. U više od 50 odsto slučajeva je pokrenut unapred pripremljeni plan reorganizacije. Kroz taj plan može da se nađe mogućnost da firma nastavi da radi. Mi smo to isto pokušali prošle godine u januaru. Tada nismo dobili saglasnost Agencije za licenciranje stečajnih upravnika uz obrazloženje da je za državu i budžet najbolje rešenje stečaj i bankrot, jer dugova nema, a imovine ima. To znači da bi se napunio budžet, a šta je sa firmom, zaposlenima i selom, to nikoga ne interesuje“, objašnjava Trkulja.

„Branko Gleđa“ će rizikovati i posejati njive

Zbog predloženog stečaja, 270 hektara oranica koje su u vlasništvu firme „Branko Gleđa“, prvi put jesenas nije obrađeno. I pored svega, proizvodnja će na njima biti zasnovana.

Svakoga dana objavljujemo nove video vesti i reportaže iz Zrenjanina na našem Youtube kanalu, prijavite se.

„Mi smo ovih dana u takvoj situaciji da ni sami ne znamo šta da radimo. Počeli smo da nabavljamo repromaterijal za prolećnu setvu. Njive jesenas nisu obrađene jer je bio predstečajni postupak, nismo znali šta će se dešavati. Da je uveden stečaj mi više ovde ne bismo ni bili, ne bismo ni razmišljali ni o ovoj firmi, ni o ovoj zemlji. DPP Branko Gleđa bi preuzeo stečajni upravnik i on bi dalje nastavio da radi kako bi on znao i umeo“, kaže naš sagovornik.

Kako stečaj još nije proglašen, dogovor svih zaposlenih je da se rizikuje.

„Mi smo i dalje tu gde jesmo. Zainteresovani smo da obradimo to zemljište. U dogovoru sa nekima od poslovnih partnera, a mogu vam reći da je izuzetno teško naći nekoga ko hoće da sarađuje sa nama, jer nam nad glavom i dalje stoji stečaj. Ne znamo šta će ministarstvo sada da predloži. Dogovorili smo se da nabavimo i seme i đubrivo i naftu. Mehanizacija i ljudstvo su tu i sad čekamo malo povoljnije vremenske uslove da počnemo s osnovnom obradom, a tamo negde u aprilu da krenemo sa setvom“, objašnjava Tkulja.

Zaposleni su pristali neko vreme da rade i bez zarade, kako bi firma opstala

„Njive će obrađivati ljudi koji su i do sada radili tu zemlju. To nije problem. Oni su iskusni. Imamo adekvatnu mehanizaciju. Sve to stoji kao zapeta puška… Kakva će sudbina firme „Branko Gleđa“ biti, to niko ne zna. Sa tim su upoznati i radnici. Obavićemo sve što treba od predsetvene pripreme, setve, nege useva. Ko će na kraju skidati taj usev, ni to niko ne zna. Ljudi su i pored te neizvesnosti pristali da rade. Svesni su da narednih nekoliko meseci neće imati zaradu, jer nema odakle da se isplaćuje. Ne možemo da podignemo kredit, jer nam je sudbina neizvesna. Niko ne želi da ima posla sa nama. Novi usev i prvi novac može da se očekuje tek tamo u avgustu ili septembru. I na to su ljudi spremni, ako će na kraju tunela biti svetlo. Ipak, znaju i da živimo u državi u kojoj ništa nije izvesno“, dodaje naš sagovornik.

Nadležni bez odgovora za problem DPP Branko Gleđa

DPP Branko Gleđa nema dugove, niti je bilo u blokadi. I pored toga što je reč o „zdravom“ preduzeću, nadležni ne rešavaju njihov problem.

„Pitanje je samo zašto se do ovoga došlo? Zašto nam ministarstvo nije pomoglo na neki način, da nam je dozvolilo da se preregistrujemo ili da su nam dali povoljan kredit ili bespovratna sredstva, ako se stvarno zalažu da će da oporave privredu. To bi bila pomoć. Ovo što rade nije pomoć. Neko uporno gura u stečaj nekog ko nema ni jedan uslov za stečaj. Katastrofa. Obraćamo se ministarstvu da nam kažu, da nam daju odgovor šta će sa nama da rade. Obraćao sam se i kabinetu premijera, jer nisam zadovoljan ne radom, nego neradom svih prethodnih ministarstava privrede. Ne može neko da nema odgovor za nas već 12 godina. Mi tražimo promenu pravne forme DPP Branko Gleđa. Da se iz društvenog preduzeća vratimo u zemljoradničku zadrugu što smo i bili više od trideset godina. Do promene je došlo stvaranjem kombinata. Što je bilo u skladu sa tadašnjim vremenom“, kaže Trkulja.

Saglasnost vlade (ni)je potrebna

Od 2005. od kada „Branko Gleđa“ pokušava da se preregistruje u zadrugu, ovaj predmet se konstantno prebacuje s resornog ministarstva na vladu. I tako već 12 godina nije jasno ko treba da povuče finalni potez.

„Zakon o zadrugama je postojao i članom 92 tog zakona bilo je predviđeno da oni koji su nekad bili zadruga, izjašnjavanjem zaposlenih mogu ponovo da se preregistruju u zadrugu. Međutim, Zakon o privrednim društvima kaže da za to, kad je reč o društvenoj svojini, treba saglasnost vlade. 2005. zaposleni su se izjasnili. Trebala nam je saglasnost vlade. Obratili smo se vladi oni su nas tada uputili na Ministarstvo privrede. Ministarstvo je reklo da nam ne treba saglasnost, jer se sve radi na osnovu Zakona o zadrugama“, kaže Trkulja.

„Godinu dana kasnije drugo odeljenje ministarstva je promenilo mišljenje i reklo da nam treba saglasnost vlade. Opet smo se obratili vladi, oni su nas opet vratili na Ministarstvo privrede…  Tadašnje Ministarstvo privrede je dva puta slalo predlog vladi da nam se izda saglasnost. Imamo dopis ministarstva, kao i dopis kabineta premijera da su dobili predlog i da će na nekoj od sledeći sednica naš predmet biti na dnevnom redu. Međutim, vlade se svakih godinu-dve menjaju, tako da od saglasnosti nema ništa. Sumnjam da sada uopšte imaju i znaju za naše predloge“, pojašnjava naš sagovornik.

„Ljudi iz sadašnjeg ministarstva su mi tražili da sada opet sve dokumentujem. Celokupan istorijat svega što se događalo s nama, a što već stoji u ministarstvu tolike godine, trebalo je ponovo da dostavim. Vidim da oni nisu uopšte upoznati sa našim predmetom. Malo mi je sve to čudno…“, dodaje naš sagovornik.

Papiri dokazuju da je „Branko Gleđa“ bio zadruga

Sve dokaze da je „Branko Gleđa“ osnovan kao zadruga imaju.

„Očekujem da li razgovor sa ministrom, da li sa premijerom. Imamo predlog kako da radimo. Potrebna nam je saglasnost da nismo više društveno preduzće, nego zadruga. A imovinu ćemo dokazivati po Zakonu o zadrugama. Mi se toga ne plašimo, jer znamo da je svu imovinu kupila zemljoradnička zadruga koja je bila naš prethodnik. Mi se ovde ne bavimo imovinom, nego promenu pravne forme. Vidimo da je vlada mnogim svojim odlukama davala saglasnost da se u nekim drugim preduzećima promeni državni kapital u neki drugi kapital. To je moguće. Mi ne tražimo da se država odrekne bilo čega“, objašnjava Trkulja.

„Želimo da radimo i da živimo od svog rada“

Kakva će biti konačna odluka Vrhovnog apelacionog suda, ne znaju. Međutim, zaposleni kažu i da ništa ne može da ih iznenadi.

„Ništa ne može da nas iznenadi, jer nema kroz šta nismo prošli za sve ove godine od kada postoji naš problem. Ovo je stvarno jedno stanje konfuzije i ludila uopšte. Tu su procene vrednosti kapitala, pisanja lične karte firme „Branko Gleđa“ ko zna koliko puta. Kako se koji ministar promenio tako smo mi iznova i iznova pisali isto. Najgori scenario bio bi uvođenje stečaja ili bankrota, kako ministarstvo traži. Mi tražimo ono što bi bilo najbolje. Da opstanemo, da radimo, da budemo zemljoradnička zadruga. Možda bi u tom scenariju gubili neki pojedinci. Neko je za nešto zainteresovan. I mi smo zainteresovani za to poljoprivredno zemljište. Da radimo i da živimo od tog rada“, kaže Trkulja.

Ukoliko bi firma „Branko Gleđa“ dobila saglasnost da se preregistruje u zadrugu, to ne bi značilo samo opstanak ovog preduzeća, nego i onako skoro opustelog Banatskog Višnjićeva. Gašenjem firme ne bi se ugasilo samo 10-ak radnih mesta, već i još nekoliko domova u ovom selu. U tom slučaju meštani bi morali da krenu za boljom budućnošću. A to često znači i napuštanje ognjišta i odlazak u neki grad. Pitanje je samo da li gradovi mogu da prime sve koji dolaze sa sela.

 

Prijavite se na mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl prijavi se na newsletter.
  • Divider

  • Divider
Na vrh