Tragom nestale spomen ploče na Železničkom mostu u Zrenjaninu, otkrivamo interesantnu priču o događaju od pre 75 godina koji je uprkos tome što je marginalizovan, obeležio istoriju Zrenjanina na početku Drugog svetskog rata.
Grupa mladih ljudi tada je i pre zvaničnog početka ustanka u Srbiji izvela prvu oružanu diverziju protiv nemačkog okupatora, a o tom događaju razgovaramo sa sugrađaninom Božidarom Vorgićem, sinom jednog od učesnika te akcije.
– Prva priprema terena, tačnije osmatranje mosta na kom će dva dana kasnije biti izvršena diverzija odvila se 23. juna 1941. godine. Organizator akcije bio je Mihajlo Predić, a učestvovali su još Ivan Aćin, Slobodan Vorgić, braća Fogaroši – Arpad i Đerđ, Petar Kovalić, Veselin Čebzanin, Dušan Graor, Ljubomir Grujić i Janoš Fazekaš. Moj otac, Slobodan Vorgić, avijatičar kraljeve vojske, učestvovao je kao koordinator budući da je jedini u toj grupi posedovao vojno obrazovanje i taktičko znanje potrebno za izvođenje ovakve akcije. Diverzija je započeta 25. juna 1941. tako što su Đerđ Fogaroši i Petar Kovalić kojem je majka inače bila Nemica zbog čega je perfektno govorio nemački, onesposobili i razoružali dvojicu stražara na mostu, a potom je zarobljeno i ostalih pet stražara. Nakon toga, most je miniran, ne i srušen ali je na neko vreme bio neupotrebljiv, priča za portal I love Zrenjanin Božidar Vorgić o događaju koji nije u velikoj meri poznat široj javnosti.
-Ova herojska akcija zabeležena je u mnogim knjigama i publikacijama i nju niko ne osporava. Ona je detaljno opisana i u knjizi Zrenjaninske vatre Đorđa Momčilovića međutim po mom mišljenju događaj je marginalizovan i danas ali i u vreme Jugoslavije.
Ta akcija je izvedena skoro dve nedelje pre zvaničnog početka ustanka u zemlji, i imala je veliki psihološki značaj. U pitanju je verovatno prvi organizovani oružani otpor okupatoru ne samo u našoj zemlji nego i daleko šire.
-To je deo naše zavičajne istorije koji treba više afirmisati. Treba naglasiti da se tu radi o mladim ljudima u ranim dvadesetim godinama. Neki od njih nisu ni bili članovi KPJ ili SKOJ-evci, bilo je pripadnika kako srpskog tako i mađarskog i nemačkog naroda, a svi su imali zajedničku ideju vodilju borbu protiv fašizma i okupatora, priča Vorgić.
Od spomen ploče koja je nekada stajala na železničkom mostu ostali su samo gvozdeni držači. Nije registrovano ni kada je ovo obeležje ukradeno, kao ni ko je to uradio.
-Moja lična želja je da ove godine obnovimo ovo obeležje i ja ću uložiti svu svoju energiju, ako treba i sredstva da do toga dođe. Naravno da bi bilo i lepše i lakše da se u to uključe i odgovarajuće gradske strukture kao i mediji i škole koje bi nove generacije upoznavale sa našom antifašističkom prošlošću, zaključio je naš sagovornik.