I love Zrenjanin

  • Centar Lux
  • Aviv park Zrenjanin
  • Ultra Caffe
Aktuelno

Disciplina najvažnija u lečenju dijabetesa kod dece

photo (6)

Dr Ljiljana Kitaresku

Broj dece obolele od šećerne bolesti poslednjih decenija dostigao je veliku cifru na globalnom nivou. Smatra se da je u svetu pola miliona mališana ugroženo ovom bolešću. Dijabetes se najčešće ispoljava u periodu pred polazak u školu, između šeste i sedme godine, i u pubertetu. Zabrinjavajuća je činjenica da se bolest javlja u sve ranijem uzrastu.

Posmatrano po regionima, 1993. godine u Srednjobanatskom okrugu nije bilo novootkrivenih dijabetesnih bolesnika, dok se danas javlja između 5 do 7 slučajeva u periodu od godinu dana, kaže za portal I love Zrenjanin specijalista pedijatar Dečijeg odeljenja Opšte bolnice „Đorđe Joanović“, doktorka Ljiljana Kitaresku koja decenijama pruža zdravstvenu pomoć deci oboleloj od dijabeta.

I Love Zrenjanin: Koji se tipovi dijabetesa mogu javiti kod dece?

PerSu marketi

Dr Ljiljanu Kitaresku: Podela dijabeta izmenjena je 1998. godine. Prvi tip – insulin zavisni dijabet je onaj kod kog je više od 90 odsto beta-ćelija pankreasa koje proizvode insulin – trajno uništeno, zbog čega pankreas stvara jako malo ili nimalo insulina. Ovaj vid dijabetesa nastaje usled autoimunih bolesti- kada se imuni sistem okrene protiv sopstvenog tela, a na šta može uticati genetski faktor. Drugi tip – insulin nezavisni dijabetes je najčešći oblik. Pankreas proizvodi insulin ali organizam ne može da ga koristi. Bolest se najčešće javlja zbog prekomerne telesne težine, odnosno gojaznosti. Treći tip je – gestacijski dijabetes koji se razvija tokom trudnoće i najčešće prestaje u roku od 6 meseci nakon porođaja. Takođe, šećerna bolest se može javiti i udružena sa nekim drugim poremećajima.

Svakoga dana objavljujemo nove video vesti i reportaže iz Zrenjanina na našem Youtube kanalu, prijavite se.

dijabetes kod dece 2

I Love Zrenjanin: U poslednje vreme možemo čuti da na ispolajavanje dijabetesa više utiču spoljni faktori nego genetika. Koji se faktori smatraju rizičnim?

Dr Ljiljanu Kitaresku: Podneblje ima veliki uticaj na pojavu ove bolesti. Recimo u Finskoj, Norveškoj, Danskoj godišnje se javi oko 40 novoobolelih na 100.000 stanovnika, dok je u Makedoniji taj broj oko 3. Gledajući Srbiju, u našem Srednjobanatskom okrugu procentualno se javi više novih bolesnika nego u južnom delu zemlje. Da bi se bolest javila,  trebamo imati genetsku predispoziciju udruženu sa nekim faktorima, ali i okidač za pojavu. Najčešći okidač su virusi, neke komplikacije (na primer, u krvnim sudovima), ishrana i stres. Kod dece koja su dojena, dijabetes se ređe javlja. Rano uvođenje kravljeg mleka daje proteine odnosno belančevine koje se mogu alergeno ponašati i mogu biti okidači za javljanje ove bolesti, dok belančevine koje se dobijaju kroz dojenje donekle štite. Stres se kod dece može javiti vrlo često u situacijama razvoda roditelja.

I Love Zrenjanin: Koji simptomi ukazuju na dijabetes i kada se treba obratiti lekaru?

Dr Ljiljana Kitaresku: Najčešće se primećuje da dete počinje da unosi više tečnosti i češće da mokri, a može nastupiti i mokrenje u toku noći, ponekad i umokravanje. Umesto normalnog unosa između  1,5 i 1,8 litara tečnosti dnevno, dete može da popije i do 3 i 4 litre. Dete polako počinje da gubi u težini, postaje iscrpljeno a apetit se gotovo pojačava. Može se javiti i svrab kože pa čak i iritacije u genitalnoj regiji, posebno kod devojčica. Obolelo dete počinje produbljeno da diše ili da se žali na bol u trbuhu, a obrazi mogu biti zažareni.

Nekada se bolest ispoljava i nakon dva meseca. Dolazi do postepenog propadanja  beta-ćelija u pankreasu, a kada organizam počinje da sipoljava simptome, oko 80% tih ćelija je uništeno. U našoj bolnici imamo odličnu pedijatrijsku službu od dvadesetak pedijatara i zahvaljujući tome, sada ređe dobijamo pacijente sa težim komplikacijama i takozvanom dijabetesnom ketoacidozom.

dijabetes kod dece

I Love Zrenjanin: Na koji način održavati organizam u ravnoteži prilikom lečenja?

Dr Ljiljana Kitaresku : Mi deci izračunavamo precizan kalorijski unos, koji se sastoji od 15 do 20% belančevina, 25-30% masti i ostatak čine ugljeni hidrati. Ne savetujemo konzumiranje šećera u vidu meda ili voća bogatog fruktozom. Dete može praktično da jede sve, ali to zahteva više insulina a njegovim većim unosom dolazi i do nastanka gojaznosti. Procenjujemo kakvo je dete, u kakvoj je porodici, koliko je samostalno, a negde od 9. godine najčešće prelazimo na intenziviranu terapiju. Do tada, u periodu mlađeg uzrasta, terapija je bazirana na 2 doze insulina sa mešavinom insulina ili brzodelujući insulin sa produženim dejstvom ujtru i uveče. Intenzivirana terapija  znači da svaki obrok regulišemo dozom insulina, s tim da uveče dajemo insulin sa produženim dejstvom.

Postoji još jedan mehanizam koji deluje terapeutski ali on kod nas nije toliko zastupljen. Reč je o korišćenju insulinskih pumpi, koje donekle imaju prednosti ali i  nedostatke. Na svetskom tržištu se pojavio, a verujem da će u narednim mesecima i kod nas, insulin sa produženim dejstvom koji se daje samo 2 puta nedeljno a ne svako veče.

I pored inovacija na polju lečenja, primarna terapija jeste insulin kroz odgovarajuću ishranu kao i fizička aktivnost.

Danas su nam od velike pomoći i aparati za samokontrolu koje sva deca poseduju. Pored toga, oni vode i svoje dnevnike kojim prate nivo šećera u krvi. Republički fond za zdravstveno osiguranje finansira trake za kontrolu kao i insulin.

I Love Zrenjanin: Koliko je važna saradnja roditelja i pedijatra?

Dr Ljiljana Kitaresku: Roditelji, kao i deca, prolaze kroz edukacije. Prvi deo je na odeljenju pedijatrije u našoj bolnici. Obuka se zatim nastavlja u Specijanoj bolnici za decu obolelu od šećerne bolesti u Bukovičkoj banji u Aranđelovcu, koju finansira naš Republički fond. Nezaobilazna je i reedukacija dece tokom koje uočavamo eventualne nedostatke i ponavljamo priču. Povremeno ih upućujemo u Aranđelovac jer je druženje te dece od velikog značaja za njihov psiho-fizički razvoj. Svakim odlaskom stiču novo iskustvo i upoznaju vršnjake koji dele isti problem.  Roditelji takođe uočavaju da nisu sami. Bitno je naglasiti da je životni vek dece obolele od dijabetesa isti kao i dece koja to nisu. Neophodno je pridržavati se režima lečenja i propisane terapije, kaže Dr Kitaresku u razgovoru za naš portal.

dijabetes kod dece 1

Iako je manji broj dece pogođen ovom bolešću kada se postavi dijagnoza, većina roditelja teško prihvata činjenicu da je, uz lečenje, potrebna i promena načina života. Bez obzira na to što je dijabetes dugotrajna bolest, savremena terapija omogućava normalan život i razvoj dece.

Prijavite se na mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl prijavi se na newsletter.
  • Divider

  • Divider
Na vrh