Dirljiva priča o dobitnici Svetosavske nagrade, Valentini Manojlov

Osamnaestogodišnja učenica Osnovne i srednje škole „9. maj“ , Valentina Manojlov iz Melenaca, jedna je od četvoro učenika u Srbiji kojima je Ministarstvo prosvete dodelilo Svetosavsku nagradu za doprinos kvalitetnom obrazovanju i vaspitanju u 2014. godini.

Ova nagrada dodeljuje se učenicima koji su se u prethodnoj godini istakli ne samo svojim znanjem u školi već i karakterom i sveukupnim uspehom.

Vest o Valentininoj nagradi dočekana je sa puno radosti u školi „9. maj“. Drago je svima – njenim drugarima, nastavnicima, direktorki škole Snežani Oluški.

– Bilo je i sreće i suza kada smo dobili vest o nagradi, i znajući da je Valentina imala težak život, ovo priznanje još više znači. Mi smo predložili tri kandidata – Ivana Fodora, Filipa Bartole i Valentinu Manojlov, tri izuzetna, vrlo društvena, druželjubiva i aktivna đaka, odlične sportiste i već nekoliko godina članove hendi spota. Zahvaljujući hendi sportu oni su se prilično otvorili i razvili kao ličnosti. Škola jeste uradila svoj posao, ali im je sport pružio „otvaranje“ prema drugoj deci, proširivanje vidika, putovanja, i mislim da je to angažovanje u sportu nadomestilo ono što im je nedostajalo. Svo troje su na Specijalnoj olimpijadi u Belgiji osvojili prvo, drugo i treće mesto, ekipno ili pojedinačno. Valentina je jedina učenica škole za decu sa smetnjama u razvoju koja je dobila Svetosavsku nagradu, kaže Snežana Oluški.

Valentina Manojlov i Snežana Oluški sa Svetosavskom nagradom

Valentina je od svoje pete godine odrastala u brižnoj hraniteljskoj porodici. Pre toga je promenila nekoliko porodica. Danas je izuzetno vezana za svoje hranitelje, i vest o nagradi je podelila najpre sa njima.

– Jako mi puno znači ova nagrada, i prvo sam rekla mojim hraniteljima. Oni su presrećni. U školi najviše volim sport, za sada stoni tenis. Ovde sam se školovala za konfekcijskog tehničara, ali bih volela da se obučim i za prehrambenu proizvodnju. Moji hranitelji bi voleli da se zaposlim i da imam svoj posao, kaže Valentina kroz stidljivi osmeh.

U školi kažu da je porodica u kojoj je Valentina odrastala bila vrlo podsticajna, emotivna i brižna. Sa druge strane, škola je bila ta koja u njoj kao mladoj osobi sa posebnim potrebama nije forsirala nedostatke nego preostale sposobnosti.

– Mi smo svesni činjenice da se određene sposobnosti kod te dece kad-tad razviju. Ne postoji uzaludan posao ako imamo cilj. Decu ne forsiramo kako u njima ne bismo izazvali neurozu, već pažljivo osluškujemo njihove trenutne mogućnosti i na tome radimo. To je suština. Hraniteljska porodica je znala koja je prava mera i nije formirala Valentinu u nepoverljivu i nesrećnu ličnost, naprotiv. Važno nam je da ta deca i mladi ovde uživaju i da se druže, ne samo da uče. Njihovi roditelji i hranitelji upravo to i žele – da njihova deca budu srećna, kaže direktorka škole.

U Valentininom odnosu sa nastavnim osobljem i drugarima dominiraju povezanost i druželjubivost. U tekstilnoj radionici u sklopu škole ona je savladala veštinu šivenja odeće i time je postala radno sposobna.

– Valentina je dete koje je postiglo izuzetno mnogo, ali sada dolazi u situaciju da završava školu i da nema više pravo da bude u hraniteljskoj porodici osim ako hranitelji odluče da je zadrže bez novčane nadoknade. U junu se završava školovanje, i ovde ne postoji mogućnost dodatnog obrazovanja, osim opcije da vanredno upiše neki drugi smer. Za takvu decu bi izuzetno bilo važno obezbediti „kuću na pola puta“, mesto na kom bi oni mogli da žive i posle završetka škole i izlaska iz hraniteljskih porodica. Zato nam je važno da se Dnevni centar „Naša priča“ na Zelenom polju proširi, i da obuhvati naše nekadašnje đake koji bi mogli da se bave tkanjem, da rade u kuhinji. Valentina će moći da radi, ona je radno sposobna, ali je mlada, i mi ćemo se, a nadam se i društvo, angažovati da joj pronađemo posao. Mislim da je svojim kapacitetima i nagradom kao jedina Zrenjaninka koja je dobila Svetosavsku nagradu, zaslužila da joj se ponudi radno mesto kako bi ostala u svojoj porodici i mogla da im na neki način uzvrati i pomogne, kaže Oluški na kraju razgovora.