Od trenutka kada sazna da je trudna, ženin život počinje da se menja. Jasno je da dolaskom bebe ništa više neće biti isto kao pre. Maja Đurović, međutim, nije mogla ni da zamisli da će rođenje ćerke značiti i novi posao za nju – šivenje dečje garderobe.
Kada je pre više od dve godine saznala da je trudna, Maja je počela da smišlja šta će sve da sašije i napravi bebi kako bi im prvi zajednički dani kod kuće bili što lepši.
“Kada sam saznala da nosim devojčicu, počela sam da joj spremam ogradicu za krevetac, vrtešku sa životinjicama koja se stavlja na krevetić, mekane krpene lutkice… Da imamo čime da se zanimamo dok menjamo pelene. I onda sam napravila krpenog pingvina. Međutim, kako se moja drugarica porodila pre mene ja sam joj poklonila tog pingvina za bebu. I napravila sam novog. Ali, onda se porodila druga drugarica, pa sam i njoj poklonila pingvina. I tako koja god da se drugarica porodila pre mene dobijala je pingvina, a ja sam uvek pravila nove za svoju devojčicu, dok se ona nije rodila”, počinje priču Maja Đurović.
Prva haljinica za devojčicu nastala je slučajno
To što zna da šije Maja je najpre iskoristila da pravi krpene lutke i opremu za svoju bebu, ali to umeće sada mnogo više koristi. I mnogo više ljudi zna za to, jer je pre skoro dve godine počela da šije dečju garderobu.
“Kada sam na kraju sve priremila za moju devojčicu, želela sam da joj napravim još nešto što nisam uspela do kraja, pa mi je ostalo jedno parče materijala na kojem sam napravila aplikaciju žirafe. To je tako stajalo sve dok nije došlo vreme da devojčica počne da nosi haljinice. Od tog parčeta sa motivom žirafe sam joj napravila haljinicu”, kaže Maja.
Društvene mreže treba koristiti na pravi način i u pravo vreme
Da je postojanje društvenih mreža prava stvar ako se u pravo vreme i na pravi način koriste uverila se i naša sagovornica.
“Sliku haljinice koju sam sašila sam okačila na fejsbuk, kako bih se pohvalila šta sam napravila svojoj princezi. Ljudi su se oduševili i krenuli su to da lajkuju i da dele. Prijatelji su počeli da traže da i njima napavim tako nešto i to je polako počelo da se pretvara u ozbiljniji hobi. Onda su počeli da me ubeđuju da dečju garderobu ponudim tržištu. Krenula sam polako da tragam po internetu za raznim novim krojevima. I tada sam počela da shvatam da sam mnogo više ušla u tu priču. U međuvremenu, počele su da pristižu i prve porudžbine”, objašnjava Maja.
Na konkurs za sredstva za samozapošljavanje
Već skoro dve godine Maju putem fejsbuka kontaktiraju ljudi iz čitave zemlje i traže njene kreacije za decu. Planovi su mnogo veći, da počne ozbiljnije da šije dečju garderobu.
“Volim to da radim i moja dvogodišnja ćerkica kroji i šije zajedno sa mnom. Naučila je čemu služi svako dugme na mašini. Sledeće godine planiram da konkurišem za sredstva za samozapošljavanje, jer hoću da izađem iz tog virtuelnog okvira, da proširim proizvodnju i da uđem u butike. Volela bih da dobijem mogućnost da sarađujem sa drugima i da ostvarimo možda i neko partnerstvo, da napravim još ozbiljniju priču od ovoga. Vidim da se ljudima sviđa to što radim, da to postaje sve ozbiljnije i stvarno imam želju da se dečja garderoba koju radim nađe u buticima pored garderobe ostalih proizvođača”, dodaje naša sagovornica.
Za decu od 0 do 7 godina
Garderoba koju za sada šije namenjena je deci od rođenja do sedam godina.
“ To su uglavnom haljinice i pantalonice. Materijali koje koristim su pamuk, puplin i viskoza za leto i teksas i somot. Prepoznatljiva sam po aplikacijama životinjica koje stavljam na svoje modele. A zašto sam se opredelila za životinjice, pa zato što svaka životinjica ima neku svoju osobinu. Pingvin je super za druženje, žirafica je za damice – šmizlice, maca je za devojčice koje vole da se maze, mede uglavnom ljudi traže za bebe, lavovi su za neustrašive dečake… Svako ima svoj neki razlog kad prepozna emociju u životinjici koju želi da stavi na haljinicu ili pantalonice za dete”, pirča Maja.
Šivenje je u početku bio samo hobi
Interesantno je da Maja nije školovani krojač.
“Da šijem sam naučila od moje mame, koja je to naučila od svoje mame. U vreme moje bake bilo je noramlno da svaka žena u kući zna da šije, štrika, hekla, pravi ručne radove i da se to prenosi s generacije na generaciju. I mama i baka su radile u filmskoj industriji, ali su za nas decu šile garderobu. Mama je šila i štrikala haljinice za mene, tako da je u našoj kući sanduk sa mašinom uvek bio otvoren. Ja sam stalno bila okružena iglama za štrikanje, koncima i gledala sam kako mama to radi. Koristila sam priliku da sednem za mašinu i probam da uradim to što sam videla krišom – kada mama ode na posao. Kada bi se ona vratila s posla ja sam joj pokazivala šta sam napravila. Iako sam se školovala za nešto drugo, ja sam se tom zanatu, uz koji sam odrasla, uvek vraćala. Mislim da je sada definitivno to posao kojim ću se baviti”, priča naša sagovornica.
Dečja garderoba za sada samo za poznatog kupca
Za sada Maja pravi dečju garderobu samo po porudžbini.
“To je garderoba koja se radi u malim serijama, zbog raznolikosti i šarenolikosti. Da ne bi ni meni bilo dosadno i da bih uvek imala nešto novo da ponudim mušterijama. To daje mogućnost da izađem u susret mušterijama. Svaki kroj mogu da prilagodim merama deteta, da nešto suzim ili da proširim ili da produžim. I to su te neke specijalne porudžbine koje nemaju specijalnu cenu, nego ulaze u onu cenu koja već postoji”, objašnjava Maja.
Haljinice i pantalonice za rođendane i ostala slavlja
Njeni modeli se često nose u posebnim prilikama.
“Mnogo mi je drago kada čujem da neko traži od mene što manji broj, jer želi bebu da iznese iz porodilišta u garderobici koju ja pravim. To je velika čast. Isto je i kada neko poruči pantalonice ili haljinicu u kojoj će dete proslaviti prvi rođendan. Naravno da tada sa velikom ljubavlju kažem molim vas izmerite dete od ramena do željene dužine haljinice ili obim gurdi… To je jako važno jer je reč o trgovini preko interneta i tu ne može da bude bilo šta. To mora da valja. Kada stigne odelce u ruke mušterije i kada to dete obuče mora da stoji kao saliveno”, dodaje naša sagovornica.
Preciznim dogovaranjem prilikom porudžbine izbegavaju se sve kasnije neprijatnosti.
“Zbog čega bih komplikovala sebi posao i povećavala troškove, na primer, da mi neko vrati stvar jer ona ne valja. Mi se sve dogovorimo pre nego što uradim i isporučim bermude, pantalone, haljinicu… Da bi spremili dete za prvi rođendan roditelji daju maksimum od sebe, onda i ja dajem svoj maksimum, jer dete nosi moj proizvod i ja stojim iza njega. Želim zadovoljnu mušteriju, jer je to najvažnije od svega”, kaže Maja.
Modele završava uglavnom za dan
I pored toga što ispunjava želje mušterija, to ne znači da se na njene proizvode čeka dugo. Naprotiv.
“Uglavnom mi je potreban dan da završim pantalone ili haljinu. Sve zavisi od aplikacije koju stavljam, koliko je ona složena i koliko ima detalja. Ja to ne radim unapred, nego kada neko poruči. Nemam ništa unapred spremljeno, jer svako bira koji oblik aplikacije želi i koju boju. Neko hoće da ima zelenu žirafu s braon detaljima, a neko hoće narandžastu s ljubičastim detaljima, jer mu se to uklapa uz neke druge odevne predmete”, priča naša sagovornica.
Ćerkica glavni model
Svaki materijal koji nabavi ili model koji sašije najpre proba na svojoj ćerkici.
“Materijal operem da vidim kako se ponaša u vodi, da li pušta boju ili ne, da li se i koliko skuplja ili ne. Gledam kako dete reaguje na taj materijal i tek onda to plasiram na tržište. Na primer, bordo somot pušta boju i ne mogu ja da ga kombinujem sa nekim materijalom koji je svetao i koji upija tu boju. Ne sme da se dogodi da taj materijal oboji aplikaciju. Ili zamislite šta bi se tek dogodilo kada bih napravila pantalone po merama koje sam dobila, a da ne znam koliko se materijal skuplja, pa da posle prvog pranja dete ne može to da obuče više. Radim sa dečjom garderobom i to preko interneta i ne želim da me ljudi dožive kao prevaranta. To mi ne treba. Ni ja ne bih volela da mene neko prevari. Za svu decu za koju šijem, radim isto kao kada radim za svoje dete”, kaže Maja.
Pristupačne cene dečje garderobe
Pantalonice i haljinice koštaju od 1250 do 1800 dinara zavisno od modela.
“Mnogo se teško dolazi do novih kupaca, ali se stari zato vraćaju. Za ovo vreme koje radim imam ljude koji su poručili i više od tri proizvoda kod mene, a realno to nije proizvod koji se kupuje svakodnevno. To je nešto što se kupuje ređe i obično osim roditelja to kupuju tektke, strine, kume. To kupujete nekom koga mnogo volite kao poklon za rođendan. Do novih mušterija se teško dolazi jer se sve radi preko interneta, pa su neki i nepoverljivi”, objašnjava naša sagovornica.
Zadovoljne mušterije se zahvaljuju na društvenim mrežama
Najveće zadovoljstvo joj pričinajva kada dobije slike dece u njenim kreacijama.
“Mnogo volim kada mi ljudi pošalju slike dece u mojim stvarčicama. Ono što ja radim može da se vidi na fejsbuk i instagram stranici pod nazivom mamas zoo i za sada je to to. Nadam se da ćemo uskoro ući i u butike. Imam podršku porodice i ponekad svi zajedno radimo. Ako se ovako nastavi mislim da će i ćerkica uskoro i sama sesti za mašinu. Neće biti samo model, nego će početi i sama da šije”, dodaje Maja.
Osim porudžbina iz Srbije bilo je i onih iz inostranstva.
“Imam zapisano poslednjih godinu i nešto kome sam sve prodala odeću, ali nikada nisam brojala koliko sam paketa poslala. Čak sam i u Banja Luku slala garderobicu za troje dece, dva dečaka i jedna devojčica su za svadbu nosili moje teksas pantalonice i haljinicu i svi su imali različite motive na njima. Posle svadbe su mi poslali i fotografije u tim odelcima. Dešavalo se i da su kupovali ljudi ovde garderobicu, pa da su to nosili u inostranstvo, mislim da je nešto otišlo u Holandiju”, kaže Maja.
Naša sagovornica kaže da se i oko slanja dečje garderobe dogovara sa mušterijama, kako bi oni preuzeli paket kada im najviše odgovara. Roba može da se plati pouzećem, a može i preko računa. Ipak, ostaje nada da će se uskoro pantalonice ili haljinice koje šije naći i u buticima i da će se tada još više ljudi uveriti u kvalitet koji nudi. Ostvarenje te želje značilo bi i proširenje asortimana i još veću ponudu modela za klince i klinceze.