I love Zrenjanin

  • Centar Lux
  • Univer export
  • Ultra Caffe
Aktuelno

Da li će Zrenjanin dobiti salu za kateterizaciju srca?

Srednjobanatski okrug ima najveći broj obolelih od koronarne bolesti srca, pokazuju statistički podaci Instituta za Javno zdravlje Republike Srbije „Batut“.

To znači da na godišnjem nivou najveći broj stanovnika dobije akutni infarkt miokarda ili oboli od drugih teških oblika koronarne bolesti – među kojima је i nestabilna angina pectoris od koje oboli više od 180 osoba na 100.000 stanovnika.

fabrilavacKoronarna bolest se najefikasnije leči metodom interventne kardiologije-odnosno primarne perkutane intervencije-PPCI u salama za kateterizaciju.

Za ovu metodu je naučno dokazano da je najuspešnija, da izaziva najmanje oštećenja srčanog mišića,  i da tokom nje retko nastaju komplikacije,  rizici od smrtnosti i ponovljenih infarkta.

Svakoga dana objavljujemo nove video vesti i reportaže iz Zrenjanina na našem Youtube kanalu, prijavite se.
PerSu marketi

I pored postojanja koronarne jedinice u Opštoj bolnici „Đorđe Joanović“ u Zrenjaninu do sada nisu stvoreni uslovi za otvaranje sale za kateterizaciju. Na teritoriji cele Vojvodine takva sala za sada postoji samo u Sremskoj Kamenici.

Zrenjaninska bolnica godinama unazad pokreće inicijativu i pokušava da dobije odobrenje za otvaranje preko potrebne sale.

Ovaj predlog našao se i na dnevnom redu Skupštine Grada Zrenjanina održanoj početkom juna, kada je i usvojen od strane skupštinskih odbornika.

Tada je predloženo da se nadležnim višim organima-pokrajinskom sekretarijatu i Ministarstvu zdravlja, uputi zahtev sa inicijativom za otvaranje sale za kateterizaciju u zrenjaninskoj bolnici.

2182065-Gradska_kuca_Zrenjanin (1)Prema rečima dr Bobana Đukanovića, člana Gradskog veća Grada Zrenjanina zaduženog za oblast zdravstva, otvaranje ove sale je neophodno jer se trenutno svi pacijenti kojima je takva intervencija potrebna, šalju u Sremsku Kamenicu ili Zemun. Udaljenost tih klinika i opterećenost njihovih kapaciteta, u nekim slučajevima može da izazove dodatne komplikacije za pacijente.

„Od strane Evropskog udruženја kardiologa – čiji su članovi i naši kardiolozi, određena je preporuka da se oboleli lеčе u kateterizacionim salama – laboratorijama, a postoji i preporuka da, zbog naučno dokazanih činjenica, ovakve sale trebaju da postoje na svakih 60 km udaljenosti. Na žalost, na teritoriji Vojvodine takva sala za sada postoji samo u Sremskoj Kamenici, a nedavno smo imali i situaciju da smo pacijente morali da šaljemo za Zemun – jer je došlo do kvara na aparatu u Sremskoj Kamenici“, istakao je Đukanović.

On je podsetio da je pomenuta razdaljina od 60 km između sala za kateterizaciju neophodna zbog ograničenog vremena za transport ovih bolesnika.

IMG_2911 OBRADA„Optimalno vreme od početka tegoba do početka lečenja u sali za kateterizaciju je do 60 minuta – i u okviru tog vremenskog intervala trebala bi da se započne metoda mehaničkog otvaranja krvnog suda i implantacije specijalnog implantata – stenta koji uspostavlja normalnu prohodnost krvnog suda, snabdevanje srčanog mišića kiseonikom i hranljivim materijama“, podseća naš sagovornik.

„Što je vreme od početka tegoba do sprovodjenja ove procedure kraće – posledice po zdravlje obolelog čoveka su manje, manji je procenat oštećenja, manje је novih tegoba i manji je rizik od smrtnosti“ ističe Đukanović i dodaje da svaki minut kašnjenja u lečenju skraćuje život za 11 dana, dok se za 33 minuta kašnjenja u započinjanju lečenja život skraćuje čak za 1 godinu.

„Na žalost, u našem slučaju je prosečno kašnjenje 255 minuta – što je još jedan od razloga koji ukazuje na neophodnost otvaranja jedne ovakve sale u Zrenjaninu“, navodi naš sagovornik.

Zrenjaninska Opšta bolnica „Đorđe Joanović“ ima 10 operacionih sala – a uz malo ulaganja jedna od njih bi mogla da se adaptira i prilagodi za salu za kateterizaciju.

IMG_2914 OBRADA„Imamo obučene medicinske rendgen tehničare – koji su već radili intervencije ugrađivanja pejs mejkera, imamo mobilni rendgnen kao i odgovarajući medicinski kadar koji želi da ide na dodatne edukacije i stručne programe u Sremskoj Kamenici i Beogradu – kako bi se osposobili za izvođenje takvih intervencija. Jedino što nam nedostaje jeste saglasnost i zvanično odobrenje viših instanci – koje bi priznale tu salu, odobrile usavršavanje stručnog kadra i nabavku potrošnog materijala koji je neophodan za opremanje jedne takve sale“, objašnjava Đukanović i dodaje da ta procedura ne može da se obavi za nekoliko dana – već će biti potrebno mnogo više vremena.

Samo u periodu od 2010. do 2012. godine od 495 bolesnika sa teritorije AP Vojvodine, njih 247-oro je kolima službe Hitne medicinske pomoći upućivano iz srednjebanatskog okruga na koronarografiju na lnstitut za kardiovaskularne bolesti Vojvodine – i u taj broj nisu uključeni i bolesnici koji su upućeni na koronarografiju u neki od centara grada Beograda.

IMG_2575 obradaTokom takvog načina lečenja dragoceno vreme se „gubilo“ u toku transporta – što je dovodilo i do većeg oštećenja srčanog mišića obolelih.

„Osnivanjem kateterizacione sale na teritoriji našeg okruga automatski bi bili zbrinuti i bolesnici Severnog i dela Južnobanatskog okruga-čime bi se rasteretili kapaciteti Instituta za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici, ali i znatno smanjio procenat oboljevanja i smrtnosti od koronarnih bolesti u čitavom regionu. Zato bolnica i Grad neće udustati od pokrenute inicijative“, na kraju dodaje Đukanović.

Prijavite se na mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam sve vesti na mejl prijavi se na newsletter.
  • Divider

  • Divider
Na vrh