I love Zrenjanin

  • Centar Lux
  • Univer export
  • Kuća zdravlja
Aktuelno

Četir’ konja debela trče tries’ godina

Pivnica “Četir’ konja debela” svečano je otvorena 17.12.1985. godine povodom 240 godina proizvodnje piva u gradu. Na njenom uređenju i opremanju angažovane su najbolje arhitekte i građevinske firme tadašnje Jugoslavije.

Pivnica Pivnica

Zrenjaninske industrije piva, kao simbola Velikog Bečkereka, Petrovgrada i Zrenjanina, više nema, ostala je samo oprema, koja je predmet stečaja i verovatno neke buduće prodaje na kilo. Jedino još zrenjaninska Pivnica odoleva vremenu i podseća na slavne dane zrenjaninske privrede. Njena tridesetogodišnja istorija dovoljno je ubedljiva da pokrene misli o trajanju, a opet nedovoljna za one koji ne mare za tako ’’prozaične stvari’’.

Sada već davne 2002. godine, Pivnica je izdata u zakup našem sugrađaninu, Draganu Odadžiću, koji već skoro 14 godina uspeva da održi ovaj objekat u radu, na zadovoljstvo velikog broja gostiju, koji u Pivnicu rado svraćaju.

PerSu marketi

– Za naš rad smo više puta nagrađivani raznim priznanjima, ali definitivno najveća nagrada su naši zadovoljni gosti, koji već godinama, svakog vikenda ispunjavaju Pivnicu do poslednjeg mesta. To samo govori o jednoj prelepoj tradiciji ovoga grada, o njegovom duhu i jednom konceptu rada, koji je dokazano neprolazan.

Svakoga dana objavljujemo nove video vesti i reportaže iz Zrenjanina na našem Youtube kanalu, prijavite se.

Pivnica

Pivnica okuplja sve generacije, a često dolaze i gosti iz inostranstva?

– U Pivnicu dolaze stranci i poslovni ljudi, zbog odlične hrane i jedistvenog ambijenta, dolaze porodice, a dolaze i mladi, posebno vikendom, da se odlično provedu uz pivo i tamburaše. Godinama se u Pivnici dešavaju mnoge lepe stvari, proslavljaju se poslovni uspesi, rođendani, susreti generacija, rođenja i svadbe, dočekuju nove godine i ispraćaju stare… Pivnica je oduvek bila omiljeno mesto svim generacijama, pa se dešavalo da se za jednim stolom slavi punoletstvo uz prve krigle piva, a za stolom pored društvo slavi odlazak u penziju… Puno je ljudi prošlo ovom Pivnicom i nije baš uvek bilo lako da svi izađu zadovoljni, ali stvarno mi je izuzetna čast, što sam sa mojim timom ljudi, a neki su tu više od deset godina, dočekao ovako lep jubilej.

Pivnica slavi trideseti rođendan, a Vi ste njen deo gotovo polovinu tog perioda, odnosno poslednjih 14 godina. Koji su bili najveći izazovi u tom periodu?

-Te 2002. godine, sama ideja o preuzimanju Pivnice, koja je tada, kao nerentabilna već duži vremenski period bila zatvorena i prilično oronula, zvučalo je kao ozbiljan izazov. Sa ove distance gledajući, a s obzirom šta je sve usledilo u narednom periodu, verovatno ne bih to uradio ponovo, ali tada jesam i veoma sam ponosan na to što ovih dana obeležavamo ovako velik jubilej i što smo uspeli da, uprkos aktuelnoj situaciji sa Pivarom i dalje opstajemo kao deo njene istorije i jedan od najstarijih brendova ovoga grada. To bi naravno bilo apsolutno nemoguće bez podrške naših gostiju ili većinom sada već prijatelja, koji su bezbroj puta pokazali da ovaj grad zavređuje da ima najveću i najlepšu Pivnicu u zemlji, da je vredelo za njih sve ovo raditi i ja im se ovom prilikom zahvaljujem.

Koliko je bilo teško održati Pivnicu posle prestanka rada Zrenjaninske pivare?

-Žao mi je što Pivara ne radi. U četvrtak, 17. decembra, bilo bi 270 godina kako se toči pivo u ovom gradu. Ovako, do nekih, nadamo se boljih dana za Pivaru, mi ćemo skromno proslaviti rođendan Pivnice. Imali smo jako težak period i previše problema zbog kolapsa Pivare, čiji smo sastavni deo i infrastrukturno za nju vezani, ali verujem da smo to prevazišli i da ćemo se još dugo družiti uz tamburaše.

Nekad bilo: Pogled na pivnicu "Četir' konja debela"

Nekad bilo: Pogled na pivnicu „Četir’ konja debela“

Malo je nedostajalo da kraj Zrenjaninske pivare bude kraj i Pivnice?

– Nisam siguran da li je veći izazov bio kada smo u nekoliko dana ostali bez piva ili bez struje. To je bio kraj Zrenjaninske industrije Piva, a realno je trebao biti i kraj Pivnice “Četir’ konja debela’’. Jedino što se ja sa tim nisam složio i evo nas danas još uvek tu. Istina, piju se neka druga piva, ali energija te Pivnice, na moje veliko zadovoljstvo, itekako živi i dalje.

MUŠKI LOKAL PREUZELE ŽENE

Pivnica je oduvek privlačila sve generacije bez razlike, poslovne ljude, porodice i naravno najviše mlade, posebno vikendom. Ipak, sa godinama se promenila struktura gostiju.

– Zanimljivo je, kako je sa godinama, od po definiciji muškog lokala, sve više ženskog sveta počelo da dolazi u Pivnicu. Tako da danas često imamo situaciju da su nam gosti u većini pripadnice lepšeg pola, na naše veliko zadovoljstvo.

Koliko je slabljenje privrede u gradu uticalo na vaše poslovanje?

– Naravno da se loše odrazilo i na naše poslovanje, ali posle svega što smo prošli sa privatizacijom Pivare, to i nije imalo neki veliki uticaj. Na primer, prodaja jedne zgrade radi namirivanja dugovanja Pivare prema radnicima, sa kojom je kao njeno dvorište otuđena i Bašta Pivnice, a koja je bila sastavni deo Pivnice “Četir’ konja debela” imala je daleko ve’i uticaj na nas, pošto smo praktično ostali bez pola objekta i posla preko leta. Ni tada nismo odustali, da bi se posle nekoliko godina, Begej vidno očistio i regenerisao, delom zahvaljujući propasti te iste privrede, što je stvorilo mogućnost da na samoj obali ispred Pivnice napravimo novu letnju baštu, koja je odlično prihvaćena od strane naših gostiju i na taj način ponovo stvorimo uslove za normalno poslovanje i čekamo neka bolja vremena.

U poslednjih desetak godina je u gradu otvoren veliki broj kafića, restorana i kafana. Mnogi su u početku bili ”IN”, ali im slava brzo izbledi. Pivnica nikada nije imala problema sa brojem gostiju ?

– Činjenica jeste da je otvoreno puno ugostiteljskih objekata poslednjih godina, što je delom i normalno s obzirom na promene potreba u društvu za ovakvim vidom usluga. Ne bih se nikako složio da svima slava brzo bledi. Zrenjanin ima dosta odličnih ugostiteljskih objekata u kojima se izuzetno ozbiljno radi i koji dugo traju, što je jako dobro . Svi ti objekti, bilo da je reč o kafićima ili restoranima, imaju svoju autentičnost i kvalitet, koji gosti brzo prepoznaju i rado im se uvek vraćaju. Ne uspevaju pokušaji jeftine imitacije nekog koncepta, imena, a sve bez realnog kvaliteta iza svega. Pivnica je svojom arhitekturom, istorijom i prelepim enterijerom neosporno jedinstvena ne samo u ovom gradu nego i daleko izvan njega. To nam naravno daje jos vecu motivaciju da uvek iz početka opravdavamo lepu priču o zrenjaninskoj Pivnici.

Pivnica basta

Koju noć u Pivnici nikada nećete zaboraviti ?

-Neću ih zaboraviti mnogo, to je sigurno. Žao mi je samo što ih je bilo nemoguće zapamtiti sve. Ugostiteljstvo vam omogućava da ljudima, koje i ne poznajete, malim stvarima ulepšate neke jedinstvene trenutke u njihovim životima i na taj način praktično postanete deo nečijih uspomena. Po tome se ovaj posao razlikuje od drugih.

Pivnica je jedan od simbola Zrenjanina. U kojoj meri je delila sudbinu grada na Begeju ?

-Ako uzmemo u obzir istorijsku činjenicu, da je ekspanzija grada na Begeju počela upravo pokretanjem Pivare te 1745. godine, a Pivnica je otvorena 17.12.1985, godine povodom 240 godina proizvodnje piva u gradu, ovog četvrtka bi bilo 270 godina kako se toči pivo,  kada bi pivara radila. Ekonomski sunovrat grada se takođe otprilike poklapa sa propašću Pivare, a za malo i Pivnice. Ljudima koji dođu sa strane pomalo nije jasno kako je propala takva Pivara, a tek im ništa nije jasno kada vide da Pivnica kao reprezentativni objekat te iste Pivare i dalje radi. Pitanje koje se nameće iz ovog apsurda je da li možda mi treba da razmišljamo o zatvaranju Pivnice ili možda ne bi bilo loše da se razmisli o ponovnom pokretanju Pivare? Očigledno ima interesenata za tako nešto, a posmatrajući logičan sled događaja poslednjih 270 godina, to bi možda i blagodetno uticalo na početak oporavka privrede i samog grada uopšte. Šalu na stranu, neminovno je da u poslovnom smislu osećamo svaki pomak u gradu, bio na gore ili na dole i da bez opšteg prosperiteta nema sreće ni za Pivnicu.

BORBA IZMEĐU STAROG I NOVOG

– Pivnica je specifičan objekat, koji vam omogućava da organizujete raznovrsne sadržaje i na taj način održavate jednu lepu dinamiku lokala, dok sa druge strane imate obavezu reprezentativnosti i čuvanja tradicije, u smislu da gosti i kada se vrate posle više godina, očekuju da zateknu isti ambijent, kuhinju, sve… Tako da smo u konstantnom poslu da stalno nesto menjamo, od ponude hrane i pića, preko muzičkog programa, a da pri tom ne poremetimo suštinu – kaže Odadžić.

Koliko ste za ovih 14 godina, od kada vodite Pivnicu, uradili na obogaćivanju ponude ?

-Otvaranje letnje bašte na obali Begeja je veliki iskorak u smislu da smo napravili nešto drugačije, što su gosti odlično prihvatili, a činjenica da se Begej pročistio, otvorila je mogućnost da angažujemo i brodić kapaciteta 25 osoba i proširimo mogućnost pružanja usluga i na samoj reci. Moram priznati da smo se i mi sami iznenadili, koliko je Begej u stvari lep. Ideja je odlično prihvaćena, pa za sledeće leto već imamo veliko interesovanje za organizaciju raznih proslava uz vožnju brodićem.

Dragan Odadžić (desno) pored fijala sa Ajfelovog mosta

Dragan Odadžić (desno) pored fijala sa Ajfelovog mosta

U planu je i Muzej Pivarstva?

-U saradnji sa prijateljima iz Urban foruma i gradskim institucijama, pokrenuli smo realizaciju projekta Muzeja Pivarstva u prostoru varione Pivare na obali Begeja pored Pivnice. Velikim uspehom smatram i to, da su bakarni kazani za kuvanje piva, koji se nalaze u varioni, stavljeni pod zaštitu države kao industrijsko nasleđe, čime su spašeni prodaje u staro gvožđe i sačuvani za eventualno pokretanje neke buduće proizvodnje. To će zajedno sa fijalama (vrhovima) Velikog Ajfelovog mosta, koji su takođe spašeni iz stečaja Brodogradilišta i postavljeni ispred Pivnice, unaprediti našu ponudu, ali i celokupnu turističku ponudu grada.

Da li ste razmišljali o pokretanju mini proizvodnje ?

– Gašenjem Pivare i prestankom točenja mutnog nepasterizovanog piva, tut – guta i portera, Pivnica je izgubila mnogo od svoje autentičnosti. S obzirom da su nam tehnologija i receptura poznate, pokretanje mini proizvodnje piva je bila opcija u čiju sam realizaciju krenuo još 2008. godine. Na žalost, kriza koja je ubrzo usledila, stečaj Pivare i situacija u kojoj radimo od danas do sutra, čekajući da li će neko kupiti Pivaru ili je iseći u staro gvožđe, a sa njom i Pivnicu naravno, obesmislila je bilo kakvo veće planiranje i ulaganje. Siguran sam da bi pokretanje proizvodnje, makar i u manjem obimu, bilo višestruko isplativo, a time bi bila sačuvana i mogućnost da jednog dana Pivara ponovo proradi u punom obimu. Neka ovo ostane rođendanska želja – rekao je Odadžić na kraju razgovora.

Ovom prilikom Odadžić je pozvao sve naše sugrađane, koji vole Pivnicu, da dođu večeras, 18. decembra od 21 čas, na rođendansku žurku. Sviraće naši prijatelji iz Novog Sada, bend „Apsolutno Romantično“,  a za ostalo će se potruditi osoblje Pivnice… 

 

 

 

 

  • Divider

  • Divider
  • Daruši
Na vrh