Čestitka Jereja Miodraga Stanojevića: Više vremena posvetite sebi i svojoj duši

„Praznik Hristovog vaskrsenja je najveći i najznačajni praznik za nas pravoslavne hrišćane zato što nam Hristos svojim vaskrsenjem omogućuje večni život. Hristos je bogočovek, on Bog ali i čovek koji je ljudsku prirodu nasledio je kada mu je Bogorodica Marija podarila život. Ta činjenica da je i Bog i čovek, omogućuje nam da u tajni krsta, u tajni Velikog petka, naša grehom zaprljana čovečanska priroda bude očišćena upravo nevinom krvlju gospoda Isusa Hrista. Neposredno pred svoje Vaskrsenje, Gospod vaskrsava i Lazara, mladog čoveka koji je tri dana ležao u grobu. Tim činom pokazuje da su u njegovoj vlasti i život i smrt. Vaskrsava ga rečima „Lazare ustani“, da ne bi svi ostali koji su u grobovima ustali pre sveopšteg vaskrsenja, nego primerom jednog čoveka pokazuje da je u njegovoj moći da izvrši taj čin. Upravo činjenicom da može da vaskrsne čoveka, Gospod govori o tome da je čoveku spremljeno nešto mnogo veće od ovog života od ovih 20, 50, 100 godina koliko ko god da živi – spremljena nam je večnost. Svojim vaskrsenjem i rušenjem okova smrti, Hristos pokazuje zapravo put kojim trebamo mi Hrišćani da idemo, da imamo mogućnost večnog trajanja, večnog postojanja sa Bogom samo ako želimo. Mi se pitamo po svojoj slobodnoj volji da li želimo i u ovome životu da živimo sa Bogom ali i u večnom trajanju.

Važnost za nas Hrišćane je da ne stavljamo akcenat na običajnu stranu prazika, nego da budemo više u crkvi, to se od nas hrišćana traži – da budemo vernici i da vodimo liturgijski život. U hramovima se događa nešto čega nema u školi, stanu, kući, u četiri zida.

Čestitajući praznik svim pravoslavnim hrišćanima pozdravom „Hristor Vaskrse“ pozivam sve pravoslavne hrišćane da u budućem periodu svog života razmišljaju o tome da više vremena posvete sebi i svojoj duši, svojoj crkvi i Bogu, i onda će biti napretka, naročito u ovim turbulentnim vremenima kada su ljudi izgubljeni, pred mnogobrojnim su izazovima, problemima, nemaštinom, iskušenjima različitih vrst. Jedino u zajednici sa Bogom možemo da prevaziđemo sve to i da iz crkvene perspektive sagledavamo sve to što nas u životu snalazi.