Brzinu pregleda određuje urgentnost zdravstvenog stanja, ne red dolaska

-Svi građani koji se obrate Odeljenju za prijem i zbrinjavanje hitnih stanja, biće kao i do sada zbrinuti u celini u vremenskom roku koji je u skladu sa njihovim kliničkim stanjem i objektivnim okolnostima, i to tokom 24 časa svakodnevno svih 365 dana u godini, na isti način kao i svih prethodnih godina, potvrdili su u zrenjaninskoj bolnici nakon upita o broju građana koji se ovde javljaju i kapacitetima za njihov prijem i pregled.

Usled manjka kadra i ograničenja u novom zapošljavanju, zrenjaninska bolnica se poslednjih godina nalazi u otežavajućoj situaciji, ali ovde kažu da pacijent, bez obzira na okolnosti, uvek mora biti biti ispoštovan. U jednom periodu, upravo na Odeljenju za prijem i zbrinjavanje hitnih stanja, naročito su bile izražene gužve i tada se moglo čuti da jedan broj pacijenata svesno „preskače“ pregled kod lekara Opšte prakse i dolazi direktno kod lekara specijalista gde pouzdano zna da mora biti primljen. Zbog ove situacije, u javnosti su se pojavile i kritike na račun ambulanti, i višesatna čekanja na pregled. U isto vreme, redovi u bolnici su postajali sve duži.

-U letnjem periodu, poslednjih nekoliko godina, zbog izrazitog manjka kadra, prepodnevnu smenu trijažnog lekara pokriva specijalista koji je u jednoj od šest ambulanti nanizanih zaredom u ovom odeljenju. Napominjemo da je zakonska obaveza pružanja zdravstvene zaštite od strane izabranih lekara Domova zdravlja u prepodnevnoj smeni, a činjenica da je bolnica uvela ovu smenu lekara opšte medicine kao trijažnu, vezana je isključivo za unapređenje kvaliteta rada naše ustanove, a u kontekstu akreditacijskog statusa. Sve specijalističke službe rade u celini u prepodnevnoj smeni u svim organizacionim jedinicima ustanove, navode u bolnici „Đorđe Joanović“.

Ovde dodaju i da je bolnica u prošloj godini pružila zdravstvenu zaštitu za oko 60.000 sugrađana, što znači da je svaki treći stanovnik Srednjobanatskog okruga bar jednom bio u kontaktu sa ovom službom.

-Na dnevnom nivou, broj pregledanih se i dalje kreće u rasponu 150 – 300, pri čemu od deset pregledanih čak devet nemaju indikaciju za prijem na stacionarni tretman. Ovim pacijentima se pruži oko 13.000 dijagnostičkih usluga; jedna petina svih ambulantnih servisa na nivou bolnice godišnje pripada službi za hitna stanja (koji obave sve potrebne procedure unutar par sati, najduže 6-8h). Urgentni operativni blok obavi čak četvrtinu od ukupnog broja operativnih zahvata na nivou bolnice godišnje, uključujući traume i brojna hirurška stanja koja implikuju hitno rešavanje. Takođe, beleži se visoka stopa uspešnosti kardiopulmonarnih reanimacija, kažu u PR službi zrenjaninske bolnice.

Oni pacijenti koji svesno „preskoče“ lekara opšte prakse, i u bolnici su obavezni da čekaju red.  Ovde kažu da je urgentnost zdravstvenog stanja na prvom mestu.

-Organizacija rada Odeljenja za prijem i zbrinjavanje hitnih stanja Opšte bolnice u Zrenjaninu je takva da su svim pacijentima koji su upućeni od strane izabranog lekara, lekara hitne medicinske pomoći, ili došli samoinicijativno na ovo odeljenje iz razloga nemogućnosti zbrinjavanja aktuelnog zdravstvenog problema na drugi način i na drugom mestu, na raspolaganju 24 časa internista, neurolog, hirurg, ortoped, urolog, anesteziolog, i sve ostale grane specijalnosti na matičnim odeljenjima funkcijski vezanim za ovo odeljenje, laboratorija, radiološka dijagnostika, svakog dana u godini, uključujući i vikende i praznike, pri čemu trijažu vrše lekari specijalisti urgentne medicine i uz njihovu pomoć i mladi lekari opšte medicine (prijemno trijažna ambulanta). Istovremeno, od marta prošle godine vrši se transport hitnih stanja pacijenata koji su na bolničkom lečenju. Tokom proteklih godinu dana izvršeno je 745 transporta pacijenata u ustanove tercijalnog nivoa. Na Odeljenju za prijem i zbrinjavanje urgentnih stanja Opšte bolnice Zrenjanin, obučeni trijažeri prave prvi kontakt sa pacijentom i u roku od par minuta određuju koji je stepen hitnosti u pitanju. Na ovom odeljenju pacijenti se ne pregledaju po redu dolaska, već po urgentnosti njihovog zdravstvenog stanja. Suština ovog odeljenja je prijem i zbrinjavanje urgentnih slučajeva, a ne hroničnih oboljenja, navodi PR služba bolnice.

ŠTA SU HITNA STANJA?

Prema Protokolu Svetske zdravstvene organizacije postoje tri stepena hitnosti po kojima se određuje da li pacijent zaslužuje hitan tretman, hitan tretman u roku od dva sata ili hitan tretman u roku od šest sati.

Kao indikacija za hitna stanja zbog kojih pacijenti treba da se jave našoj službi su: bolovi u grudima, poremećaj rada srca, krvarenje, bol u trbuhu, traume, povrede nastale na bilo koji način (saobraćajni udes, padovi, fizički napadi), izmenjeno stanje svesti, glavobolja, otežan govor, slabost ruku i nogu, visok ili nizak šećer kod dijabetičara, prestanak mokrenja ili enormno mokrenje, jaki bolovi u bilo kom delu organizma, nezaustavljivi prolivi ili zatvori, alergijske reakcije, opšta slabost nejasnog uzroka, visoka temperatura.