I love Zrenjanin

  • Centar Lux
  • Univer export
  • Kuća zdravlja
Aktuelno

Blog : Uvod u Prvi svetski rat

425px-Balkan_Wars_Boundaries_cleanupNastavak 7.epizode Pozadina aneksione krize – kako se krojila karta Balkana

Aneksiona kriza, opisana u prethodnoj epizodi, bila je prividno mirno završena, ali je ostavila duboke tragove u Evropi. Sile su se bile jasno podelile u dva tabora: jedne koje su branile poštovanje međunarodnih ugovora, i druge koje su ih, oslanjajući se na silu, svesno kršile.

Usledilo je ponovno ujedinjavanje s Bugarima i Crnogorcima 1912, čemu su se pridružili i Grci. Turci i Austrija su se protiv toga borile podržavajući albanske upade na Kosovo. Albancima se želela dati široka autonomija na račun svih ostalih hrišćanskih podanika. Rusija je iz svojih interesa sa Austrijom, savetovala Beogradu i Sofiji da ne ulazi u rat protiv Turske, na čijoj strani je bila Austrija.

Ipak, 1912, prvi put u istoriji su istupili protiv zajedničkog neprijatelja Srbi, Bugari i Grci. Turci su razbijeni bez ijedne pobede.

Fordomanija

Austrija je slom Turske doživela kao lični poraz. Zato je odmah nastojala da pobedu Srbije što više umanji. Pod pretnjom ratom, dala je ultimatum da se srpska vojska povuče s jadranske obale. Protiv Srbije i njenih pretenzija odmah zatim je upućen iz Beča Ismail Kemal da organizuje Albance, kojima je data samostalna država novembra 1912. Tako je Srbija potisnuta sa mora i iz Albanije. U staroj želji da protiv Srbije stvori što veću Albaniju, bečka diplomatija je živo nastojala da Srbija ne dobije Prizren, Dečane, Đakovicu, Ohrid i Debar, ali je popustila pod pritiskom Rusije.

Svakoga dana objavljujemo nove video vesti i reportaže iz Zrenjanina na našem Youtube kanalu, prijavite se.

balkanski-rat

Beč je još te 1912. hteo da izazve takozvani preventivni rat protiv Srbije, da se ne bi razvila i delovala negativno po Austriju u očima drugih slovenskih podanika. Rat bi i bio izazvan da ga nije sprečila Nemačka, koja je u likvidaciji Turske htela sporazuman rad sa ostalim silama. Ali Beč je našao drugi način da se Srbija ošteti. To je bilo pitanje podele teritorija posle balkanskih ratova između Srbije i Bugarske. Videći opasnost koja preti od Bugara, Srbija i Grčka su ugovorile savez kom se pridružila i Crna Gora. Protiv Bugarske se spremala i Rumunija, koja je tražila jedan deo Dobruče kao odštetu za bugarska osvajanja na jugu. Diplomatski i politički, ta saradnja je spasla Srbiju od austrijskog napada. Nemački car Vilhelm II nije slušao kralja Ferdinanda. Grčki kralj Konstantin, koji je u jesen 1912. nasledio svog oca kralja Đorđa, bio je Vilehmov zet, a rumunski kralj Karol bio je Hoencolern i nesumnjiv prijatelj Nemaca. Zbog njih, car Vilhelm nije hteo da pravi smetnje Srbiji i bio je spreman da u Beču posreduje za Srbiju.

Bitolj

Po ličnoj naredbi kralja Ferdinanda, Bugari su noću između 16. i 17. jula 1912. izvršili mučki napad na Srbe i Grke na celoj liniji novih južnih položaja. Bugari su, međutim, bili potučeni. Zato su odmah posle neuspelog prepada ponudili bivšim saveznicima mir. Tražili su posredovanje Rusije i Rumunije. Kad to nije pomoglo, kralj Ferdinand je doveo na vladu čisto austrofilski kabinet V. Radoslavova. Austro-Ugarska se spremala da posreduje u korist Bugarske, ali ne da napadne sve njene protivnike, nego samo Srbiju. Svoju nameru saopštila je i silama Trojnog saveza, Nemačkoj i Italiji, ali su joj obe odgovorile negativno. Čak su je i opominjale da u svom držanju prema Srbiji ide predaleko.

Austro-Ugarska nije uspela ni da Rumuniju odvoji od ostalih saveznika, niti da je nagovori da uzme stav protiv Srbije. I pored svega, bečka vlada je izjavila 12. jula u Beogradu da ne bi mogla ostati ravnodušna prema daljem agresivnom prodiranju Srba protiv Bugara. Austrijska diplomatija se trudila da u isto vreme objasni Berlinu kako njoj preti opasnost od uvećane Srbije, kako joj je Bugarska prirodni saveznik, i kako je i u nemačkom interesu da je, kao saveznika, podrži u toj politici. Ali Berlin nije popuštao. Sem srodničkih obzira prema rumunskom i grčkom dvoru, tamo se vodilo računa i o tom da se neprijateljskim držanjem i zalaganjem za Bugarsku ne oteraju u protivnički tabor Rumunija, njihov dotadašnji saveznik, i Grčka. Zato berlinska vlada nije prihvatila bečki predlog da se izvrši revizija mirovnog ugovora u Bukureštu.

teska_artiljerija

Mirom u Bukureštu Srbiji je priznato celo područje južne Srbije. U tom području Srbi su s puno dobre volje bili počeli da uvode red, željni da što pre osposobe te krajeve za novi i kulturniji život. Ali to nije išlo bez teškoća. Podbadani i pomagani od Austrije i naročito Bugarske, Albanci su u septembru 1913. izvršili upad u Srbiju i zauzeli Debar, Ohrid i Strugu i uzbunili Arnaute sa srpskog područja. Kad je srpska vojska na taj upad odgovorila odmazdom i goneći napadače prekoračila albansku granicu, bečka vlada je nakon prethodnih opomena uputila Srbiji verbalnu notu ultimativnog karaktera, tražeći da se vojska povuče u roku od osam dana. Iz samih bečkih akata znamo pouzdano da je ovaj slučaj uzet samo kao dobrodošao povod da se Srbiji nametne preventivni rat, koji se odavno priželjkivao. Beogradska vlada je popustila odmah, ne želeći da stvara nove krize. Međutim, Austrija nije napuštala ideju o preventivnom ratu. Nemački kancelar Holveg u parlamentu, marta 1914, govori javno o budućem sukobu u Evropi, gde bi Germani bili s jedne, a Sloveni sa druge strane. Austro-ugarska je bila na izdisaju. Ranije oslobađanje Švajcarske, Holandije i Belgije i ujedinjenje Italije i Nemačke vršeno je samo na račun Austro-Ugarske. U preostalim delovima umirućeg carstva vodila se borba naroda: Česi i Slovenci sa Nemcima, Srbi, Hrvati, Rumuni i Slovaci sa Mađarima, Poljaci sa Rutenima, a Italijani sa Nemcima, Hrvatima i Slovencima. Srbija se grčevito branila diplomatskim sredstvima protiv nametanja rata od strane Austrije, ali ne zadugo…

kumanovska-bitka

Nastaviće se….

Autor : Vladimir Vasiljev, doktorant političkih nauka, direktor GNB“Žarko Zrenjanin“

Fotografija : Risto Marjanović, Wikipedia

U 8. epizodi: Uvlačenje Srbije u rat i greška Srbije nakon pobede

Prijavite se na mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl prijavi se na newsletter.
  • Divider

  • Divider
Na vrh