I love Zrenjanin

  • Centar Lux
  • 3D gradjevinska kuca
  • Kuća zdravlja
Aktuelno

Blog : Ko malim zemljama piše Ustave ?

Petar_Ichko_KatranitsaNastavak 2. epizode Kako je Napoleon izazvao Prvi srpski ustanak

Francuzi su 1808. godine, u naletu Napoleonovog imperijalizma, iskoristili priliku i ukinuli Dubrovačku republiku. Austrija je strahovala od rusko-francuskog saveza, i već 1809. ušla u sukob sa Francuskom, a istovremeno i Rusija sa Turskom. Srbi su se ponovo priklonili Rusima, zahvaljujući diplomatskim spletkama ruskog izaslanika Rodofinikina, koji je uspešno agitovao u Srbiji po nalogu ruskog dvora i u saradnji sa rusofilskom strujom na čelu sa Milošem Obrenovićem –  potpuno diskreditovao Karađorđa, okrenutog Austriji. Tako je sudbina Srbije zapečaćena. Osam godina intezivnog rata protiv Turaka bilo je potpuno uzaludno.

Ičkov mir je davao više. Petar Ičko je kao Karađorđev izaslanik u Carigradu pregovarao još 1806. o miru i Turska je tada nudila Srbiji značajnu autonomiju, ali su sami Srbi odustali od ponuđenih uslova jer su se poveli za Rusima, ne razmišljajući koliko su ruska obećanja o proterivanju Turaka realna i ostvariva. Od Rusije nije bilo konkretne pomoći, ali su zato Srbi navukli gnev svih ostalih strana. Austrija se posle poraza od Napoleona približila dojučerašnjem neprijatelju – Francuskoj, a u razgovoru s austrijskim kancelarom Meternihom, Napoleon je jula 1810. rekao: Srbija mora jednog dana pripasti vama. Ako hoćete da uzmete Beograd, ja se tome neću protiviti.

Već 1812. godine, sklapa se veliki savez Austrije i Francuske protiv Rusije. Rusija je u strahu nudila Beču čitavu Vlašku i sve zapadno od nje, uključujući i celu Srbiju. Posle ovakve pretnje, Rusi su se potpuno povukli sa Balkana, a Turci su, koristeći situaciju, izvukli maksimum od mira koji je između velikih sila sklopljen u Bukureštu. Nakon povlačenja Rusije sa Balkana, u Srbiji se sva krivica bacala na Karađorđa, iako je on najmanje bio za saradnju s Rusima.

Svakoga dana objavljujemo nove video vesti i reportaže iz Zrenjanina na našem Youtube kanalu, prijavite se.
PerSu marketi

Srbija

I Drugi srpski ustanak je posledica sukoba velikih sila. I ovog puta je glavni faktor bio Napoleon, ali sada njegov poraz u Rusiji. Turci su zastali u strahu od ponovo aktuelne Rusije, pa je 1815., pod pretnjom Petrograda, Turska prihvatila Ičkov mir. Srbija je mogla da odahne. Ali Srbima nije bilo mnogo bolje, jer je poznato da je oholi i krajnje neprosvećeni Miloš Obrenović prema svom narodu bio gori vladar i od turskih paša. Jedrenskim mirom iz 1829. između Turske i Rusije, Srbija je dobila samoupravu i međunarodni položaj, bila je pod turskim protektoratom i ruskom zaštitom, sa vladajućom dinastijom Obrenovića. Ruski protektorat je na međunarodnom nivou smetao Austriji. Ruske štićenice, Moldavska, Vlaška i Srbija, opasivale su Austriju s jugo-istoka i juga i sprečavale njeno širenje. Kroz ceo 18. vek, Austrija je težila da potisne Turke da bi bila osloboditeljka Balkana nad kojim je imala pretenzije. Sada joj povlačenje Turaka nije ogovaralo jer bi njeno nasledstvo ugrabili drugi, nad kojima ne bi imala kontrolu, i postali bi na kraju opasni i po nju samu.

Knez Milos Obrenovic 3U to vreme raste i interes Engleske i to ne samo za Grčku, već i za srpska pitanja. Tako od nekadašnjeg saveznika Rusije, već 30-ih godina 19. veka, Engleska postaje otvoreni protivnik ruskog uticaja. Složeni odnosi na Balkanu, naravno, utiču i na stanje u Srbiji. U januaru 1835, digla se buna protiv Miloša, koji se prenuo i na Sretenje dao traženi Ustav, mimo svih očekivanja napredan i slobodouman. Šta se desilo? Rusija i Turska su digle glas kako neka mala vazalska zemlja može da sama donosi ustav? I šta će Srbiji ustav kad ga nemaju ni one same? Austrija je s visine i sa podsmehom gledala na naša novoosnovana ministarstva, naročito ono spoljnih poslova. Tako su na kraju, 1838. godine, Turska i Rusija napisale Srbiji ustav kakve su one smatrale da treba da bude i koji je omogućavao neposredan uticaj na politiku zemlje. Miloš se ubrzo odrekao vlasti i napustio Srbiju.

Nastaviće se….

Autor : Vladimir Vasiljev, doktorant političkih nauka, direktor GNB“Žarko Zrenjanin“

U četvrtoj epizodi: Ko je zapečatio sudbinu Bosne i Hercegovine?

Prijavite se na mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam sve vesti na mejl prijavi se na newsletter.
  • Divider

  • Divider
Na vrh