I love Zrenjanin portal

  • AD POLET
  • Univer export
  • Harmonija Zrenjanin
Aktuelno

Banjanin : Učenje na daljinu je doprinos kvalitetu obrazovanja

Staniša BanjaninNacrt novog zakona o osnovnoj školi, koji priprema Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, između ostalog sadrži implementaciju nastave kod kuće za decu koja iz zdravstvenih razloga nisu u mogućnosti da dođu u školu duže od 3 nedelje, kao i uvođenje nastave na daljinu, koja će biti namenjena učenicima koji su uspešni sportisti i postižu značajne rezultate na republičkim takmičenjima iz svih oblasti, kao i svim učenicima koji budu želeli da se obrazuju na taj način.

Nacrt novog zakona obuhvata i vraćanje obavezne užine,  angažovanje defektologa za rad sa učenicima sa posebnim potrebama u redovnim školama i mnoge izmene i dopune koje bi trebale da unaprede obrazovanje u osnovnim školama u Srbiji. U razgovoru za naš portal, načelnik Školske uprave za region Banata Staniša Banjanin, okarakterisao je nacrt novog zakona pozitivnim, ali je istovremeno skrenuo pažnju i na brojne nedostatke koji su trenutno prisutni u vaspitno-obrazovnom procesu.
I love Zrenjanin: Kako posmatrate najavu o uvođenju „nastave kod kuće i nastave na daljinu“ namenjene deci koja nisu u mogućnosti da učestvuju u redovnom vaspitno-obrazovnom procesu?

Staniša Banjanin: Uvođenje bilo kakvih inovativnih metoda može samo da doprinese kvalitetu nastavnog procesa u školama u Srbiji. Da o uvođenju inovacija u vaspitno-obrazovnom procesu mislim samo najbolje, dokazuje i činjenica da sam autor seminara pod nazivom „Primena inovativnih komunikacionih tehnologija u vaspitno-obrazovnom procesu“. Cilj tog seminara je da motiviše nastavni kadar da se uključi u savremene trendove i procese, koji su odavno zastupljeni u svim razvijenim zemljama sveta i stavljaju klasičnu nastavu u drugi plan. To se prvenstveno odnosi na primenu računara za vreme nastave u školama. Takva nastava je raznovrsnija, dinamičnija, brža i pre svega razumljivija za mlade generacije, koje su često i obrazovanije za rad na računarima od svojih nastavnika. Kao dobar primer nastave na daljinu naveo bih slučaj jedne učenice iz Pančeva, koja prati nastavu i svakodnevno aktivno učestvuje u njoj putem Skype-a. Iz dosadašnjeg iskustva mogu da primetim da su nastavnici veoma zainteresovani za svaki vid uvođenja inovativnih komunikacionih tehnologija u nastavi, i veliki broj njih učestvuje u pomenutom seminaru. Svesni su da je reč o nezaobilaznom procesu i voljni su da ga primene u praksi. Jedan od primera jeste i projekat „Matura!?Kako?Lako!“ koji smo pokrenuli pre par godina i  koji predstavlja pionirski poduhvat učenja na daljinu, a ujedno i elektronskog učenja, koje je sve prisutnije. Iako još uvek ne postoji zakonski definisana metodika koja uključuje primenu računara u nastavi, ovakvim pojedinačnim primerima ipak pokazujemo da idemo u dobrom pravcu. Dakle, dozirana i dobro odmerena primena računara u nastavi i učenje na daljinu svakako predstavljaju moju ličnu preporuku.

os p.preradovic 01.09.2008. pocetak skolske godine prvasici prvi dan

PerSu marketi

I love Zrenjanin: Novi nacrt zakona obuhvata i smanjenje broja učenika u razredima sa dosadašnja 34 na 30 učenika. Kakvo je Vaše mišljenje po tom pitanju?

Dopunite kućni bužet, prodajte stvari koje vam ne trebaju, postavite besplatan ZR oglas već danas.

Staniša Banjanin: Opšte je poznata činjenica da je ovo već četvrta godina kako se u školama u Srbiji zvanično odvija proces racionalizacije. Taj proces podrazumeva i optimalan broj učenika u odeljenjima. Međutim, frapantan je podatak da u Banatu trenutno postoji čak 703 odeljenja koja imaju manje od 15 učenika, i to je najčešće slučaj u manjim seoskim naseljima. Smatram da treba da postoji optimalan broj učenika u odeljenju, ali da nikako nije dobro da taj broj bude ispod 15, jer u tom slučaju deca ne mogu pravilno da se socijalizuju. Jedno od rešenja moglo bi da bude spajanje nekoliko manjih odeljenja, u naseljima koja su međusobno teritorijalno bliska.

I love Zrenjanin:  Jedan od predloga koji se nalazi u nacrtu novog zakona jeste i uvođenje defektologa u nastavno-obrazovnom procesu.

Staniša Banjanin: Na žalost, država je do sada bila u mogućnosti da finansira samo pedagoške romske asistente koji učestvuju u nastavi. Međutim, proces inkluzije, koji već neko vreme sprovodimo po školama, sa sobom nosi i niz problema, koje će država takođe morati da reši. Mnogo je dece sa posebnim potrebama koja su uključena u redovnu nastavu, kako u osnovnim, tako i u srednjim školama. Međutim, iz dosadašnjeg iskustva se može primetiti da mi kao država još uvek nismo dovoljno spremni za tako nešto. U praksi se pokazalo da nastavni kadar uz sav uloženi napor teško uspeva da održi kvalitetan čas, ukoliko u njemu zajedno učestvuju i deca sa posebnim potrebama i redovni učenici. Gotovo je nemoguće istovremeno posvetiti dovoljno pažnje i deci sa posebnim potrebama i ostalim učenicima, i zbog toga su svi na gubitku. Još ranije je planirano uvođenje pedagoških, a kasnije i personalnih asistenata koji pomažu u nastavnom procesu. Međutim, još uvek nije precizno definisano ko bi najbolje obavljao taj posao. Moje lično mišljenje je da bi to trebali da budu defektolozi, jer su oni i najstručniji za rad sa decom sa posebnim potrebama, ali njih na nivou države nema dovoljno. Smatram da je inkluzivnu nastavu nemoguće uvesti u obrazovni sistem bez pedagoških asistenata, a postavlja se i pitanje i da li će država biti u mogućnosti da finansira njihovo zapošljavanje.

Vuk

I love Zrenjanin: Kakva je situacija u školama u Banatu?  Da li se stiče utisak da je poremećen sistem vrednosti po pitanju odnosa nastavnik-učenik?

Staniša Banjanin: Nažalost, mislim da je tako. Neselektivne informacije koje se mladima plasiraju putem pojedinih medija i na internetu, u velikoj meri su dovele do poremećaja vrednosti i stvaranja veoma loše situacije u školama. Prisutan je pad kulturnog nivoa, a deca bez ikakvih ograničenja lako pristupaju informacijama koje na njih ne ostavljaju nikakav pozitivan efekat, već im stvaraju nerealnu sliku o životu i svetu. Vodeći se lošim primerima ponašanja koja su videli na televiziji ili internetu, oni to sve češće primenjuju u školi. Nivo odnosa između nastavnika i učenika trenutno je na veoma niskoj lestvici. Zakon daje ogromna prava toj deci i štiti svako njihovo ponašanje, a pritom im ne nameće ni neke osnovne školske obaveze. Deca bukvalno mogu da rade šta hoće, a nastavnici nemaju nikakva prava da ih spreče u tome i pokažu im da to nije ispravno. Država i celokupno drušvo pod hitno moraju da se pozabave tim problemom, pre nego što stvari ne odu previše daleko – kaže Banjanin za I love Zrenjanin.

Nacrt novog zakona o osnovnoj školi, zajedno sa izmenama zakona o srednjoj školi i obrazovanju odraslih naći će se u skupštinskoj proceduri tokom aprila, a trebao bi da počne da se primenjuje početkom nove školske godine.

Prijavite se na našu mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl
  • Divider

  • Divider
Na vrh