I love Zrenjanin

  • Centar Lux
  • 3D gradjevinska kuca
  • Kuća zdravlja
Aktuelno

Banat kroz vekove, II deo


Po završetku drugog svetskog rata, Banat je ušao u sastav Demokratske Federativne Jugoslavije i svih „Jugoslavija“ koje su sledile. Danas je sastavni deo Republike Srbije, administrativno podeljen na Severnobanatski, Srednjobanatski i Južnobanatski okrug, sa sedištima u Kikindi, Zrenjaninu i Pančevu. Mali deo Banata, na krajnjem jugozapadu, pripada beogradskoj opštini Palilula.

Bežeći od davno ustaljenih i suvoparnih definicija Banata, rasutih po raznoraznim enciklopedijama, istorijskim, geografskim i drugim atlasima, onaj ko pokuša da na drugačiji, nekonvencionalni način objasni taj specifični kulturološki fenomen, neminovno će se vratiti na pomalo otrcanu, ali ipak tačnu krilaticu o Banatu kao „susretu svetova“. Da je ovakva ocena tačna i opravdana, potvrđuju vekovi tokom kojih su ovuda prodefilovali brojni narodi počev od Agatirsa (prema kazivanju istoričara Herodota, „najplemenitijih među svim narodima“), preko Kelta, Dačana, Rimljana, Huna, Gota, Gepida, Avara, Srba, Mađara, Rumuna, Turaka, Nemaca, Jevreja, Jermena, Slovaka, Italijana, Grka, Španaca, Francuza, Čeha, Bugara, Cincara, Rusa, Poljaka i mnogih drugih.

Svaki od njih upisao je svoje ime u drečeće banatsko šarenilo, umesto perom-mačem i plugom, umesto mastilom-krvlju i znojem. Tako je Banat, daleko pre no što je skovan zvučni i pomodarski izraz „melting pot“, da označi sve što je MULTIkulturalno, MULTIetničko, MULTIkonfensionalno i raznovrsno, već uveliko bio „lonac za taljenje“ različitih naroda, kultura, tradicija i jezika.

 

Fordomanija

Od kraja XVIII veka do danas, armija istoričara, arheologa, pesnika, naučnika, putopisaca, prostih seljaka i laika napisala je o Banatu čitave biblioteke, čas ga proklinjući kao večitu kosturnicu i ratnički žrvanj koji melje čitave narode, s druge strane pak slaveći ga i uzdižući u nebesa kao žitorodni blaženi dom bez premca na zemaljskoj kugli. I pored toga, Banat još uvek ostaje nerazrešena dilema i zagonetka, pitanje na koje nema jedinstvenog, jednostavnog i nedvosmislenog odgovora. Banat ostaje priča bez ispisanog kraja, čija se radnja račva u bezbroj manjih i većih zapleta, epizoda, digresija i kulminacija, neumitno rušeći pred sobom strog zacrtane granice književnih žanrova.

Na hiljade ljudskih sudbina, tragedija, komedija, pesama i anegdota, na hiljade sitnih detalja i motiva isprepletano je i utkano u tu banatsku priču : usamljena, pa ipak graciozna bazilika usred njive pored Novog Bečeja, cvet lale izvezen na rukavu svilene bele košulje ili nogavici širokih crnih čakšira, znatiželjni pogled Mehmed – paše Sokolovića izgubljen među zidinama bečkerečke tvrđave, lagani dodir egzotike i mediteranskog sveta u Novoj Barseloni na obalama Begeja, te Nova Lorena banatskih Francuza u čarobnom trouglu između Svetog Huberta, Šarlevila i Soltura..

Svakoga dana objavljujemo nove video vesti i reportaže iz Zrenjanina na našem Youtube kanalu, prijavite se.

 

Na hiljadu milja od Sankt Petersburga, u nepoznatoj zemlji, carska porodica Romanov na fresci Ruske crkve. Ovuda carevi putuju incognito, kujući planove o štamparijama i pivarama. Maštajući o herojskoj epopeji u kojoj „grob Nemaca“ postaje „žitnica Evrope“, dok se iz močvarne pustare rađa vrli novi svet.

U ravnici niču dvorovi Lazara, Karačonjijevih i Jagodića, opkoljeni zanjihanim klasjem koje jedva čujno šapuće imena svoje dece : Sterija, Crnjanski, Lenau, Pupin, Vanjek, Dositej, Predić, Mileker, Jakšić, Gutenbrun, Jeger…

 

Ako se obesni i osioni gusani ne razmašu suviše svojim krilima i ne zaklone vidik, sa debele žute ludaje u Kikindi, kroz vinovom lozom pokrivene padine vršačkog brega, u daljini se nazire maleni beli grad uspavan na Nerinim obalama. U varoši srpskih Spartanaca, bronzom zbratimljeni Sveti Florijan i vojvoda Šupljikac, kao nekada pijana i razigrana vesela družina sa prevrnutim kafanskim klupama, vinskim olbama i gajdama, zarobljena na rapavom platnu Stevana Aleksića…

Odlomak preuzet iz knjige „Banat je kao priča“, Zrenjanin 2011.

Autor : Filip Krčmar

Glavni urednik : Zoran Slavić

Izdavači : Istorijski arhiv Zrenjanin, NIP Zrenjanin

Produkcija : Etno festival Bagljaš

Foto : pticica/IvanOs, zrenjaninheritage.com,

Prijavite se na mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam sve vesti na mejl prijavi se na newsletter.
  • Divider

  • Divider
Na vrh