 (1).gif)
Učesnici i posetioci desetog jubilarnog Etno festivala „Banatska priča“ danas su bili uporniji i istrajniji od kiše koja je dva puta na kratko pokušala da pokvari jednu od najlepših manifestacija koje Zrenjanin ima.
Oko 100 učesnika, udruženja i samostalnih izlagača na velikom prostranom parkingu i platou ispred mesnih zajednica na Bagljašu predstavilo se svojim kreativnim proizvodima, predmetima koji imaju upotrebnu vrednost, ukrasnim rukotvorinama, kolačima i slatkišima.
Na svečanoj bini nastupali su recitatori, vokalni izvođači, i kulturno-umetnička društva. Događaj je svečano otvorio nedavno izabrani predsednik Skupštine grada Zrenjanina, Oliver Mitrović.
.jpg)
-Zrenjanin je grad kulture, tradicije i običaja i mi želimo da taj put nastavimo, da sledimo tekovine i razvijamo ih. Lokalna samouprava ima sluha i interesovanja da pomaže ovakve manifestacije, stoga, ovaj festival živi već deset godina, rekao je nedavno izabrani predsednik Skupštine grada Oliver Mitrović koji je svečano otvorio festival.
Na festival su došla udruženja iz gradskih mesnih zajednica poput Gradnulice, Male Amerike i Dolje, zatim Mužlje, Botoša, Melenaca, Elemira, Banatskog Karađorđeva, Novog Miloševa, Banatskog Aranđelova, Kikinde, i ostalih mesta.
Sa štanda Udruženja kuvara amatera i negovaoca starih običaja, pored izloženih ručnih radova, pažnju posetilaca plenili su mirisi domaćih pečenih kobasica, langoša sa pavlakom i raznih vrsta sitnih kolača. Ovo udruženje iz Mužlje poznato je i van svoje zajednice po radu sa mladima kojima žele da prenesu bogatu kulturu i tradiciju Mađara.
-Treba puno vremena i rada da se uloži u to, ali je realniji onaj problem koji imamo sa finansijama. Mladi su željni i treba sa njima raditi, ali treba prvo stvoriti uslove za njih. Imamo mlade bičevaoce, buklijaše, one koji su počeli da se bave ručnim radom, gledamo da što više njih bude i u kulinarskoj sekciji. Naše zalaganje da na njih prenesemo prave vrednosti jeste jedan od načina kako da pametno provode slobodno vreme. Ako neki zanat izuče kako treba, usavrše ga, od toga kasnije mogu i da žive, kaže za portal I love Zrenjanin predsednik tog udruženja, Zonai Edvard.
Ove godine organizovane su i radionice, pre svega za najmlađe koji su mogli da uče o tkanju, crtanju, oslikavanju predmeta i ostalim veštinama.
-Na ovom festivalu imam svoj štand poslednjih nekoliko godina, a sada prvi put imam mali razboj koji mogu deca da vide, da se upoznaju sa osnovama tkanja i sami probaju ovaj lepi zanat. Tkanje danas nije dovoljno zastupljeno ali čini mi se da postoji tendencija da se to promeni. U jednom periodu je tkanje bilo potpuno zamrlo – od pedesedih do osamdesetih godina skoro da ga nije ni bilo, a znamo svi da je ranije skoro svaka kuća u Banatu imala razboj. Sada se ponovo bude pojedina udruženja koja pokušavaju da vrate tkanje „u život“. cena nije realna, šal košta 3.000 din a u inostranstvu 4-5 puta više, Zoran Slijepčević ispred Samostalne radnje Tkač.
Za učešće u tradicionalnom takmičenju u kuvanju riblje čorbe i pilećeg paprikaša, ove godine prijavila su se 34 učesnika, 16 za kuvanje čorbe i 18 za paprikaš. Dok se iz kotlića Bagljašom širio miris ukusnih začinjenih jela, u zgradi mesnih zajednica „Veljko Vlahović“ i „Sonja Marinković“, žiri koji su činili Greguš Jožef, Katarina Halasović i Olgica Velimirov, ocenjivali su najbolje skuvano jelo. Počasna predsednica žirija ovogodišnjeg takmičenja u kuvanju riblje čorbe i pilećeg paprikaša bila je najpoznatija lekarka u Srbiji – dr Nada Macura.
–Danas sam imala direktan kontakt i sa vašim tradicionalnim specijalitetima i sa onima koji su pripremali gastronomske užitke, riblju čorbu, pileći paprikaš, pa i pasulj. Iako se držim posebnog režima ishrane, kada sam videla vruće topljene čvarke, moram da budem iskrena, nisam mogla da odolim. Kolače takođe ne jedem često ali raskošnu ponudu koje su pripremile žene sa ovih prostora, nisam mogla da odbijem. Lepotu ovog događaja čini jedna veselost i druženje velikog broja ljudi, rekla je dr Macura.
Kao i ranijih godina, generalni sponzor „Banatske priče“ bila je kompanija Gomex.
-„Banatska priča“ je definitivno postala zaštiti znak Zrenjanina i ovog podneblja. Divota je gledati ovoliko ljudi, svake godine sve veći broj štandova, rukotvorina i raznih đakonija. Mi smo deo ove priče po prirodi stvari, i trudićemo se da i ubuduće pomognemo ovim vredim i marljivim ljudima da nastoje i dalje da čuvaju našu tradiciju i običaje jer zaista imamo šta da pokažemo, izjavio je direktor za finansijske i opšte poslove kompanije Gomex, Dragan Ranisavljević.
Etno festival „Banatska priča“ organizuje Asocijacija za razvoj „Bagljaš“ i uz podršku Mesne zajednice „Veljko Vlahović“ koja je danas, ujedno, obeležila i svoj dan.
.png)
.gif)
.gif)
