Alžir u Zrenjaninu (VIDEO)

Alžir nije onakav kakvu predstavu imamo o njemu, a na osnovu dostupnih informacija. Tvrde svi koji su ovu zemlju posetili ili u njoj živeli neko vreme. Tamošnju kulturu, tradiciju, običaje, ali i susret sa ljudima koji su vrlo prijateljski nastrojeni prema Srbiji, kao delu nekadašnje Jugoslavije, treba doživeti. Zrenjaninskoj publici o tome su pričale Aleksandra Vojinović, autorka knjige “Sećanja na Alžir” i Sonja Lapatanov, baletska umetnica i putopisac. U pozorištu Toša Jovanović publika je uživala u tradicionalnoj i modernoj alžirskoj muzici. Jedan od popularnijih pevača te države Reda Sika bio je nekoliko dana gost Zrenjanina.

Svake godine Udruženje turizmologa Zrenjanina obeležava Svetski dan turističkih vodiča tako što predstavlja neku državu ili interesantnu destinaciju. Do sada su promovisali Kubu, Krim, Toskanu… Ove godine Zrenjaninci su mogli da čuju i nauče nešto o kulturi, tradiciji, običajima u Alžiru.

“Odlučili smo se da predstavimo Alžir, jer ta država ove godine slavi 55 godina od revolucije. Jednog od najvećih događaja u istoriji XX veka, kojom je izvojevala nezavisnost. Jugoslavija je bila prva evropska zemlja koja je priznala nezavisnost Alžira. Od tada se razvija raznorodna saradnja, a na temeljima te saradnje i prijateljstvo. Ovim događajem spajamo dva naroda. Pravimo most između našeg i alžirskog naroda”, kaže Jaroslav Stevanov, član UO Udruženja turizmologa Zrenjanina.

“Alžir je interesantna destinacija. Na prezentaciji su gosti mogli da probaju i specijalitet Alžira – urme. Nažalost još nema direktne avionske linije između Srbije i Alžira, ali se nadamo da će u nekom skorijem vremenu i to biti uspostavljeno”, dodaje naš sagovornik.

Društvo prijatelja Alžira postoji 15 godina u Srbiji

Kao plod višedecenijskih prijateljskih odnosa 2002. godine osnovano je Društvo prijatelja Alžira. Mnogi misle da je ono moglo da bude formirano i ranije.

„Jugoslavija je priznavanjem nezavisnosti Alžira ozbiljno narušila diplomatske odnose sa Francuskom. Zamerila se velikim silama, ali je priznala Alžir. Ispostavilo se da je to bila dobra odluka, jer smo mi posle 20 godina od sticanja nezavisnosti gradili Alžir. Postojala je i vazdušna linija između naše dve zemlje. Veliki broj srpskih firmi je tamo radio. To prijateljstvo nije bilo samo zbog ekonomskog interesa, jer je Tito podržavao sve narode koji su se borili protiv kolonijalizma. Društvo prijatelja Alžira čine ljudi koji su bili učesnici alžirskog rata, novinari i lekari“, kaže Marko Jelić, predsednik Društva prijatelja Alžira.

Alžirci ne zaboravljaju prijatelje

„Moram da spomenem da je u to vreme veliki broj građana Jugoslavije dobrovoljno davao krv za ljude u Alžiru. Mnogi naši lekari su bili tamo na terenu i pomagali su alžirskim ranjenicima. Oni nama nikada to ne mogu da zaborave. Čak je i ambasador Alžira izjavio da nikada neće priznati Kosovo dok Srbija to ne učini. Ta država je sada spremna da naruši dobre odnose koje ima sa zemljama, čak i kada je reč o stabilnim ekonomskim odnosnima, isključivo zbog prijateljstva sa Srbijom. Nije nepoznato da je jedan od najvećih heroja alžirske revolucije Stevan Labudović. Snimatelj i fotograf. Nosilac najznačajnihih vojnih i državnih odlikovanja“, dodaje naš sagovornik.

Interesantno je da se u Alžiru ne obeležava kraj rata kao najveći nacionalni praznik, već je to dan kada je počela borba za nezavisnost.

Alžir – najveća zemlja Magreba i Afrike

Demokratska Narodna Republika Alžir je najveća zemlja Afrike, arapskog sveta i Magreba. Ima više od 40 miliona stanovnika. Glavni grad Alžir ima 9 miliona stanovnika. O svojim iskustvima tokom boravka u ovoj zemlji govorila je balerina, koreograf i putopisac Sonja Lapatanov.

„U Alžiru sam bila dve nedelje. Na mene je najveći utisak ostavila pustinja u kojoj sam nenadano doživela kišu, poplavu i bujični potok koji samo što nas nije odneo. Alžir je uzbudljiv, jer u njemu još živi orijent. Ipak, i on je potpao pod ono što svi pratimo, a to su potrošačko društvo i napredovanje u tehnologijama. Tamo možete da doživite ljude koji su zaista otvoreni i prijateljski nastrojeni. Kada čuju da smo iz Jugoslavije, Srbije kao dela nekadašnje zemlje, generacije koje pamte tu zemlju nas jako puno vole. A vole i plavokose žene, svetle puti. Alžirci su vrlo ljubazni, hoće da vas maksimalno usluže. Gostoljubivi su i gostoprimivi. Stalno vas nude kafom, čajem, hranom“, kaže Sonja.

Treba odbaciti predrasude koje važe za Alžir

Za Alžir postoji verovanje da je opasan za turiste.

„Predrasude postoje, ali da se slepo držimo njih ja nikada ne bih nigde putovala. Treba se samo držati pravila koja tamo važe i sve će biti u najboljem redu. I kada je reč o oblačenju, ponašanju, alkoholu… Pa i Srbija je „bure baruta“ za zapadni svet, koji je preplašen kada čuje priče o nama. Ali, kada dođu u Srbiju, stranci dožive nešto sasvim druačije. Mnogi i ostaju ovde, udaju se, žene, putuju… Kažu da im nigde nije bilo lepše nego u Srbiji“, objašnjava poznata balerina.

Tvrdi da je bezbednostu u Alžiru na izuzetno visokom nivou.

„Ako se rade turističke ture one će biti bezbedne. Kada vam kažu nemojte fotografisati tu i tu zgradu onda nemojte. Sve se snima satelitski. Mi smo išli u koloni u pustinji. Ja sam rekla našem vozaču da požuri malo i da obiđe kolegu, a on je rekao da ne može već mora da se ide onako kako su stali kada smo pošli u obilazak. Sa puno poštovanja je naš vozač nosio svoj plavi turban. Lice mu je bilo zatvoreno iz poštovanja prema ženama koje su sedele u kolima. Ali, smo kada je udarilo sunce u kontri videle da je imao brkove i da je zgodan“, dodaje Sonja Lapatanov.

„Zar baš morate da idete u Alžir“

Nije lako biti žena diplomate. Pogotovo ako on dobije službu u zemlji o kojoj ništa ne znate, tvrdi Aleksandra Vojinović, autor knjige “Sećanja na Alžir”.

„Mi ništa nismo znali o toj zemlji kada smo čuli da je suprug dobio posao u Alžiru. Mislim da je to mnogo gore nego kada imate predrasude prema nekoj zemlji. Otići u jednu takvu zemlju kao što je Alžir, za koju su nam svi u prvom momentu rekli „pa zar baš morate da idete tamo“, je bilo poseban izazov za nas. Fotografije koje su u to vreme dolazile iz Alžira su uglavnom bile fotografisane noću, s nekim vatrama. Ja sam mislila da u Alžiru sunce nikada ne sija. Već prvog dana po našem dolasku ta slika je bila opovrgnuta. Najlepše uspomene nosimo iz tog perioda. Pričamo o tome danas i svima preporučujemo da vide Alžir“, kaže Aleksandra.

Drugo izdanje knjige „Sećanja na Alžir“

Knjiga koja je sada već drugi put štampana nastala je sasvim slučajno.

„Ideja da napišem knjigu uopšte nije postojala. Postojale su priče, ono što smo mi tamo doživeli. One su me pratile kada smo se vratili u zemlju. Pričala sam ih ženama i videla sam da su zainteresovane da čuju sve o životu u Alžiru. Onda sam shvatila da moram to da zapišem jer neću stići svima sve da ispričam. Ovako svi koji žele da se upoznaju sa tom zemljom mogu da pročitaju knjigu „Sećanja na Alžir“, objašnjava Aleksandra.

U knjizi se nalaze najznačajnije uspomene koje je autorka doživela tokom petogodišnjeg boravka u Alžiru.

„Najjači utisak na mene su ostavili ljudi. Njihova toplina i karakter. S obzirom na to da smo tamo bili u tim teškim godinama, svi su mislili da će nama najveća impresija biti to ratno vreme i težak način života stranaca. To sve je potisnulo prijateljstvo ljudi sa kojima smo sve izneli zajedno. Pomalo se i osećamo Alžircima“, zaključuje naša sagovornica.

Reda Sika i prijatelji oduševili Zrenjanince

Da bi Zrenjaninci koji su prisustvovali promociji u potpunosti doživeli Alžir, organizovan je i muzički spektakl. Popularni alžirski pevač Reda Sika i njegovi prijatelji Mohamed Mehdi Ferhat i Mehdi Laifaui u pozorištu Toša Jovanović izveli su kolaž alžirske muzike – od tradicionalne do moderne.

“Svirali smo alžirsku muziku s latino i flamenko zvucima. Alžirska muzika je sa svim mediteranskim stilovima. Od instrumenata smo koristili gitaru i mundo – tradicionalne alžirske žičane instrumente. Tu su još bili i udarački instrumenti kao što su darbuka i kahon. Koncert je trajao oko sat i verujte da smo uživali. Nadamo se da je i publika, budući da je zaista lepo reagovala na svaku našu pesmu. U Alžiru sam poznat, a nadam se da ću posle ove večeri biti malo poznatiji i Zrenjanincima”, kaže Reda Sika.

Poznati pevač prvi put u Srbiji i to u Zrenjaninu

U kratkom intervjuu za naš portal ovaj 43-godišnjak nam je otkrio da je muzika oduvek bila njegova velika ljubav. Zbog toga je i napustio posao u alžirskoj aviokompaniji i posvetio se pevanju i sviranju. Uprkos tome što je obišao više od pola sveta, ovo mu je prvi boravak u Srbiji.

“Prvi put sam u Srbiji i to u Zrenjaninu. Ovde smo tri dana. Obišli smo grad. Ne sve što imate da prikažete, ali najvažnije turističke destinacije. Pre svega centar. Zaista mi se sviđa Zrenjanin i kada budem mogao doći ću ponovo. Ljudi su veoma srdačni, gostoprimljivi i druželjubivi. Alžircima ću vrlo rado peporučiti da dođu ovde, da vas posete i da uživaju u svemu što imate da im pokažete. Takođe ću pozvati sve ljude iz Srbije da dođu u Alžir. Pokušaću na srpskom – “Dobro došli u Alžir!” Da li sam dobro rekao”, kroz osmeh je pitao naš sagovornik.

“I u Srbiji i u Alžiru ljudi su isti. Gostoprimljivi i druželjubivi. Ista nam je i klima. Ipak, čini mi se da je u Zrenjaninu previše je mirno. Nema mnogo ljudi. U Alžiru, glavnom gradu Alžira, ima oko 9 miliona stanovnika. Svima bih preporučio da dođu da vide Alžir. Mi imamo Saharu, more, planinu, reke… Sve je lepo da se vidi i obiđe”, dodaje alžirski pevač.

Gosti iz Alžira imaju samo reči hvale za Zrenjanin

Reda Sika i negovi prijatelji su oblišli centar grada, Muzej piva koji je u pripremi, Pivnicu…

“Pošto vole da piju pivo logično je bilo da ih odvedemo u pivnicu. Uglavnom su pili crno pivo. A naručili su i svetlo. Mislim da su zaista uživali. Išli smo i u Staru zanatliju gde su svirali banatski tamburaši. Reda Sika je u jednom trenutku uzeo tamburu i svirao je alžirsku muziku. Oduševio je sve prisutne. Alžirci su vrlo neposredni, društveni, komunikativni, spontani”, priča Jaroslav Stevanov.

Gostima iz Alžira se mnogo dopala i hrana koju su ovde probali.

“Njihova hrana je uglavnom mediteranska – krosani, riba. To im je bilo na raspolaganju, a mogli su da probaju i naše tradicionalne specijalitete… Nisu imali nikakve zamerke na ono što su ovde jeli. Sve im se svidelo”, dodaje naš sagovornik.

“Pošto sam mnogo putovao svašta sam probao. Ja zaista volim sve da jedem. Zbog toga sa mnom nema problema kada negde odem”, kaže Reda Sika.

Jedan od  muzičara je vegeterijanac i kaže da nema primedbe na ono što je za njega bilo spremano. Drugi Alžirac je srpski zet koji trenutno živi u Nišu. Kaže da je oduševljen Srbijom.

Alžir u Zrenjaninu je svakako pobudio maštu onima koji bi rado posetili neku novu i drugačiju destinaciju. Čini se da je ovim Udurženje turizmologa Zrenjanina sebi postavilo visoku lestvicu kada je reč o obeležavanju Svetskog dana turističkih vodiča, jer će narednih godina morati da organizuje još atraktivnije prezentacije. Inače, udruženje ove godine slavi 15 godina rada. Reč je o strukovnom udruženju koje čine ljudi koji su završili više i visoke turističke škole. U sekciji turističkih vodiča ima 16 članova koji imaju licencu resornog ministarstva.