I love Zrenjanin

  • Centar Lux
  • 3D gradjevinska kuca
  • Kuća zdravlja
Aktuelno

Zbog čega agroturizam nije razvijen u Banatu?

Agroturizam u svetu poslednjih godina beleži sve bolje rezultate. Stranci ne pitaju koliko košta odmor na nekom salašu, u etno kućama ili na poljoprivrednom gazdinstvu. Pogotovo ako tu mogu da probaju tradicionalnu domaću hranu, ali i da aktivno provedu vreme koje im je na raspolaganju. Onima koji beže od gradske gužve i svakodnevnih obeveza, odlazak na njivu ili rad u vrtu domaćina, šetnja, vožnja biciklom ili fijakerom i te kako privlače pažnju. Vojvodina ima potencijala za razvoj agroturizma. Za razliku od Srema i Bačke u kojima se ovaj vid turizma razvija, u Banatu potencijali za sada nisu dovoljno iskorišćeni.

U Turističkoj organizaciji Sremske Mitrovice kažu da su zadovoljni kako se koriste potencijali koje ima agroturizam.

„U Sremskoj Mitrovici imamo 15-ak kategorisanih seoskih domaćinstava. S obzirom na to da smo nedavno održali obuku za ovaj vid poslovanja, očekujemo da se taj broj, bez lažne skromnosti, udvostruči. Na obuci pod nazivom „Znanjem do uspešnog seoskog turizma“, zainteresovanima smo predstavili način na koji treba da se kategorišu. Pre svega je izuzetno važno da one koji žele da se bave agroturizmom informišete šta je to što obuhvata ova grana turizma. Na šta treba da se stavi akcenat, i na koji način mogu da se plasiraju njihovi proizvodi. To je jedan od najvećih problema sa kojima se ljudi susreću kada naprave gotov agroproizvod koji je namenjen turistima. Kako da to što rade prodaju. I to su neki kanali prodaje gde upravo turističke organizacije treba da odigraju važnu ulogu. Da oni koji žele da se bave time ne bi već na prvoj prepreci odustali“, kaže Bojana Živković Santrač iz Turističke organizacije Sremska Mitrovica.

Fordomanija

Ukoliko se odluče za agroturizam, svi članovi domaćinstva moraju time da se bave

Ukoliko se neko domaćinstvo opredeli za agroturizam, jako je važno da se svi članovi tog domaćinstva uključe u rad.

„U seoskim sredinama u jednom domaćinstvu živi više generacija i svi moraju da budu uključeni u rad sa turistima. Bake i deke čuvaju izvornu tradiciju, na primer, pripremanja hrane – da li je to džem, rakija, sok… Sledeća generacija je ona koja će pripremati te proizvode na osnovu tradicionalnih recepata. Najmlađa generacija najviše vlada marketinškim trikovima ili mogu da se obuče za to i da plasiraju proizvode. Jedan od načina plasiranja svakako je preko društvenih mreža. Svako domaćinstvo bi trebalo da ima svoj nalog na društvenim mrežama. Oni moraju da budu redovno ažurirani uz postavljanje adekvatnih fotografija. Drugi način plasiranja jeste da turističke organizacije pomažu domaćinstvima da se predstavljaju na događajima kao što su manifestacije, sajmovi. To su mesta gde oni mogu da skrenu pažnju posetiocima na to što rade“, dodaje naša sagovornica.

Turistima ponuditi pakete usluga

Kao i u ostalim vidovima turizma, tako je i za agroturizam izuzetno je važno da se turistima ponude paket aranžamani u kojima će sem hrane i smeštaja biti uključeni i svi ostali prateći sadržaji.

Svakoga dana objavljujemo nove video vesti i reportaže iz Zrenjanina na našem Youtube kanalu, prijavite se.

„Ono u čemu turističke organizacije imaju važnu ulogu, jeste da pokažu kako domaćini treba da organizuju svoje poslovanje u okviru nekih paketa koje nude. Ukoliko neko od seoskih domaćinstva nije sklopilo ugovor sa turističkom oganizacijom, ono je u obavezi da sklopi ugovor sa nekom turističkom agencijom. Kolege, kako iz agencija, tako i mi u turističkim organizacijama, imamo neka idejna rešenja kako da izgledaju ti paketi, kako da budu koncipirani. Svako domaćinstvo treba da ima neki svoj proizvod koji nudi. Sadržaji su jako bitni turistima“, kaže Živković Santrač.

U Sremskoj Mitrovici ima nekoliko dobrih primera prakse ruralnog, seoskog i agroturizma.

„Sigurna sam da su ljudi već čuli za Tošinu kuću u sremskom delu Mitrovice, jer naša opština obuhvata i sremski i mačvanski deo opštine. U mačvanskom delu imamo dva domaćinstva. To su Čikić, jedno od prvih seoskih turističkih domaćinstava na našoj teritoriji koje se već jasno isprofilisalo da radi đački turizam. Imamo i etno zdanje Zmaja od noćaja. To je muzej u malom, interesantan primer kako da ne budete skoncentrisani samo na pružanje gastro ponude, nego i nečeg mnogo više“, objašnjava naša sagovornica.

Srbija treba da prepisuje od komšija kada je reč o agroturizmu

Da je Sombor poznat po salašima, svedoče mnoge pesme. I Somborci su to iskoristili za ruralni, seoski i agroturizam.

 „Broj salaša se menja u Somboru. Uvek imamo 4-5 aktivnih. Ljudi pokušavaju da rade – neki uspeju, neki ne. Mi se trudimo da mlade ljude koji su u ovoj situaciji, kada nema baš posla, motivišemo da u turizmu prepoznaju neku svoju budućnost i egzistenciju. Smatram da i Sombor i ostali gradovi po Vojvodini imaju potencijal za tako nešto. Treba da se ugledamo na susede u Hrvatskoj, Mađarskoj koji imaju slične uslove i destinacije kao i mi. Imamo sreću da je turizam na globalnom nivou u porastu i to bi trebalo iskoristiti. Vojvođinski gradovi treba da potenciraju svoj kulturno-istorijski sadržaj, arhitekturu… Svi imaju muzeje, galerije, stara zdanja, stvarno ima šta da se vidi“, kaže Đuro Todorić, direktor Turističke organizacije Sombor.

Đuro Todorić

U Vojvodini su atraktivnije kraće posete, bogate sadržajem

Prirodne odlike Sombora idu na ruku onima koji žele da se bave turizmom.

„Sombor ima sreće jer je u našoj blizini i zaštićeni rezervat prirode Gornje podunavlje. Vojvodina šume jesu upravljač rezervata, ali su i oni prepoznali potencijale turizma koje do skoro nisu koristili. Oni imaju svoje delatnosti – šumarstvo, lovstvo… Sada su počeli da se okreću i turizmu. Pokušavamo da sve to uvežemo, da to bude turistička ponuda grada, i gradski i seoski i agroturizam. Da nudimo sadržaje. Ne treba se nadati da će gosti kod nas dolaziti na 10-15 dana, jer nemamo more i skijališta, ali treba da idemo na neke kraće posete koje su sadržajem intenzivne i raznovrsne. Cene smeštaja i cene u ugostiteljstvu kod nas nisu visoke. Neko ko malo bude imao volje, snage, ko je snalažljiv i ambiciozan, može za sebe i za svoju porodicu da pronađe u turizmu zanimanje i egzistenciju“, objašnjava naš sagovornik.

Nasleđena imovina može da se iskoristi za agroturizam

Za seoski, ruralni i agroturizam za početak nisu potrebna velika ulaganja.

„Imamo mnogo objekata po selima. Teško je napraviti hotel i to održavati. Ali, sređivanje tih kuća koje su mnogi nasledili od nekog, može da se uradi sa malo ulaganja. Oni preko nas mogu da urade kategorizaciju, to nije skupo. Na taj način mogu legalno da se bave turizmom, a da im nisu potrebni ni firma, ni knjigovođa, sve to što ljude odbija od posla. Bavljenje turizmom može da bude za početak dodatni prihod u nekoj porodici, a vremenom može da bude i glavni izvor zarade. Mislim da se svest o tome polako budi kod ljudi. Prepoznaju to i lokalne samouprave“, kaže Todorić.

Različitost kultura je još nešto čime se Sombor, kao i Zrenjanin mogu pohvaliti. Baš kao i gastronomskom ponudom.

„Sombor je poznat po gostoljubivosti. Tu su različite kulture. A to je nešto što se danas traži. Da ljudi osete pozitivnu energiju, da se osete prihvaćenim. U Somboru se ceni naš fiš paprikaš, iako nismo na Dunavu. Turisti vole da pojedu i morčiju supu, kulen, čvarke, šunku…  I naravno vole vino. Vino je u priličnom usponu poslednjih godina. U to su ušli mladi ljudi i sada već imamo 4-5 ozbiljnih vinarija koje imaju kvalitetna vina, dobijaju nagrade. Ljudima je to interesantno i sve više vole takve stvari“, kaže naš sagovornik.

Vinske rute su deo ruralnog turizma

Vinskim putevima ide sve više turista. Tako stižu i do Žablja, opštine koja se graniči sa Zrenjaninom.

„Mi sarađujemo sa Turističkom organizacijom Zrenjanina, ali i sa vinarima iz vašeg kraja. Godinama organizujemo manifestaciju koja se zove Nova vina Potisja. Možda su vina najvalorizaniji proizvod u turizmu. Ipak, kroz tu manifestaciju pokušavamo da valorizujemo i sve ostale domaće proizvode – sireve, mlečne i mesne prerađevine. Bukvalno objedinjujemo ceo potiski region. Mislim da bi trebalo da se još više povežemo, da napravimo neke zajedničke ture i da se to prezentuje i predstavi na turističkom tržištu, jer potencijala svakako ima“, kaže Marija Čukić, direktor Turističke organizacije Žabalj.

Marija Čukić

Iščekivanje izmena zakona o poljoprivredi i turizmu

Kao i Zrenjanin, i ova opština još ne koristi dovoljno sve svoje turističke potencijale.

„Nisam sigurna da opština Žabalj dovoljno koristi sve svoje turističke potencijale kada je u pitanju agroturizam. Već godinama radimo na tome i učinjeni su neki pomaci. Nije to onako kako bismo mi želeli, ali mislim da idemo u dobrom pravcu. Osnovna prepreka su zakoni o poljoprivredi i turizmu koji ne dozvoljavaju da poljoprivredna gazdinstva prodaju svoje gotove proizvode. Mi imamo registrovanu jednu vinariju – Botić iz Čuruga. Ona radi i onda ona uvezuje druga poljoprivredna gazdinstva od kojih uzima sir i ostale prerađevine koje plasira na degustacijama koje organizuje“, objašnjava naša sagovornica.

 „Imamo sada i nekoliko restorana koji prodaju svoju rakiju, domaću hranu, a to opet nije u skladu sa našim zakonom. Mi iščekujemo novi zakon o poljoprivredi za koji najavljuju da bi trebao da omogući legalizaciju svega toga. Turistička organizacija godinama radi sa domaćinstvima i pokušavamo da pronađemo kanale kako da plasiraju svoje domaće proizvode. Borimo se na neki način svi zajedno da to uvedemo u legalne tokove“, dodaje Čukić.

Banaćani nezainteresovani za ruralni, seoski i agroturizam

Najveći problem što agroturizam nije razvijen u Banatu, jeste to što su ljudi nezainteresovani, kažu u Gradskoj upravi Pančeva.

„Pre 10-ak godina smo imali prvi projekat međunarodne saradnje – Banat 22. Tada smo anketirali seoska domaćinstva da vidimo da li su zainteresovani za tako nešto. Naišli smo na poražavajuće rezultate. Naša domaćinstva na području Banata uglavnom nisu zaiteresovana da učestvuju u ruralnom, seoskom i agroturizmu. Pre nekoliko godina smo opet imali projekat koji je finansirala pokrajina na kojem smo promovisali kategorizaciju seoskih domaćinstava. Sa projektnog računa smo plaćali takse, tako da domaćinstva nisu imala nikakav trošak. To je malo urodilo plodom i pročulo se za rurarni, seoski i agroturizam. Ali, uglavnom ljudi ne shvataju da su ruralni, seoski i agroturizam biznisi kojima mora da se bavi domaćinstvo“, kaže Anđela Vila, iz Gradske uprave Pančeva.

Anđela Vila

„Vlasnici seoskih gazdinstava agroturizam vide kao nešto što bi trebalo grad ili neka druga institucija da im obezbedi, uključujući i goste. Onda bi oni tu eventualno pružili neku uslugu, ali nemaju ideju ni šta bi pružali. Čak ni za cenu usluga nisu sigurni, nego zovu nas i pitaju koliko da naplate. Ja im kažem, pa to je vaše, vi morate da napravite kalkulaciju, da vidite gde ste, gde je vaša zarada“, dodaje naša sagovornica.

Edukacija stanovništva je prvi i najvažniji korak  

Zbog toga mnogo mora da se radi na edukaciji seoskog stanovništva.

„Nema interesovanja. Mi smo kao grad imali nekoliko inicijativa i projekata. Ukoliko su to velika poljoprivredna gazdinstva koja imaju kapacitete u smislu ljudstva i smeštaja, oni nemaju vremena da se bave gostima. U suprotnom, kada je reč o malim gazdinstvima onda su to uglavnom staračka gazdinstva koja nemaju potrebne kapacitete. Sada se radi na razvrstavanju tih malih gazdinstava od velikih poljoprivrednih proizvođača. Ukoliko želite da opstanete kao malo gazdinstvo morate da imate neku dopunsku delatnost. A agroturizam može da donese dopunska sredstva gazdinstvu. Tu je i IPARD fond za koji očekujemo da nam bude dostupan u ovoj godini. U tom fondu postoji sjajna linija baš za tu namenu. Mislim da će to biti ona inicijalna kapisla koja će pokrenuti ljude. Ti fondovi će im omogućiti da obezbede smeštajne kapacitete, a da im se 75 posto uloženih sredstava vrati“, objašnjava Vila.

Zrenjanin će usmeriti aktivnosti ka razvoju seoskog, ruralnog i agroturizma

„Mlade sve više treba motivisati da ostanu na selu i tu počnu da se bave biznisom. Zrenjanin je to prepozano kao šansu za razvoj, zbog čega će tokom 2017. raditi na promociji naseljenih mesta i agroturizma“, najavili su iz Turističke organizacije Zrenjanina. Podršku tome će dati i lokalna samouprava.

„Više projekata smo mi uradili u prethodnom periodu što se tiče našeg agrara i stimulacije naših proizvođača. Interesantno je da je mnogo više zainteresovanih ljudi iz drugih krajeva Srbije koji hoće da dođu u Zrenjanin da vide kako mi to radimo i da razmenimo iskustva. To je i deo onog našeg kongresnog turizma. Želja mi je velika da obnovimo i proizvodnju piva u gradu. Mislim da je 2017. godina ta u kojoj ćemo moći da kažemo da se pivo opet pravi u Zrenjaninu. Apsolutno će proizvođači moći da računaju na podršku grada. U saradnji sa Turističkom organizacijom ćemo dogovarati ponudu i zajedno ćemo nastupati prema zainteresovanim klijentima“, kaže Čedomir Janjić, gradonačelnik Zrenjanina.

Čedomir Janjić

Svako selo ima neku svoju specifičnost

„Imamo 22 naseljena mesta. Svako ima svoju specifičnost. U Belom Blatu je jedna priča, u Tomaševcu druga, Tarašu treća… I tako redom od sela do sela. Ima mnogo toga da se vidi. Hoćemo da stimulišemo naše sugrađane iz tih naseljenih mesta da se organizuju i da zajedno sa nama privuku goste. Imamo šta da pokažemo. Dobri smo domaćini, ali moraju ljudi sa strane to da prepoznaju da bi rešili da dođu u naš grad i u naša sela“, dodaje gradonačelnik.

Manifestacije koje se održavaju po selima u okolini Zrenjanina, i te kako su atraktivne. Ali za njih uglavnom zna samo lokalno stanovništvo. Ponekad čak ne znaju ni oni koji žive u Zrenjaninu. Zbog toga bi i torijade, vinarijade, kiflijade, kuglfijade, sarmijade, kobasicijade i sve ostale „ijade“, uskoro trebalo da se nađu na spisku manifestacija koje se održavaju u gradu. Jedino tako će turisti na jednom mestu moći da vide šta sve mogu da obiđu kada dođu u Zrenjanin. Samim tim, njihov boravak ovde bi mogao da bude duži nego što je sada.

  • Divider

  • Divider
  • Daruši
Na vrh