Sve više ljudi kupuje kartu u jednom pravcu ka velikim gradovima, iako se i u njima sve teže živi. Malo je onih koji ubace u „rikverc“, pa se posle završenih studija ili sa prvim čekom od penzije, iz prestonice vraćaju u rodna mesta.
U Beograd, Niš i Novi Sad ljudi hrle u potrazi za poslom i većom zaradom, ali ih u velikim gradovima dočekuju i – skuplje komunalije, veći troškovi za namirnice, gubljenje vremena u prevozu, a više ih košta i zbrinjavanje dece.
Onom ko ima posao i redovnu platu mnogo je lakše da živi u unutrašnjosti, ali je zato za one koji tragaju za upražnjenim radnim mestom veliki grad jedina nada. Sa dve plate od oko 40.000 dinara, koliko, na primer, dobijaju prosvetni ili zdravstveni radnici, u unutrašnjosti može pristojno da se živi, dok u Beogradu jedna takva zarada odlazi na ratu za kredit i račune, a druga jedva pretekne za hranu, garderobu i ostale potrepštine neophodne za preživljavanje. Mesečni boravak samo jednog deteta u vrtiću u Beogradu roditelje košta 9.700 dinara, dok porodica koja živi u Jagodini ili Sremskoj Mitrovici za istu uslugu plaća oko 3.000 dinara.
Činjenica je, međutim, da su u Beogradu plate značajno veće nego u unutrašnjosti, pa bi, prema podacima Republičkog zavoda za statisiku, sa jednom beogradskom prosečnom platom od 56.616 dinara Leskovčanin mogao da podmiri celu potrošačku korpu. Ali, kad mu poslodavac isplati njegovu prosečnu zaradu od 34.235 dinara, on ima za nešto više od pola potrošačke korpe za koju je u ovom gradu na jugu Srbije potrebno 57.920 dinara.
.jpg)
U takvim, malim gradovima u unutrašnjosti u kojima je propala industrija, među kojima su i Kruševac i Vranje, situacija je mnogo lošija nego u selima. U njima se, zbog velike nezaposlenosti, vodi borba za preživljavanje.
Slađani Tasić iz Vladičinog Hana dobro je poznata i beogradska kaldrma, ali i život na jugu Srbije. Studirala je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, ali se ipak vratila u rodni grad, gde živi sa mužem i četvorogodišnjom ćerkom. U velegrad bi se, kaže, vratila jedino kada bi ona i suprug imali posao i stan u svom vlasništvu.
– Džaba vam je to što vam se nude mnogobrojni sadržaji, poput utakmica, pozorišnih predstava, škola plesa i baleta ako nemate para da to platite, a oni koji žive u unutrašnjosti većinu toga i nemaju u ponudi, pa smo na kraju svi na istom – ističe Tasićeva. – Ako živite u gradu i ako ste podstanar, situacija je još teža, jer vam najveći deo prihoda odlazi na kiriju, ili kredit, pod uslovom da ste ostvarili uslove da ga uzmete. I još ako, na primer, živite na Vidikovcu, malo vremena vam ostaje, da se nakon radnog dana vraćate u centar ili u neki drugi deo grada, kako biste otišli na neku predstavu ili posetili prijatelja. Ono čega ima samo u Beogradu, i što je stvarna prednost grada, jeste infrastruktura, putna i sva druga, ali i komunalne službe koje dosta dobro funkcionišu.
Ekonomista Danilo Šuković, takođe, smatra da veliki gradovi pružaju velike mogućnosti. To je osnovni motiv da mnogi građani, posebno mladi, napuštaju svoj zavičaj u unutrašnjosti, u želji da obezbede bolju budućnost.
– U Beogradu se može postići bolje obrazovanje, relativno se lakše može doći do posla, ma kakav on bio, i naravno mogućnosti za provod i zabavu su veće. Zbog toga imamo veliku koncentraciju stanovništva u glavnom gradu, dok unutrašnjost, posebno mnoga izuzetno lepa sela ostaju „prazna“. To je, naravno, sa opšte društvenog interesa veoma štetna pojava, jer se vredni prirodni resursi u unturašnjosti propadaju, odnosno ostaju neiskorišćeni, dok prestonica ograničenom infrastrukturom sve teže zadovoljava potrebe sve većeg broja građana, kaže Šuković.
Izvor: novosti.rs/D. Marinković, Z.Radović
.png)
.gif)
.gif)
