Jedan od najcenjenijih TV novinara iz Vojvodine, naš Zrenjaninac, Igor Aleksić, na „Jahorina film festivalu“ u Bosni, u ogromnoj konkurenciji uspeo je da ponese specijalnu nagradu za visoke domete ekološko – dokumentarnog filma.
Njegova emisija „Divlje ptice Srbije“, za nagradu se borila sa 2.700 konkurenata iz celog sveta, od kojih je u selekciju uvršteno tek devedesetak. Inače, Igor Aleksić je novinar, pisac i autor dokumetarnih filmova, iz Srbije, koji je potpisao brojna zapažena ostvarenja i osvojio prestižne nagrade. Među njima su Zlatna medalja grada Beograda za režiju, Barska maslina za reportažu, Zlatna buklija za najbolji sportski film, Nagrada za dokumentaristiku američke Fondacije Fogelsong, Nagrada za novinarsku hrabrost slovačkog festivala Zlatni prosjak, Srebrni pastir za etnologiju.
Ukupno, ima 25 nagrada, u nepunih 25 godina karijere, koju je počeo 1992. na Radio Zrenjaninu i u listu Zrenjanin. Dana kada mu je dodeljena nagrada na Jahorini, napunio je četrdeseti rođedan. Predsednik je Udruženja novinara Vojvodine (UNV) i jednog od dva najznačajnija, tradicionalna međunarodna TV festivala u Srbiji, pod nazivom Press vitez. Njegovi filmovi prikazivani su u i Kataru, Nemačkoj, Indiji, Holandiji, Bosni i Hercegovini, itd. Radio je za Televiziju Novi Sad; Radio – televiziju Srbije, Glas Amerike, a imao je i autorsku emisiju na TV B92…
Zaposlen je na mestu urednika u kompaniji TV Metropolis DOO u Beogradu, tj. na Kanalu Moja TV. Živi i radi između Zrenjanina i Beograda. Čim smo čuli vest zamolili smo ga za intervju.
Kako se osećate posle nagrade?
– Isto kao i juče. Kao novinar koji voli i solidno zna da radi svoj posao – nasmejao se Igor.
Dobili ste mnoge velike nagrade, a šta mislite o poslednjoj?
– “Jahorina film festival” u Bosni je zanimljiva manifestacija. Ovo svakako nije najveća nagrada u mojoj karijeri, ali mi je draga, jer je oko nje dobra ekipa ljudi koje sam upoznao i jer je potvrda da Dokumentarna redakcija “Moje beogradske TV” ne radi loše.
Nedostaje li vam Zrenjanin?
-Ne. Često sam u njemu zbog roditelja. A ako me pitate, da li ga volim, naravno da ga obožavam! Svoju narav, i vojvođanski stil dobio sam baš u Zrenjaninu.
Osvojili ste svetske nagrade, ali Nagradu grada Zrenjanina niste, kako se osećate zbog toga?
– Poštujem vašu novinarsku slobodu da postavljate razna pitanja. Sasvim je normalno da nisam dobio Nagradu grada Zrenjanina. Ali dobio sam nagradu Banatskog udruženja književnika iz ruku pokojnog književnika Ivana Danikova. Tog davnog dana sam se smejao i plakao, jer me je nagradio i priznao moj grad. Ako aludirate da su me razna udruženja nominovala više puta, to je tačno, njihova slobodna volja, ali to je politička nagrada, dok je moj rad uvek bio samo u sferama srca, tako da tu nagradu nisam ni intimno očekivao. A danas je ne bih ni priželjkivao, jer ljudima, osim nagrade za životno delo, ne treba davati nagrade kada ostare, već kad su mladi. Ja sam sredovečan, ali nagrada imam mnogo tako da me ova ne bi obradovala kao kad sam imao 25 godina. Da mi danas ponude Nagradu grada Zrenjanina, rekao bih dajte je nekom mladom čoveku, obradovaće se.
Šta želite reći?
– U ovoj zemlji mladi ljudi se guraju postrance i večito se govori da njihovo vreme tek dolazi, sve dok ne ostare. Ja sam se izborio, i priznat sam, ali apelujem da malo više isturimo i društveno nagradimo mlade, a talentovane ljude. Kao mlad veoma sam se radovao nagradama, i predstavljao sam u svojem poslu retkog mladića koji je i priznat. Mislim da mi je to tada dalo motiv da dok sam živ i zdrav ostanem u ovom poslu.
Moja TV je, ustvari, bivša univerzitetska televizija “Megatrenda”. U medijima piše da će se zvati TV Kurir. O čemu je reč?
– Televizija u kojoj sam trenutno zaposlen zove se Moja TV, regionalna je prestonička TV, i znam samo da će uskoro promeniti ime u TV Kurir, jer je određen deo firme kupila moćna kompanija “Adrija medija grup”.
Da li će to biti tabloidna televizija?
– Ne znam. Ja sam običan urednik. Za sada radim s divnim ljudima, koji se lepo smeju, raduju životu i uče zanat, među nekoliko starih profesionalaca. A kakva je televizija u planu, molim da pitate menadžment.
Radićete u TV Kuriru?
– Videćemo da li odgovaram menadžmentu i da li meni odgovara nova koncepcija. Možda to bude kulturna i zabavna televizija, ne znam zašto se unapred navodi na neke druge kontekste? Za sada, kao što sam rekao, o budućem TV Kuriru znam tačno koliko i vi.
Da se vratimo na nagrade. Koliko su vam odmogle, a koliko pomogle?
– Kada sam sa 23 godine dobio Zlatnu medalju grada Beograda za režiju, na elitnom martovskom festivalu jugoslovenskog kratkog metra u Beogradu, jedan od mojih bivših urednika na Televiziji Novi Sad, sipao mi je viski i rekao “Popij, trebaće ti, biće zavidnih”. Istina je da sam imao problema sa onima, koji nisu sigurni u sebe. Ali uglavnom su mi donele korist, jer relativno lako dobijam novi posao, kada odlučim da pormenim stari, bez obzira na teško vreme.
Zašto ste se takmičili?
– Takmičio sam se da budem uvek upoznat sa tuđim radom, da odmerim snage, da ostanem u formi. Novinarstvo je kao sport. Moraš vežbati i takmičiti se da bi opstao među najboljima.
Da li bi ste voleli da vas posle nagrade dočekaju na balkonu, kao što dočekuju sportiste?
– To nije realno. Novinari su pomalo popularni, a sportisti su zvezde, narod ih voli.
To vam ne smeta?
Ne smeta mi. To je deo mentaliteta našeg naroda. Moja zemlja mi je dala koliko je mogla, a ja sam svojoj zemlji dao sve što sam mogao. I to je u redu. Srećan sam čovek – rekao je Igor Aleksić.
.gif)
.gif)
