1. Zrenjanin (Bečkerek) se prvi put pominje 1333, a ne 1326. godine, kako se to često navodi. Iz 1326. godine potiče prvi pisani pomen Torontalske županije, čije je sedište Bečkerek u prošlosti bio, a greška je nastala i raširila se zbog jednog pogrešno citiranog podatka iz knjige Feliksa Milekera „Istorija varoši Velikog Bečkereka 1333-1918”.
2. Pogrešno se misli da je prvi počasni građanin Velikog Bečkereka mađarski pisac Mor Jokai (proglašen 1893. godine). Dosta pre njega, početkom šezdesetih godina 19. veka, ovo priznanje poneo je italijanski plemić i vojnik Antonio Aneli-Monti, major austrijske vojske koji je služio u Velikom Bečkereku, najverovatnije zbog svojih zasluga u saniranju posledica velikih poplava koje su u to vreme pogodile Banat.
Plemićki grb porodice Aneli-Monti (izvor: Wikipedia)
3. U Gradskoj bašti je do južne kapije sve do oslobođenja u Drugom svetskom ratu stajao veliki spomenik u vidu grba Torontalske županije. Ovaj grb se ranije nalazio u zabatu Županijske palate (današnje gradske kuće), a uništen je 1944. godine.
Spomenik u vidu grba Torontalske županije u gradskoj bašti (Istorijski arhiv Zrenjanin, F.667 Lični fond Dragoljuba Čolića 1888-1982, kut. 6, Staro jezgro Zrenjanina, 50)
4. Lipot Mencer, jedan od najuglednijih Velikobečkerečana u drugoj polovini 19. veka, osim što je bio apotekar, glavni blagajnik Torontalske županije gradski funkcioner i veliki dobrotvor i pokrovitelj mnogih lokalnih kulturnih, prosvetnih i humanitarnih udruženja, takođe se bavio književnošću. Napisao je dela: Velikobečkerečka riznica anegdota, Doživljaji deputacija, Sećanja iz mog detinjstva 1848/49. godine, Tri pričice, kao i biografiju Lazara Hadžića, nekadašnjeg sudije velikobečkerečkog trgovišta. Njegovi radovi, međutim, nisu štampani u vidu knjiga, već su izlazili u feljtonima lokalnih mađarskih i nemačkih listova.
5. Veliki Bečkerek je krajem XVIII veka pokušao da za sebe izdejstvuje status slobodnog kraljevskog grada (po uzoru na gradove u Bačkoj – Novi Sad, Sombor i Suboticu), ali mu to nije pošlo za rukom, jer nije sakupio dovoljno novca da bi kupio takav status (kako se to radilo u ono vreme). Zato je ostao trgovište sve do 1872. godine, kada je dobio status Grada sa uređenim Senatom.
6. Narodni heroj Žarko Zrenjanin Uča, po kom je naš grad dobio ime 1946. godine, govorio je, pored srpskog, mađarskog i nemačkog jezika, i turski, koji je naučio tokom učiteljskog službovanja u selu Kanatlarci u Makedoniji (1923-1926).
Žarko Zrenjanin (levo) sa seoskim hodžom u Kanatlarcima (fotografija publikovana u: Danilo Kecić, Žarko Zrenjanin: kazivanja, poema, sećanja saboraca, Zrenjanin 1974, str. 29)
7. Šesnaestog januara 1888. godine svečano je otvorena renovirana Županijska palata (danas zrenjaninska gradska kuća). Na skupu su govorili torontalski podžupan Janoš Daniel, njegov brat Pal Daniel i velikobečkerečki rabin Mor Klajn, a tom prilikom je otkriven i portret predsednika mađarske vlade Kalmana Tise.
8. Prvi privredni subjekti koji su se reklamirali u listu Zrenjanin bili su: hotel „Vojvodina”, trgovinsko preduzeće „Narodni magazin” („Na-Ma“), gradsko trgovačko preduzeće „Izbor”, štamparija i knjigoveznica „Oktobar” i Zavod za tehničku agitaciju Zrenjanin.
Novinski oglas hotela „Vojvodina“ u prvom broju lista Zrenjanin, (Zrenjanin, br. 1, god. I, 1. novembar 1952, 6)
Novinski oglas štamparije „Oktobar“ u prvom broju lista Zrenjanin, (Zrenjanin, br. 1, god. I, 1. novembar 1952, 6)
9. Najstarija knjiga koja se čuva u Istorijskom arhivu Zrenjanin je medicinski priručnik iz 1576. godine. Napisan je na latinskom jeziku, a njegov autor bio je čuveni danski državnik i plemić Hajnrih Rancau (lat. Henrikus Rancovijus, 1526-1598). Pun naziv knjige glasi: „Knjiga o čuvanju zdravlja napisana za ličnu upotrebu kod svoje dece“ u kojoj su sadržani kratki i korisni saveti o ishrani, putovanjima i lekovima protiv bolesti. Izdao je Detlef Silvije od Holštajna (latinski: De conservanda valetudine liber, in privatum liberorom suorum usum ab ipso conscriptus, ac editus a dethleo sylvio holsato in quo de diaeta, itinere, annis climactericus & antidotis praestantissimus, brevia & utilia praecepta continentur). Knjiga je u arhiv dospela srećnim slučajem, pošto je ispala iz kamiona koji je nosio gomilu stare hartije na otpad.
Hajnrih Rancau (1526-1598)
10. Prvu knjižaru u Velikom Bečkereku otvorio je 1843. godine Franc Betelhajm, poreklom iz Arada, u tzv. Fetelovoj kući u glavnoj ulici. U toj istoj kući kasnije će biti smešteni gvožđarska radnja Julijusa Dauna, „Narodni magazin“ (NA-MA) neposredno posle oslobođenja, a od 1970. godine i robna kuća „Beograd“. Ovaj objekat, koji se nalazi na adresi Kralja Aleksandra I Karađorđevića 18, već duže vreme je u dosta lošem i zapuštenom stanju, a delimično se i obrušio pre par godina.)
Narodni magazin” („NA-MA“), u ulici Maršala Tita br. 18. (Istorijski arhiv Zrenjanin, F.667 Lični fond Dragoljuba Čolića 1888-1982, kut. 6, Staro jezgro Zrenjanina).
Izvor: Portal Zrikipedija
