Sergej Trifunović: Kad te Voja pozove to je velika čast i izazov

Voja Brajović i Sergej Trifunović maestralno su se predstavili zrenjaninskoj publici u prepunoj sali Kulturnog centra predstavom „Voz“.  Predstava za koju Trifunović kaže da je „propoved“  inspirisana je delom Kormaka Mekartija, a u režiji upravo Voje Brajovića. Jedino što želim ovom predstavom je da izazovem kritički odnos i svest o tome kuda ide ovaj svet. I naravno, pre svega, čovekoljublje koje ima veliku moć da spreči propast civilizacije. Po mom mišljenju najbolji lek za čoveka  i njegovo najjače oružje je kulutura, čiji su najvažniji segmenti umetnos i reč – pisao je Brajović svojevremeno nakon premijere u Zvezdara teatru.

Da budem iskren imao sam želju da predstavu odigramo u Narodnom pozorištu „Toša Jovanović“ koje ima jednu od tri najlepše scene u Srbiji – rekao je Trifunović za naš portal nakon predstave. Ipak igrom slučaja igrali smo u sali koja je zapravo kongresna pa je i samo postavljanje i izvođenje ove predstave bilo pravi izazov ali takav nam je posao. Videli ste da smo scenu sa pozornice spustili na donji nivo da bismo bili bliže publici. Pre svega ovo nije predstava nego propoved pa kad su ranohrišćani mogli da propovedaju u katakombama možemo i mi ovako – našalio se Trifunović.

Kako je došlo do saradnje vas i Voje Brajovića na ovoj predstavi? Voja Brajović je pronašao ovaj komad, dugo se pripremao za njega i dugo se pripremao da me pozove. Poslao mi je tekst i rekao „Ti ćeš mi reći koliko smo puta to već u životu odigrali!“ Kad sam ga pročitao ja sam samo rekao „To je to“. I još kad te Voja pozove da igraš sa njim! Bio je veliki izazov i bilo je zaista uzbudljivo sve ovo pripremiti i izneti. Presrećni smo što smo na ovaj način odgovorili tom izazovu i mislim da smo ovom predstavom dobili nešto jako jako vredno. Reakcije publike su manje više svugde iste. Ovde se prvi put desilo da je  ona tišina na kraju dobila aplauz. Publika reaguje i nevericom i šokom i odbijanjem i „ovo mi je dosadno“ i „neću ovo da gledam“,a završava se prihvatanjem. Ovo je predstava u slavu života, niko sa nje ne izađe depresivan, ona zapravo tek počinje u glavama ljudi onda kad se završi na sceni. Ja nisam bio na sceni pozorišta već 7 godina i stalno samo govorio „Dajte mi neku reč vrednu da se izgovori na sceni!“ Ovom predstavom dobio sam najvredniju moguću – zaključio je Trifunović na kraju razgovora.