U poslednjih 15 godina u Srbiji se u sezoni proizvede između 15 i 25 hiljada tona maline i kupine. Najviše kupine ima u Zapadnoj Srbiji, gotovo 90 procenata domaće proizvodnje, a površine pod ovim voćem se na tom području iz godine u godinu povećavaju.
U Vojvodini je kupina manje zastupljena. Podaci pokazuju da u Srednjem Banatu nema više od 5 hektara pod ovom kulturom, jer je u poslednjoj deceniji najveći deo kupinjaka u ovom kraju raskrčen ili zapušten.
Ova sezona je pogodna za kupinu. U fazi razvoja bilo je dovoljno vlage, a tokom sazrevanja ima dosta sunca. Plodovi su slatki, lepog oblika i odgovarajuće veličine. Za razliku od proizvođača južno od Beograda koji muku muče sa cenom ovog voća, oni koji kupinu proizvode u Srednjem Banatu su zadovoljni. Hladnjačari ove godine za kupinu plaćaju od 30 do 60 dinara, što je i tri puta manje nego prošle godine i što dovodi u pitanje isplativost proizvodnje.
.jpg)
Veselin Nemešev jedan je od retkih proizvođača kupine u zrenjaninskom kraju. Njegov zasad zauzima 25 ari i ove godine očekuje rod od oko 3,5 tone.
“Ova godina je dobra zato što je kišna. Kupina kao vrsta voli vlagu i kada je dobro nađubreno zemljište. To se odmah pokazuje na plodovima. Prošle godine nije bilo takvog kvaliteta zbog suše. Džaba smo zalivali, nismo mogli da uradimo ništa, nismo mogli da izvučemo prvu klasu. Očekujem da ću imati 2 tone konzumne kupine i nadam se da ćemo bar 1500 kilograma uspeti u vino da preradimo. Moram da kažem da je to manje nego što sam prvobitno mislio, jer nam je led naneo dosta štete, skoro pola roda je potučeno. Videćemo i kako će biti sledeće godine, jer je puno mladih rodnih grana stradalo od leda”, kaže Nemešev.
CENA OD 30 DO 260 DINARA ZA KILOGRAM
I dok veliki proizvođači u Srbiji kupine moraju da prodaju hladnjačarima, koji su ove godine drastično oborili cenu tog voća i plaćaju ga od 30 do 60 dinara za kilogram, Nemešev svoje kupine prodaje na “malo”. Za kilogram dobija 200 dinara. Na pijaci, kod drugih prodavaca, dostižu cenu i od 260 dinara.
“Ja ne predajem hladnjačama, nego ih pakujem u kutijice od pola kilograma i tako prodajem. Nema puno proizvođača kupina u Vojvodini. Ja ne znam kako je to u Srbiji regulisano. Mislim da tu najveće pare uzimaju hladnjačari, nakupci i trgovci, da sam poljoprivrednik uvek ostane kratkih rukava. Ne znam kako on uopšte ima računicu da po toj ceni prodaje. Da se pojavi ta cena ovde kod nas, ja kupine ne bih brao uopšte za konzum. Preradili bismo je kompletno – pravili bismo vino, džem… pošto je supruga ušla u proizvodnju kompota, džemova, slatkog. Njoj bismo namestili posao. Ove godine smo imali slučajeve da su kod nas kupovali kupine po našoj ceni, a onda ih prodavali po višoj. Ovo je šesta godina kako kupine rađaju i već imamo ljude koji redovno od nas uzimaju. Sami smo sebi namestili tržište. Kod nas ljudi uglavnom kupuju od 3, 5, 10 pa do 25-30 kilograma”, objašnjava naš sagovornik.
Sve što ne uspe da proda kao svežu kupinu Veselin prerađuje u vino.
“Vino se brže i bolje proda nego kupina. Mi ne zaustavljamo vino, nego ga ostavljamo da bude prirodno i tako ga pretačemo. I tu imamo mušterije, prodaje se dobro. Proizvodimo negde oko 1000 litara vina u toku godine. Ne idemo na količinu, nego na kvalitet. Možda bi moglo i više da se proizvede, ali tada to ne bi bilo vino koje mi hoćemo da imamo. Pravo, prirodno, organsko”, kaže Veselin.
KUPINA LAKA ZA ODRŽAVANJE
Kupina nije naročito zahtevna biljka. Ipak, treba voditi računa gde se sadi.
“Analiza zemljišta je najvažnija u celoj toj priči da se vidi kakva je struktura zemljišta, pa se tek onda kreće u sadnju. Zemljište treba da bude kiselo. Kupina jako voli đubrenje stajnjakom i to obavezno treba da se radi svake godine. Nije zahtevna kultura. To je, da kažem, poludivlja biljka i kada se malo kultiviše, kada se malo povede računa o njoj onda se dobija na kvalitetu, a ne na rodnosti. Da bude krupna, a ne sitna kao klikerčići. Dva čoveka mogu da održavaju 25 ari bez problema u toku sezone. Nema tu toliko fizičkog posla, to je sve vezivanje, provlačenje kroz žice… Jedino kada je berba ,ima malo više posla. Treba berači da se obezbede. Kada beremo za vino, imamo po 20 berača. To se nabere u toku jednog dana i do 1000 kilograma kupina i onda to ponavljamo sve dokle ima da se bere. Branje kupina traje mesec i po dana. Sve posle toga jako iscrpi biljku za narednu godinu. Treba seći lastare koji su prošlogodišnji, koji su bili rodni ove godine. Treba ih odseći da bi novi lastari mogli da izrastu i da bi se formirali cvetni pupoljci. Ako ostaviš duže od mesec i po dana, sam si sebe za sledeću godinu stopirao jer ne možeš da dobiješ ni taj kvalitet, ni tu količinu”, objašnjava Veselin Nemešev.
Rentabilnost kupine zavisi od niza faktora – od roda i to ne samo u Srbiji, već i u Americi i Zapadnoj Evropi, jer ukoliko kod njih dobro rodi, prodaja i izvoz iz Srbije opadaju. Ovo je jedna od kultura kod koje cena od godine do godine može drastično da oscilira, pa tako jedne godine kilogram kupine košta 2 evra, a već sledeće svega 15 centi. Zbog toga se ciklično događa da proizvođači raskrčavaju svoje zasade. Da li zbog nestabilne cene ili neadekvatnog zemljišta, tek u poslednjih 10-ak godina mnogi kupinjaci su bili podignuti, a potom i zapušteni na teritoriji Srednjeg Banata. Kupina u pun rod stupa četvrte godine od sadnje i tek se tada mogu očekivati prihodi.
“Prva godina sadnje to je takozvana nulta godina. Svi lastari koji izađu te godine sledeće godine se seku do zemlje, samo se ostavi neko obeležje da se vidi da je tu čokot kako bi se što više formirao u zemlji. Druge godine kada izađu lastari, mogu da se ostavljaju, mada mi to nismo radili. Tek se lastari iz treće godine ostavljaju, ali ni tada ne za pun rod, jer to umanjuje rast čokota. Ima letnja rezidba kupine koja je jako bitna, to je zaustavljanje rasta kupine. Radi se u junu. Rast se zaustavlja da bi što više bočnih rodnih grana iz pazuha lista izašlo. To je jako važno. Ako se ostavi da ide kupina koliko hoće, ona može da naraste i 10 metara” kaže naš sagovornik.
ZA HEKTAR ZASADA KUPINE POTREBNA ZNAČAJNA SREDSTVA
Za podizanje najsavremenijeg zasada kupine na jednom hektaru potrebno je oko 10 hiljada evra i to bez zaštitne mreže.
“Savremeni kupinjak mora da ima sistem za zalivanje, špalire obavezno postavljene i trebalo bi da ima mrežu za osenčavanje, pošto se kod kupine pojavljuju ožegotine od sunca i to je veliki problem. Ako nema mreže gubi se na kvalitetu i na prvoj klasi. To je ustvari protivgradna mreža čije podizanje košta 10-12 hiljada evra po hektaru. Mi to nemamo, ali se nadamo da ćemo uspeti da postavimo, jer to onda zaokružuje proizvodnju. To je jedino što planiram u narednom periodu, jer proširenje zasada ne planiram ni slučajno. Moram da kažem da imamo sistem kap po kap, ali nama zalivanje drastično povećava troškove, jer već godinama čekamo da nam dovedu struju do vikendice. Umesto da me na struju jedno zalivanje košta 50 dinara, ja za zalivanje treba da kupim naftu i platim 750 dinara da se se zaliva non stop” priča Veselin.
Prilikom podizanja zasada i te kako je bitno izabrati pravu sortu.
“Ja sam se opredelio za čačansku bestrnu. Postoje i druge sorte koje nisu iz naše zemlje sa našeg podneblja, ali ja sam izabrao našu domaću sortu. Te druge sorte kupine imaju malo deblju kožicu i one su zanimljive hladnjačarima jer mogu da stoje u zamrzivaču dva meseca i da se onda prodaju. Ništa im ne smeta. Ova sorta koju ja imam je visoko rodna. Po čokotu rađa od 10 do 17 kg, a imali smo čokot koji je dao više od 20 kilograma. Ipak, to je jedan na celoj površini, ali najbolji je pa mora da se kaže i za njega” dodaje Veselin.
Osim kupina i kupinovog vina naš sagovornik od prošle sezone u ponudi ima i sadnice kupine.
“Proizvodna sadnica za narednu godinu počinje početkom avgusta. Lastari se zatrpavaju u zemlju, oni puštaju žile. Jedino se tako sto posto matična biljka prenosi na novu biljku sa svim svojstvima. Imam naručeno nešto sadnica i tu nešto može da se “uštine”, da se zaradi od tih sadnica. Prošle godine sam ih prodavao za jedan evro po sadnici. Na ovoj površini imam 500 sadnica, a u toku godine mogu da proizvedem sigurno 2000. Međutim, nemam kome da ih prodam. Sadnice mogu da se sade na jesen, ali tada se ne zna šta se primilo, a šta nije. Po meni je bolje sačekati proleće, jer tada znaš šta se zaista primilo. Ako postoji sistem za zalivanje, onda je za kupinu definitivno prolećna sadnja”, kaže naš sagovornik.
Kupina je izuzetno zdravo voće i često se preporučuje za popravljanje krvne slike. Može se jesti sveža ili prerađena. Prednosti uzgoja kupine su to što brzo dostiže u rod, prinosi mogu da idu i do 30 tona po hektaru, lako se i brzo razmnožava i umereno je osetljiva na bolesti. Nedostaci su to što zasad može da izmrzne, a plodovi su osetljivi pri berbi i na truljenje.
.png)
.gif)
.gif)
