Zrenjanin je poznat po festivalima i mini sajmovima, a ovde se održavaju i razna sportska takmičenja. U narednom periodu očekuje se dolazak gostiju kako iz zemlje, tako i iz inostranstva.
Desetak dana pred najveću manifestaciju – Dani piva o smeštajnim kapacitetima u gradu i okolini razgovarali smo sa Maricom Kosanović, koordinatorom za marketing i prodaju Turističkog centra grada Zrenjanina.
I love Zrenjanin: Gde turisti mogu da borave kada dolaze u posetu Zrenjaninu?
Marica Kosanović: Grad Zrenjanin ima jedan ozbiljniji gradski hotel, to je hotel Vojvodina. U neposrednoj blizini grada je hotel Kaštel. On je jedan od 40-ak dvoraca u Vojvodini, ali jedan od 2 ili 3 koji su u funkciji turizma. Na svu sreću dobro je privatizvoan, pa je samim tim i zaštićen od propadanja. Tu su veliki planovi što se tiče proširenja samih sadržaja, što mi očekujemo da se desi. Oba su kategorisana sa 4 zvezdice. U našoj zemlji su u odnosu na druge zemlje jači kriterijumi kada je u pitanju kategorisanje, tako da ako kažemo da su to hoteli sa 4 zvezdice onda su oni zaista tako i opremljeni. Imamo i banju Rusandu. Tu su kapaciteti koji su u sklopu bolnice Rusanda, ne samo bolnički kapaciteti, već i par paviljona koji imaju apartmane tj. sobe klasičnog tipa za komercijalno izdavanje. Takođe, u blizini je i hotel Sibila koji je sa dve zvezdice. On je manjeg kapaciteta, skromno, ali lepo uređen za ono što je potrebno u tom delu prirodnog rezervata, lova i ribolova. Kapacitet svih tih objekata je oko 400 ležajeva.
I love Zrenjanin: Da li je to dovoljno za potrebe Zrenjanina?
Marica Kosanović: To može da pokrije manifestacije koje se dešavaju u gradu sa dodatnim privatnim kapacitetima, ali ne može da se planira neki veći skup, nešto što je ozbiljnije, gde se traži veći broj smeštajnih kapaciteta koji su visoke kategorije. Zrenjanin zadovoljava ono što se momentalno dešava u gradu. Ako bi hteo da uđe u neke tokove kongresnog turizma, ozbiljnih sportskih dešavanja, s obzirom da imamo ozbiljne sportske terene i hale on bi morao da ima dodatnih kapaciteta. Znamo i sami da postoje još neki kapaciteti koji se godinama ne dovršavaju, ali to će verovatno u nekom narednom periodu biti završeno. Sve je više malih pansiona tako da imamo vrlo lep kapacitet Tiganjice koji se u narednom periodu proširuje. On je u etno kompleksu i tako je uređen, vrlo zadovoljava one koji žele da budu u takvoj vrsti okruženja i smeštaja i on je nešto što će se proširiti u naredom periodu. Imamo veliki broj privatnih pansiona čak i onih koji nisu prijavljeni, za koje Turistički centar koji objedinjuje turističku ponudu zvanično ne zna. Oni jesu registrovani, ali funkcionišu pri nekim firmama koje na neki način ne osećaju potrebu da se nama obrate. Verovatno su puni pa se ne javljaju nama.
I love Zrenjanin: Koliko ležajeva ima u privatnim pansionima, apartmanima, sobama?
Marica Kosanović: Postoji privatni smeštaj u gradu i na selu koji registruje lokalna samouprava. Sve je više takvih smeštaja. Mi kao turistički centar učestvujemo u kategorizaciji tog smeštaja i oni finansijski, poslovno funkcionišu preko nas. To su mali pansioni o kojima se na neki način lakše vodi računa nego o velikim kapacitetima. Svi se oni trude da budu dobri domaćini i da sve koji imaju potrebe za takvim smeštajem ugoste na pravi način. Oni se kategorišu od jedne do tri zvezdice kada su sobe u pitanju. Najviše imamo kategorisanih sa dve zvezdice, zato što su stvarno uslovi za tri zvezdice preveliki. Što se tiče apartmana oni se registurju od jedne do 4 zvezdice i imamo najviše apartmana koji su sa tri zvezdice. To je neki kapacitet u gradu od oko 150 ležajeva, a u selima negde do 100 ležajeva. Nije to veliki kapacitet.
I love Zrenjanin: Kakvi su kriterijumi za kategorisanje privatnog smeštaja?
Marica Kosanović: Kada je u pitanju jedna zvezdica to su oni opšti uslovi koje ispunjava svaka kuća u kojoj ljudi žive. Higijensko-tehnički uslovi za to moraju da budu obavezno ispunjeni a to je da postoji sanitarni čvor, da postoji voda iz redovnog vodovoda, da postoji kanalizacija, da postoji grejanje u kući – propisana je određena temperatura koja mora da bude u prostorijama. Za jednu zvezdicu kada su sobe u pitanju može da bude više ležajeva na jedno kupatilo – do 10 ležajeva na jedno kupatilo. Što se tiče zvezdica veće kategorije tu već postoje elementi koji idu na luksuznije opremanje. Čak recimo ono što treba da ispunajva jedan apartman sa 4 zvezdice to je da ima mašinu za pranje posuđa, mašinu za pranje veša, da ima televizor u svakoj sobi, da ima odvojen toalet od kupatila… Tako neke stvari koje neko ko nema neki veliki promet i ko nije u velikom turistički atrktivnom mestu ne može da ispunajva. Ali zato ima onih koji stvrno ispunjavaju 2-3 zvezdice. Sa jednom zvezdicom čak možete u kući u kojoj i sami živite da imate sobu koju želite da registrujete, da izdajete i primate goste. Najbitnije od svega su higijensko-tehnička ispravnost o kojoj mi kao komisija koja se bavi kategorizacijom strogo vodimo računa. Postoje pravilnici koji su zakonom određeni, kojih se mi striktno držimo i to u Zrenjaninu zaista tako izgleda kako je propisano.
I love Zrenjanin: Na koji način posluju oni koji izdaju sobe ili apartname privatno?
Marica Kosanović: Oni kao fizička lica ne mogu da funkcionišu sami, već prave ugovor sa Turističkim centrom i mi se trudimo da im u njihovom poslovanju pružimo podršku u smislu da ih marketinški pokrijemo na društvenim mrežama i sajtovima koji služe da se grad promoviše i preporučujemo ih kada turisti traže smeštajne kapacitete koji su nešto jeftiniji i nisu hotelskog tipa. Sve je više naših sugrađana koji imaju višak slobodnog stambenog prostora i koji ga na neki način preuređuju u te namene. Pored toga što i mi vršimo prodaju, oni se trude i rade sami, ali kompletna finansijska konstrukcija se zatvara preko Turističkog centra, porez, boravišne takse…
I love Zrenjanin: Koliko košta smeštaj u privatnim pansionima?
Marica Kosanović: Ne postoji jedinstveni cenovnik. To postoji u nekim zemljama u nekim turističkim mestima da čak i država odredi cenu u odnosu na kategoriju, ali kod nas toga nema. Mi smo jednostavno kroz neko iskustvo, a ovo radimo od 2005. godine, jer do tada nije ni bilo registrovanih domaćinstava, stekli znanja koje cene mogu da funkcionišu u centru grada za koju kategoriju, koje u predgrađu, a koje na selima tako da se u principu dogovaramo sa vlasnicima. Cene se kreću od nekih 700 dinara pa do 2500 po osobi u zavisnosti od opremljenosti i u zavisnosti od dužine boravka gostiju. Kod nas je uglavnom registrovano samo noćenje. Kada je u pitanju pružanje usluge hrane tu su malo rigorozniji uslovi, tako da se naša domaćinstva ne odlučuju baš tako lako na to. U pitanju je samo noćenje, hrana uvek može po zvaničnim restoranima da se dobije. Kada se radi o seoskim domaćinstvima, mi na žalost, imamo samo jedno u okolini i to u Belom Blatu – Lujza. Oni imaju pravo da pružaju usluge hrane grupama do 50-oro ljudi, ali pored toga moraju imati i smeštajne jedinice.
.gif)
.gif)
