Pre nepunih mesec dana našu sugrađanku Pirošku Ristić zadesila je ogromna nesreća. U požaru je izgubila i majku i sve što je imala. Pomoć joj je preko potrebna, jer su joj jedina primanja koja ima – penzija od 12 000 dinara. Piroška je astmatičar.
Mesečno za lekove mora da izdvoji najmanje 4000 dinara, a od onog što joj ostane od penzije, nema dovoljno ni za hranu, a ne za obnovu kuće. Tog četvrtaka, 16. juna, Piroška nije ni pomišljala da će se za samo pola sata, koliko je zbog odlaska lekaru bila van kuće, njen život pretvoriti u pepeo i ruševine. Oko 14 sati dobija poziv od komšinice u kojem saznaje da joj kuća u kojoj je živela sa majkom gori. Slika vatrene stihije koja guta sve pred sobom zauvek će joj ostati urezana u sećanju. Najteže od svega joj je što majci nikako nije mogla da pomogne. I sada, dok obilazi zgarište suze same naviru.
„Kada bih mogla da je vratim…“, kratko izgovara. Majku ne može da vrati. Sama, bez pomoći drugih, ni ostalo što je izgubila. Jedino što joj je nakon požara ostalo su zdravstvena knjižica, lična karta i haljina u kojoj je tog dana išla lekaru. Trenutno živi kod brata. Iako, joj niko to ne govori, Piroška ima osećaj da je sada drugima na teretu. Porodica nema mogućnosti da joj pomogne da obnovi kuću, zbog čega je prinuđena da zatraži pomoć od svih nas.
“Brat ne radi, samo mu sin radi, žena mu je šlogirana. Moj sin ima dve ćerke, jedna je bolesna, žena mu ne radi, on sam radi u porodici. Jedna ćerka je udata, ni ona, ni zet ne rade. Druga ćerka ima šestoro dece i samo zet radi. Nemaju ni za sebe, a ne meni da pomognu. Kad je došla samo sam rekla sine, moli te mama ako hoćeš da mi daš neke stvari da obučem, nemam ništa, sve je izgorelo. Odmah mi je dete dala, evo i ovo što sad nosim, to mi je ona dala. U jednoj haljini sam ostala. I majka i papiri i dokumenta i veš sve je izgorelo. Sve. Za pola sata. Ništa nemam. Ne znam šta ću. Ne znam kome da se obratim. Eto, ako može neko da mi pomogne toliko da imam krov nad glavom, da ne zavisim ni od koga. Jednu sobu, kuhinjicu neku i kupatilo i to je to. Ne treba meni ništa specijalno. To penzije malo što imam, to ću imati za hleb. Pa niko neće da mi gleda u stomak šta ću da pojedem. Šta imam – imam, šta nemam – nemam, samo da ne budem nikome na teretu”, moli Piroška sve ljude dobrog srca koji bi mogli da joj pomognu.
Od 12000 dinara penzije naša sagovornica ne može ni da raščisti šut koji je posle požara ostao, a ne da obnovi kuću. Najmanje trećinu novca mora da odvoji za pumpice i ostale lekove, jer ima astmu.
“Doktor mi je sad rekao i da mi treba inhalator, jer mi pumpicanije dovoljna. Inhalator košta 5000 dinara, ja nemam te pare”, kaže Piroška. Naša sagovornica objašnjava da je naučila da živi skromno. Dugova nema, a to što sada moli za pomoć teško joj pada. Na žalost drugog izbora nema.
“Mama i ja šta smo imale, imale smo. Nikome nisam ništa dužna, čak i kad smo pozajmile sve smo vratile. Nikome. I struju smo plaćale redovno i vodu i sve. Moju penziju smo imale za hranu da kupimo, koliko smo i šta smo mogle, a od mamine penzije računi”, kaže Piroška.
Č.R. živi u kući do Piroškine i za prve komšije ima samo reči hvale.
“Kad se dešavalo da pozajme novac i kažu treba do penzije, taj dan kad je penzija ona sve do dinara vrati, makar sutra opet pozajmila. Bogataši, oni koji imaju para, imaju dugove za račune, one ne. Prvo je bilo računi, pa šta ostane za ostalo”, objašnjava Č.R.
I njena kuća je delimično oštećena od požara.
“Evo ja sam tu 46 godina, babu – Piroškinu mamu sam znala. Moj muž je sa njima odrastao, uvek smo dobro živeli. Nikakvih problema. Žao mi je ne mogu da vam opišem koliko, ali ne možemo da pomognemo… Ja to što sam videla, taj plamen, požar, još ne mogu da dođem sebi, verujte mi. Užas. Kao da je moje”, dodaje Č.R.
U gradskoj kući kažu da bi oni kojima je pomoć potrebna trebalo da se obrate ili gradskom većniku ili pismom gradonačelniku i objasne svoj problem, nakon čega se odlučuje da li i u kojoj meri Opština može da izađe u susret i pomogne.
Kako Piroška ima mnogo problema, i zdravstvenih i materijalnih, pomoć građevinskih firmi, volonterskih i humanitarnih organizacija i ostalih građana koji su spremni da učestvuju u uklanjanju šuta i doniraju materijal za obnovu kuće preko je potrebna.
Za sve informacije obratiti se redakciji I Love Zrenjanin na mejl ilovezrenjanin@gmail.com
.gif)
.gif)
