Pileći ili paprikaš od svinjskog mesa, sa sve knedlama, nisu retkost na banatskim trpezama. Suprotno ovome, jagnjeći ili ovčiji paprikaš jede se ponekad. Pogotovo ako se pravi po receptu starom više od veka – onako kako je kuvan u ataru, kada je i ovaca i čobana bilo daleko više nego danas. Kako bi se tradicija spremanja čobanskog paprikaša sačuvala od zaborava, u Melencima se već 18. godina, na seosku slavu – Duhove, održava takmičenje u kuvanju ovog jela.
Da bi se spremio pravi čobanski paprikaš najvažnije je držati se recepta.
“Recept ne mogu do kraja da odajem, mogu samo da kažem da su osnovni sastojci ovčije ili jagnjeće meso, i to mora da bude mlado, luk, malo bibera i soli i to je to. Po pravilima takmičenja nema krompira, vegete, paprike… Nije teško da se skuva paprikaš, ali treba imati jako puno volje i strpljenja”, objašnjava Siniša Davidović.
Ima i onih koji uprkos strogim pravilima namerno odstupaju od recepta, jer paprikaš kuvaju onako kako vole da jedu.
„Stavljamo i malo crvene paprike, bez obzira što to ne sme. Znamo da će žiri da nas diskvalifikuje, ali mi tako pravimo, volimo da bude crven i to je za našu dušu i dušu naših gostiju, kojih će biti preko 300. Evo vidite, mi kuvamo četiri bakrača”, kaže Mila Popov.
Za razliku od recepta, godine za spremanje paprikaša nisu bitne. Kad je slava sela kuvaju i stari i mladi.
“Sve Banjaše sam budio jutros rano, od najsatijeg do najmlađeg. Moja ćerkica ima četiri godine i ona sa nama kuva. Bitno je da bude lepo i nama i našim prijateljima iz drugih mesta. Takmičimo se, ali nikad ne uzmemo nagradu, jer zakasnimo sa potpalom vatre, pa predamo nedovoljno kuvano jelo”, kroz smeh objašnjava Slobodan Markov.
Ovu manifestaciju svake godine poseti između pet i sedam hiljada ljudi, a želja organizatora je da se u narednom periodu taj broj poveća i da se selo poziconira visoko na turističkoj mapi Srbije, budući da je već poznato po banji Rusandi.
“Cilj manifestacije je da se okupe meštani Melenaca, ljudi iz okoline, kao i oni koji su iz ovog kraja otišli da rade u inostranstvo i da se svi zajedno druže. Zato je i odabrano da se takmičenje održava baš na slavu sela, kada mnogi dolaze u posetu porodici i prijateljima. Radimo na tome da zaštitimo čobanski paprikaš kao brend i da dovedemo takmičare i iz inostranstva. Oni su ranije dolazili, ali su poslednjih godina odustali od takmičenja zbog finansijske krize”, kaže predsednik Saveta mesne zajednice Vanja Nadlački.
I ove godine žiri je imao težak posao. Od prijavljene 52 ekipe, njih 34 predalo je svoje uzorke na ocenjivanje.
“Komisija gleda izgled mesa, ukus paprikaša i opšti izgled paprikaša. Ništa nije namešteno, sve je po pravilu, posao je odgovoran. Ima tu svega i svačega, ali mi se ne damo. Članovi žirija nisu kuvari, ali nam profesionalni kuvari pomažu. Ponekad daju sugestije, mi nekad poslušamo, nekad ne, bitno je da se izabere paprikaš koji najviše liči na onaj koji se nekada kuvao na poljima”, objašnjava član žirija Sava Cigulov.
I ovoga puta se pokazalo da su muškarci bolji kuvari od žena, kao što se obično priča. Prva tri mesta podelili su dva muškarca i jedna žena. Najbolji paprikaš skuvao je Milorad Mijatov.
“Od početka organizovanja manifestacije se takmičim i sada sam prvi put dobio bilo kakvu nagradu i to prvu. Najvažniji sastojak je ljubav prema kuvanju, da se polako meša, da je vatra tiha, da je tu neka lepa devojka u okolini, žena – pošto sam ja oženjen, žena mi je jako velika podrška. Ja nisam kuvar po zanimanju, ja sam kuvar amater”, kaže Mijatov.
Iako na Duhove čitavo selo miriše na čobanski paprikaš, sigurno je da ni oni koji ne jedu ovčetinu tog dana neće ostati gladni. Sve je više učesnika koji uz kotlić, obavezno raspale i roštilj. Tako, tik uz dinstani luk i ovčetinu, cvrče pljeskavice, ćevapčići, ražnjići…
“Mi smo se okupili radi druženja, ne radi takmičenja. Nismo se spremili za kuvanje paprikaša, jer su za to potrebnije opsežnije pripreme, rešili smo da se družimo uz roštilj i muziku”, kaže Igor Radišić.
Za ljubitelje pravog pečenja tu su jagnjetina i prasetina sa ražnja.
“Danas mora da bude svega za društvo, ništa nije na prodaju, samo za društvo. Imamo i paprikaš i jagnje. Ovo jagnje ima oko 30 kg i peče se malo više od 3 sata. Mora da bude reš, a sočno”, objašnjava Boban Velisavljev.
Još jednom se pokazalo da su muzika, jelo i piće provereni recept za dobar provod, što je bitnije od bilo koje nagrade i ocene žirija.
Melenčani se nadaju da će u budućnosti oboriti rekord u kuvanju čobanskog paprikaša i da će se za njihovo selo, osim na turističkoj mapi Srbije, naći mesto i u Ginisovoj knjizi rekorda. Ipak, za to moraju da dodju malo bolja vremena, koja će vratiti strance na ovu manifestaciju.
.gif)
.gif)
