Mnogo je objekata u gradu koji su, nakon izgradnje, zbog svog značaja, volumena, izgleda, lokacije, ili nekih drugih specifičnosti, postali prepoznatljive prostorne odrednice.
Narod se po njima orijentiše i po njihovoj blizini locira određene tačke i ciljeve svog kretanja. Svakodnevno se, u neobaveznim razgovorima, među ljudima može čuti: „Idem do Malog mosta“, „parkirao sam pred Gimnazijom“, „Čekam autobus kod Partizana“, ili, na primer, „Vidimo se ispred suda“.
Postoje, međutim, u varoši objekti koji su sasvim promenili svoju prvobitnu namenu, nekih više i nema, ali su u narodu ostali upamćeni, i kao odredišni simboli, nastaviće da žive, rugajući se zaboravu. Svež je primer bioskopa „Avala“. Mesta na kom se nalazio, Zrenjaninci se rado sećaju, često ga pominjujući. Uobičajen je u konverzaciji i pojam „kod Kapetanije“, iako već davno nema ni nje, ni brodova što su uz nju pristajali. Slično se događa i sa zgradom bivšeg „Komiteta“, salon nameštaja „Simpo“ mnogi i dalje prepoznaju kao „Voltu“, Karađorđev trg za starije sugrađane još uvek je Vašarište.. višeslojnost života u gradu potvrđuje se, između ostalog, i po broju i nameni objekata zavredelih da se o njima kazuje i pripoveda na ovakav, poseban način.
Ilustracije i skice neprimetnog čovekovog bitisanja, pričom o gradskim prostorima neretko postaju živopisne freske ispunjene prisnošću jedne varoši i malih, običnih ljudi, u njeno tkivo utkanih čvrstim, neraskidivim životnim koncem…
Iz knjige „Varoške vinjete“ autora Miodraga Grubačkog
.gif)
.gif)
