Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Blagovesti, praznik posvećen susretu device Marije i arhangela Gavrila, koji joj je saopštio da će roditi spasitelja ljudskog roda Isusa Hrista.
Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Blagovesti, kao jedan od 12 najvećih hrišćanskih praznika.
Slavi se u znak sećanja na „blagu vest“, kada je, prema crkvenom učenju, arhanđel Gavrilo objavio Bogorodici da je Duh sveti odabrao nju da bude majka Isusu Hristu. Sa ovom blagovešću arhangela, „silaskom Svetog duha na prečistu devu“, počinje obnova čovečanstva, a rečima arhangela Gavrila „Raduj se, Blagodatna, Gospod je s tobom“, otvara se istorija Novog Zaveta i počinje preobražaj čovečanstva.
Blagovesti spadaju u radosne hrišćanske praznike, i uvek se slave 7. aprila, tačno devet meseci pre Božića.
Smatra se da od Blagovesti počinje setva jarih žita. Takođe, veruje se da je taj dan srećan za kalemljenje voća. Nekada se narod u selima bojao zime, sve dok taj dan ne prođe.
Dan posle praznika Blagovesti, crkva slavi Svetog arhangela Gavrila koji je, prema zapisima Četvorojevanđelja, zadužen za radosne vesti.
Blagovesti spadaju u Bogorodičine praznike, koji su ženski, pa se mnoge žene na današnji dan mole Bogorodici za potomstvo. Praznuju se od prvih dana hrišćanske propovedi, a smatra se da je objavom te vesti počela i hrišćanska istorija spasenja.
Prema crkvenom predanju, kada je Marija napunila 15 godina, nakon 11 godina služenja u jerusalimskom hramu, sveštenici su joj saopštili da po zakonu ne može da ostane tu, već da treba da stupi u brak.
Iznenađena, Marija im je odgovorila da se posvetila Bogu i da želi da ostane devojka do smrti. Tada je prvosveštenik Zaharija, otac Jovana Krstitelja, okupio 12 ljudi iz plemena Davidova kako bi jednom od njih uručio Mariju na čuvanje. I tako je poverena na staranje pravednom Josifu, koji je tada imao 84 godine.
Prema Jevanđelju, arhangel Gavrilo se javio devici Mariji obasjan arhangelskom svetlošću, kada je ona držala otvorenu knjigu proroka Isajije i razmišljala o njegovom proročanstvu, i saopštio joj da će roditi sina Božijeg.
Rečima arhangela Gavrila „Raduj se, blagodatna. Gospod je s tobom“, otvara se istorija Novog Zaveta i počinje preobražaj čovečanstva.
Za Blagovesti se vezuje i radosni običaj ranilo – kada se ustaje rano, a dan treba da počne pesmom devojaka, koje su sakupljale grane od kojih se pali vatra. Devojke i žene, posebno one koje žele da zatrudne i postanu majke, odlaze u crkve i manastire gde su ikone posvećene Blagovestima i mole se Bogorodici, a vlada verovanje da na ovaj dan žene ne treba da se češljaju.
Uz vatru se vesele i žene i muškarci, i mladi i stari. Običaji su i da se ta vatra preskače, odnosno, onaj ko preskoči vatru je zaštićen od zmija, jer, prema verovanju, na Blagovesti se bude gmizavci iz zimskog sna.
Prema verovanju, na današnji dan ne valja pričati o zmijama. U nekim krajevima Srbije upražnjavalo se da deca idu oko kuće, lupaju u gvozdene predmete i viču “Bežite zmije i gušteri”. Smatra se da od Blagovesti kreće setva jarih žita, a veruje se i da je današnji dan srećan za kalemljenje voća.
.gif)
.gif)
