Dragana Popović u ulozi Rozine u Nacionalnoj operi Krajova

Dragana Popović je ponovo oduševila rumunsku publiku.

Harizmatična operska pevačica je novembra 2015. godine učestvovala na Međunarodnom pevačkom takmičenju “Elena Teodorini” u Krajovi, gde je dobila nekoliko nagrada. Između ostalih, dobila je i nagradu teatra iz Krajove, odnosno poziv da nastupiti u ulozi Rozine, u ”Seviljskom berberinu”. Gostovanje u Nacionalnoj operi Krajova, u Rumuniji, ostvarila je krajem februara ove godine.

Do saradnje je došlo veoma brzo?

– Samo tri meseca nakon takmičenja, koje je i bilo jedna vrsta audicije, pozvana sam da nastupim u Rosinijevoj operi “Seviljski berberin“ u ulozi Rozine. Ova predstava je imala poseban značaj za mene i čast mi je što sam u njoj učestvovala, jer je tačno pre 200 godina, februara 1816 u Rimu, prvi put izvedena. To je uloga, koja je i do sada obeležavala moju karijeru i zauzimala posebno mesto u mom repertoaru, ali je još nikada nisam pevala na originalnom italijanskom jeziku, već na srpskom. S obzirom da je u pitanju komična opera, srpski jezik mi je više odgovarao u glumačkom smislu, ali što se pevanja tiče, uvek je lepše i lakše pevati na originalnom jeziku, jer je muzika i napisana za taj jezik.

Kako si uspela da se pripremiš za tako kratko vreme?

Pripremala sam se relativno kratko obzirom da sam dobar deo opere već znala na italijanskom. Imam dobru koncentraciju i lako učim što je za pevače danas vrlo važno. Brzo se živi, brzo se dobijaju šanse, ali se zato one još brže gube ukoliko niste spremni za ono što vas čeka. Biti u formi je jedna stvar, a znati ulogu je stvar upornosti i volje da se iznova rade nove stvari. Tako sam do sada svaku ulogu prvo sama naučila, pa tek onda tražila mogućnost da je negde otpevam. Mislim da je to dobro jer pevač treba sam da oseti da li je određena uloga za njega ili ne, a kako će to drugačije da oseti ako ne zna ulogu od A do Š. To oduzima dosta vremena, ali ne postoji drugi način.

Da li si imala tremu u Krajovi, s obzirom da si radila sa nepoznatim kolegama u nepoznatom okruženju?

– Trema je sastavni deo mog posla, bez obzira na to ko je od kolega sa mnom na sceni. Srećom, ona se kod mene javlja pre predstave, sve do prvog izlaska na scenu. Posle toga, ja više nisam ja i kad ta magija počne, treme uopšte nema. Priznajem da je mir koji je neophodan pred predstavu nešto što još nisam dostigla, mada kad bolje razmislim možda je ovako i bolje, inače bi bilo dosadno.

Kako te je prihvatila rumunska publika?

– Teško pitanje, jer dok sam na sceni, uopšte nisam svesna šta se dešava u publici…čak ni aplauz ne čujem… Bolje bi moj suprug Ljuba odgovorio na ovo pitanje, jer je bio u publici. Naravno dobila sam lepe komentare od kolega, rediteljke, uprave i ljudi koji su deo tima, a nisu na sceni. Iznenadila sam se kada su mi prilazili ljudi i rekli da su me zapamtili sa takmičenja.

Ova opera je ujedno i jedina predstava u kojoj pevaš zajedno sa suprugom, Ljubom Popovićem. Naravno, kada nastupate u Srbiji. Ovoga puta, u Rumuniji, Ljuba je bio u publici. Neobična situacija, zar ne?

– Volim da pevam sa njim, jer je uvek spreman da uradi nešto neplanirano i da zabavi i kolege na sceni, kao i publiku. Sa druge strane, mogu da se oslonim na njega u nekim situacijama, koje samo on zna. Čudan je osećaj kada pevam sa drugim partnerom, a on to gleda sa strane, ali sada realno može da mi kaže kako radim, jer me gleda iz publike. Cenim jako njegovo mišljenje, vrlo je realan i zahtevan.

Koliko je značajan nastup umetnika za stranu opersku kuću, u smislu dalje karijere?

– Svaki nastup je značajan, jer nikad se ne zna ko vas sluša. Ipak, ja lično nikad ne razmišljam o tome šta će biti u budućnosti, jer to ume da optereti umetnika nepotrebno. Vrlo sam odgovorna i pazim da sve što radim u životu bude maksimum tog trenutka. Ima jedna naša izreka „U se i u svoje kljuse“ i nje se držim. Moje je da se trudim, a da li će to biti nekome dovoljno ili ne to već nije moja briga.

Posle ovog uspešnog gostovanja dobila si novi angažman?

Da, sada pripremam novu ulogu. U pitanju je Mercedes u operi “Karmen“ koja će biti izvedena 29. maja u Krajovi i to na otvorenom. Osim toga obnavljam ulogu Medora iz Hendlovog „Orlanda“, jer će se posle pauze ponovo naći na repertoaru Madlenianuma, a naročito zato što u maju gostuje na festivalu u Sankt Peterburgu.

Šta je presudno u odabiru novih uloga?

– Volela bih da u narednom periodu radim nešto novo, što naša publika nije imala prilike da gleda, što naravno ne zavisi od mene! Literatura je ogromna, ali mi se čini da se stalno isti naslovi vrte na repertoarima. Kada biram ulogu, kojom želim da se igram, presudno je nekoliko stvari: na prvom mestu da mi vokalno odgovara, potom dramska radnja (često se dešava da opere imaju takozvane rupe u radnji, ali to je moguće rešiti ukoliko je reditelj dovoljno vičan, a na kraju i ako pevači dođu spremni i imaju već po neka resenja!), a na kraju, ali ne najmanje važan je i čitav tim sa kojim radite: dirigent, reditelj, kolege, kostimograf, scenograf… Kada samo jedna stvar ne funkcioniše ceo trud je uzaludan. Publika neće znati šta tačno ne valja, ali im se produkcija neće dopasti.

U kojim predstavama publika može da te vidi u Srbiji? 

– U narednih nekoliko meseci, jedino što je sigurno jeste „Orlando“ u Madlenianumu i to u aprilu i u junu. Ništa drugo nije sigurno. Na žalost, u Srbiji se nikad ne planira mnogo unapred i to nama predstavlja problem. Zato moramo uvek biti spremni što i nije baš lako – zaključila je Dragana Popović.