Interno odeljenje u budućnosti u novoj bolnici?

Kod jednog dela stanovništva i dalje vlada mišljenje da je nova zgrada zrenjaninske bolnice nedovršena i da je gornji deo prazan, neizgrađen.

Realna situacija je drugačija, i pokazuje da je u novi objekat useljeno 90 odsto planiranih jedinica.

Krajem devedesetih je kao prva jedinica useljena Specijalistička poliklinika, a vrlo brzo je useljen i Urgentni centar. Usledilo je preseljenje operacionog bloka sa etažom stacionara hirurgije, zatim porodilišta, da bi na kraju bila popunjena peta etaža, odnosno useljen stacionar ginekologije, rizične trudnoće i urologije.

– Mi danas često čujemo rečenicu da „imamo novu bolnicu, i da je nikad neće završiti“, a u stvari smo mi završili sve što je planirano. Zgrada deluje ogromna i prazna, ali nije tako. Od 42.000 kvadrata koliko bolnica ima, useljen deo predstavlja oko 22.000 kvadrata. Novi objekat je po prvobitnom planu trebao da primi hirurška odeljenja (ortopedija, hirurgija, urologija, maksilofacijalna hirurgija), zatim ginekologiju sa porodilištem, a poslednja etaža je bila predviđena za psihijatriju. Mi smo preselili 90 odsto navedenog. Druga je stvar što su danas nastupile neke nove okolnosti, pa je tako nekada prosečno zadržavanje bolesnika trajalo šest dana, a danas su to samo tri dana, što znači da je posteljni kapacitet za duplo manje potreban u odnosu na broj stanovnika regiona. Tokom godina, desilo se i opadanje broja stanovnika, i tako smo došli do toga da imamo prazne spratove, kaže za portal I love Zrenjanin Ljiljana Gogić šef građevinsko zanatskog odseka zrenjaninske bolnice.

Upravo taj prazan prostor u gornjem delu novog objekta bolnice, otvorio je mogućnost da se u njega prebaci i kompletno Interno odeljenje.

– Razmišljamo o premeštanju internog odeljenja, svih internističkih grana u novi objekat, jer bi odeljenje tada bilo blizu dijagnostike koja im je potrebna. To nam je ostavljeno kao mogućnost, jer imamo prostor, a to bi u značajnoj meri smanjilo i troškove. Kada bismo to uradili, gorepomenuti konceptbi bio ostvaren, osim psihijatrije. Takođe, kao nerešena nam je ostala centralna sterilizacija koja nam je vrlo potrebna za funkcionisanje, jer se u novom objektu nalaze operacione sale i sale za intervencije. Sterilizacija nam je za sada još uvek u zgradi stare hirurgije i materijali se dopremaju iz susednog objekta. Cilj je i da jednog dana odeljenje dijalize bude premešteno u novi objekat. Tako bismo kao zasebne, u bolničkom krugu imali samo Infektivno odeljenje, Palijativno, Dečije i psihijatriju, kaže Ljiljana Gogić.

Zrenjaninska bolnica je izgrađena izdvajanjem sredstava građana kroz pet samodoprinosa tokom 24 godine. Izgradnja bolnice je počela 1982. godine, a tome je prethodio jedan dugi proces odlučivanja – kakva će bolnica biti, pa čak i gde će biti locirana. Jedna od varijanti je bila da bolnica bude u Karađorđevom parku, da bi na kraju prevladala sadašnja varijanta, ali sa namerom da se uradi samo dijagnostički deo – prizemlje i prvi sprat.

Krajnja je odluka glasila da se ipak uradi i stacionar, i da se uspostavi „topla veza“ dijagnostičkog dela sa odeljenjima, kako nova bolnica danas i funkcioniše.