Nada Zeljković jedna je od onih osoba koju nećemo prepoznati imenom i prezimenom, ali ukoliko je sretnemo na ulici u prolazu, na pijaci, a naročito na njenom radnom mestu, jasno će biti da je reč o „Nadici Kamel“.
Naša sugrađanka verovatno ima najduži staž u Zrenjaninu kao konobarica u jednom istom restoranu – punih 26 godina.
-Zanimljivo je da po struci uopšte nisam ugostitelj, niti sam time uopšte planirala da se bavim jer sam završila za komercijalistu. Čak sam posle školovanja, jedno kratko vreme, radila u struci – kaže nam Nadica na početku razgovora.
Pre 26 godina, vlasnik restorana „Park“ koji se nalazio na ovom istom mestu, zamolio ju je da dođe na zamenu „mesec-dva“, a ona je na istom mestu ostala do danas.
-Vremenom sam naučila sve „cake“ ovog posla, zavolela ga i pronašla se u njemu, i zato danas na radno mesto dolazim kao u vlastitu kuću.
Naša sagovornica kaže da je politika kasnijih vlasnika iz nekog razloga bila takva da nisu želeli da zapošljavaju konobarice, zbog čega je ona morala da ulaže puno truda i da se iznova dokazuje kako bi stekla poverenje i ostala na radnom mestu.
-Shvatili su šefovi da žensko oko primećuje i popravlja detalje u lokalu koje muškarci i ne primećuju – šali se Nadica.
Na pitanje koji su gosti uvek rado viđeni i dragi, Nadica Kamel kaže da su sportisti bili i ostali najprijatniji.
-Možda sam zahvaljujući njima i prebrodila sve teške i krizne trenutke i ostajala na ovom radnom mestu. Od njih sam dobila i nadimak „mače“ tako da i danas gde god da se sretnemo međusobno se oslovljavamo tim nadimkom. Ipak nekoliko najlepših trenutaka doživela sam prilikom proslava osamnaestih rođendana, veridbi ili čak i svadbi. Naime, nekoliko puta se desilo se da mi slavljenik priđe i kaže kako se seća kada sam ga kao malog hranila supom na kašikicu. Eto to su neprocenjivi trenuci.
Na konstataciju da je tokom dugog staža sigurno imala i smešnih trenutaka, uz široki osmeh, ispričala nam je nekoliko situaciju.
-Legendarni štos je „kapućino iz gajbe“ iz vremena kada su se te varijante kafe tek pojavile u našem gradu, pa su pojedinci znali da naruče upravo tim rečima. Što se tiče mojih grešaka tipa prosipanja pića u krilo, ispuštanja čaša ili padova po restoranu, to ne vredi ni pominjati, naravno da je bilo i takvih trenutaka i sve je to normlano u ovom poslu. Loših trenutaka zaista nije bilo mnogo, a i ja nisam zlopamtilo tako da se slabo i sećam. Prema meni su se i kolege i gosti uvek ponašali zaštitnički pa tako nije bilo ni nekih većih neprijatnosti tokom svih ovih godina, kaže Nada na kraju žurno se pripremajući za početak smene.
-Ovaj posao možete da volite ili da ga uopšte ne radite. Mislim da ne kažem ništa novo time da se komunikacija i ljubaznost prema gostima, ljudima uopšte, ne uči, nego je imate ili nemate, poručila je na kraju.
.gif)
.gif)
