Priča o Zrenjanincu – retkom kolekcionaru vinil gramofonskih ploča

Naš sugrađanin Goran Vašaš jedan je od „poslednjih mohikanaca“ koji još slušaju i sakupljaju vinilne ploče.

Sve je počelo kao običan hobi, dok danas njegovu kolekciju sačinjava više stotina ploča ali i vrednih knjiga. Razgovor smo obavili u njegovom domu, okruženi vrednim primercima ploča različitih muzičkih žanrova.

I love Zrenjanin: Kako je sve počelo?

-Veliki sam ljubitelj domaćeg roka, a ploče su zapravo moj hobi oduvek. Kao i svaki kolekcionar uvek sam težio da nabavim neko retko izdanje, nekada direktnim odlaskom na berzu u Beograd, a u novije vreme preko interneta. Ovim hobijem bavi se i moja supruga, a i naš sin nam se sve više pridružuje. Pre nekoliko meseci došli smo na ideju da i putem flajera pozovemo sugrađane da ponude ploče i knjige na otkup i tako je kolekcija počela da raste.

I love Zrenjanin: Da li imate podatak koliko kolekcionara ima u Zrenjaninu i koliko se uopšte još slušaju ploče?

-Mislim da se pravi kolekcionari mogu nabrojati na prste jedne ruke. One koji slušaju ploče smestio bih u godišta od 1960. do 1975., ali neka to ostane samo moj lični utisak. To su neki ljudi koje lično poznajem, koji kupuju ploče i slušaju ih.

I love Zrenjanin: Kako u Srbiji funkcioniše tržište pločama i uopšte kolekcionarstvo takvih proizvoda?

-Sve se svodi na berze ploča i razmenu putem privatnih kontakata. U Beogradu i Novom Sadu su značajni bazari ploča gde može da se nađe mnogo vrednih i retkih komada. Takođe, tržište donekle postoji i na internetu, ali daleko od onoga kako funkcioniše u Evropi.

I love Zrenjanin: Koje su vam ploče omiljene?

-Veliki sam fan Ekatarine Velike, potom Riblje Čorbe, Dina Dvornika, Oktobra 1864, to su ploče koje
uvek mogu da mi poprave raspoloženje. Među veoma retkim pločama koje sam imao i prodao za „male novce“, bila je „singlica“ grupe AC/DC koja je u tom obliku izdata samo kod nas. Kasnije je za tu istu ploču Ralf Šumaher ponudio, i dobio šest puta veću svotu.

I love Zrenjanin: Spadate u grupu ljudi koji izrazitu prednost daju pločama u odnosu na CD ili neki drugi digitalni medij?

-Tako je, to bogatstvo zvuka i uživanje u slušanju ploča ne može da vam pruži nijedan drugi medij. U našoj kući gramofon se ne gasi 24 sata. Ploče stalno preslušavamo supruga, sin ili ja.

I love Zrenjanin: Kako se pravilno čuvaju ploče?

-Ploče moraju da stoje složene gotovo uspravno. Svako krivljenje ili još gore – ostavljanje ploče u vodoravnom položaju, doprinosi njenom uništenju.

I love Zrenjanin: Kako ste odreagovali na potez Žarka Paspalja koji je nedavno sa deponije spasio veliku količinu ploča?

-Prvo vam moram reći da su me to isto pitali i moji prijatelji. Kada su čuli šta se desilo, hteli su da znaju moju reakciju. Malo je reći da mi je bilo žao, znam samo da bih rukama gurao taj kontejner do Zrenjanina.

I love Zrenjanin: Šta radite sa pločama koje ne zadovoljavaju vaše kriterijume?

-Kod nas se svaka ploča koja makar na jednom mestu preskače automatski baca. Međutim, ni takve ne završe na deponiji. Godinama takve ploče od mene otkupljuje jedan momak iz Niša. Pošto mi je to bilo čudno, nakon nekog vremena pitao sam ga zašto otkupljujebaš takve, „falične“ ploče. Odgovorio mi je da one završavaju u reciklaži, te da se od njih prave kvalitetne vreće za đubre.