Nakon petnaestak dana skitanja po Evropi, konačno sam stigao u grad svetlosti. Dok sam se ka centru provlačio između vozila, primetim da mi iz crnog auta čovek nešto gestikulira, još uvek pod utiskom neprijateljskih pogleda u emigrantskoj četvrti, dam gas, provučem se između vozila i izgubim se u gužvi – kaže Miša Hromčik, vlasnik Auto škole Eurostart i veliki ljubitelj motora.
Posle par kilometara, dok sam pored puta pokušavao da se snađem sa mojom besplatnom i bezvrednom kartom, stade pored onaj isti crni pežo, a doterani gospodin izleće iz auta:
„Pa j…te, jurim te već 10 minuta!“
Kaže da je iz Valjeva, da žuri na neki sastanak, uze mi broj telefona, i nestade u gužvi…
Da li je Pariz toliko ogroman ili se samo meni tada tako činilo, čitava večnost mi je trebala da stignem do Bulonjske šume, pošto sam čuo da u njoj ima kamp. Naravno, zbog niskog budžeta na drugi smeštaj nisam ni pomišljao. Nakon uplate kampa, pošto je još uvek bio dan, seo sam na motor sa namerom da proskitam malo Parizom, dok se još vidi.
Koliko je svet mali, do sada sam se puno puta uverio, ali kada sam video ekipu iz Bolivije, nisam izdržao da im ne priđem i proverim jesu li to oni isti, koje sam prošlo leto slušao u Zrenjaninu. Ispostavilo se da jesu, i da su celu SFRJ obišli prošle godine. Nakon Ajfelovog tornja, u planu je bila Avenija Jelisejskih polja i Trijumfalna kapija.
Iskreno, nisam ni znao šta tražim, čuo sam za to, pa reko’ ‘ajde da vidim. Posle par km učini mi se sumnjivo duga moja vožnja, pa na semaforu kolegu motociklistu, na novom Banditu, pitam za Žanzelize, a on mi pokazuje nazad!
Kad je video kako ga belo gledam, pokaza mi da stanemo sa strane, da mi objasni.
Ispostavilo se da sam maltene stigao do Konkorda, okretnice na kraju Avenije Jelisejskih polja, a da je ono iza mene u stvari čuvena avenija. Kako je padala noć, umoran vratim se u kamp, u nameri da ugrejem carnex – ovo gotovo jelo i odspavam, jer sam jutros krenuo iz Holandije…
Upravo kada sam razapeo šator i shvatio da uopšte nisam spakovao pumpu za dušek, zazvoni mi telefon:
-„Gde si?“
– „daleko“ rekoh, „u Parizu, a sa kim imam čast?“
-„Ma, Vlatko bre, dao si mi broj pre par sati!“
Dođe čovek po mene, odvede me u stan, u ekskluzivni deo iznad Pariza, a kada sam video da je naručio i hranu za nas, obradovao sam se, što bar danas neću grejati gotova jela, čiji mi je i miris i ukus već na nos izlazio…
Ove fotke su iz njegove dnevne sobe…
Vlatko je inače rođeni Parižanin, čiji je otac došao iz Valjeva u Francusku, i razvio posao sa građevinskom firmom.
On se bazirao na ekskluzivniji posao, iznajmljuje svetskom džet – setu ekstra luksuzne automobile sa šoferima… Ima 4 Jaguara i 6 velikih crnih ne znam čega. Kaže, Rusi su najbolje mušterije, ima par ženica iz Rusije koje dolete jednom u dve nedelje i ostavljaju za garderobu otprilike, koliko mi za prosečnu nekretninu…
Inače, kao po pravilu ljudi koji vode poreklo sa ovih prostora su svi veći nacionalisti i od ovih kući…
Tako je moj Vlatko rastegao priču o nama Srbima po belom svetu i kako je i na sastanak zakasnio, pošto me je jurio, jer se jako obradovao našim tablicama u Parizu…
– Čekaj, a kako se ti prezivaš Mišo?
-Hromčik
-Kako?
-Aaha, pa dobro.
Tu se priča o nama po belom svetu završila.
Kada sam mu se požalio za dušek, poveo me je u prizemlje svoje zgrade, uleteo u stan nekom simpatičnom francuskom paru, i posle par rečenica koje naravno nisam razumeo, žena donese jedan od onih dušeka koji se sami naduvavaju. Ja se obradovah, jer neću na tvrdom spavati, i na engleskom im se zahvalim, uz reči da ću im ga ujutro doneti, na šta je ona odgovorila:
– „No, no, that is gift from France to Serbia, for world traveler!“
Predivno, zanemeo sam iznenađen ovim poklonom, a Vlatko je samo mahnuo rukom:
„-To su moji klijenti, a ovo je moj stan, srediću ja to!“
Nakon toga provozao me je po Parizu u svojoj novoj Korveti od 480 KS, koju je pre dva dana kupio od nekog nemačkog bankara, nisam smeo da pitam za cenu. Noćne slike su iz te vožnje…
Nakon noćnog tumaranja po lokalima Pariza Vlatkovim besnim autom, odbaci on mene nazad u kamp, uz obećanje da me ujutro budi na kafu.
A ja nesrećnik razapeo šator pored gomile uspaljenih pijanih američkih tinejdžera, koji su do pola 5 ujutro pevali i vrištali. Tek posle toga sam zaspao, spominjući sve Amerikance kojih sam se setio, od Džej Lenoa do Hilari….
.gif)
.gif)
