Broj dece koja vrše krivična dela uvećava se iz godine u godinu, što dokazuje broj predmeta koje je Viši sud zadužio u periodu 2013., 2014., do polovine novembra 2015. godine. Trenutno se u vaspitno-popravnom domu u Kruševcu nalazi 21 dete sa područja Višeg suda u Zrenjaninu. O pojmu maloletničke delinkvencije, deci-počiniocima krivičnih dela, kaznama koje izdržavaju, razgovarali smo sa Ivanom Vojin, zaposlenoj u Višem sudu na poslovima maloletničke delinkvencije.
I love Zrenjanin: Koja su najčešća krivična dela koja deca vrše?
Ivana Vojin: Najčešće su to krivična dela koja se tiču imovine, kao što su sitna krađa, krađa, teška krađa, potom krivična dela koja se tiču života i tela kao što su laka telesna povreda, teška telesna povreda, ugrožavanje opasnim oruđem pri tuči i svađi, krivična dela koja se tiču droge kakvo je omogućavanje i uživanje opojnih droga, neovlašćeno držanje i konzumiranje opojnih droga, zatim krivično delo uništavanja tuđe stvari koje je često, krivična dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja takođe su veoma zastupljena, ali deca čine i teška krivična dela kakva su razbojništva, silovanja, bludne radnje i ubistva. Jednostavno, kod dece je svest o počinjenom krivičnom delu na veoma niskom nivou. Oni kada nešto urade, uopšte nisu svesni toga. Kada su ozbiljna krivična dela u pitanju, tek toga nisu svesni, a kod onih manje ozbiljnih krivičnih dela, razmišljaju „neće nam se ništa desiti ako smo oštetili saobraćajni znak, nekog povredili, uvrnuli prst drugaru…“. Dakle, svašta deca rade, ali ne razmišljaju o posledicama. Baš zbog te niske svesti, oni su na momente opasniji od punoletnih lica, od okorelih kriminalaca.
I love Zrenjanin: Šta nam to govori? Da li retko pričamo o takvim stvarima u javnosti, o toj kaznenoj strani?
Ivana Vojin: Na žalost, mislim da se malo priča o tome. Prvenstveno bi roditelji trebali da pričaju sa svojom decom o svemu što se dešava, da ih na pravi način vaspitaju. Zatim bi škole trebale tome da posvete više pažnje, ali i mediji, društvo. Preventiva je ta na kojoj treba da radimo jer je reč o velikim problemima koji mogu da budu još veći. Sve polazi iz kuće – kako je neko dete vaspitano, a zatim je važno i društvo u kom se deca kreću. Društvo nekad može da povuče dete u kontra smeru, ponekad i mimo toga što roditelji decu pravilno vaspitaju.
I love Zrenjanin: Da li to znači da je kod dece koja čine prestupe i krivična dela načinjen propust u vaspitanju?
Ivana Vojin: To su uglavnom deca iz socijalno ugroženih porodica, deca koja vrše krađe jer su gladna, jer im nešto nedostaje. Ima dece koja dolaze iz urednih porodica, ali su „zapuštena“. Roditelji jure za karijerom, za novcem i tu negde svoju decu zapostave. Pitanje je da li deca činjenjem krivična dela hoće da skrenu pažnju roditeljima na sebe ili jednostavno upadnu u loše društvo jer se njima niko ne bavi. Ima i dece koja dolaze iz porodica u kojima su roditelji razvedeni, i u kojima roditelji izgube dobru komunikaciju i neki dobar kontakt sa svojim detetom.
I love Zrenjanin: Koji procenat od te dece čine povratnici?
Ivana Vojin: Oko 40 odsto dece se vraća, i to je visok procenat. Ima dece koja zalutaju u tu priču i povedu se za lošim društvom, imaju neki loš momenat, nešto su loše uradili i nikad im se više ne desi. Ali ima dece, posebno iz tih socijalno ugroženih sredina koja se i te kako vraćaju. Mi pošaljemo dete u dom sa mišlju da će to dete tamo završiti školu, zanat, i to tako zaista i bude. Ali kada to dete izađe, problem prihvata je jako velik. Tom detetu se ne pruža šansa od strane našeg društva. Kada poslodavac čuje da je neko bio u vaspitno-popravnom domu, veoma se često dešava da neće da ga zaposli, jer je to dete ranije imalo problematično ponašanje. Kada se vrate iz doma, ta deca se vraćaju u sredinu iz koje su potekli, a u kojoj se teško živi, i oni jednostavno nastavljaju da kradu. U međuvremenu postaju punoletni i onda završavaju u zatvoru. Imala sam mnogo dece koja su izašla iz Kruševca, dakle samo su iz doma prešli u zatvor, jer su u međuvremenu, dok su bili na nekim odsustvima, i dolazili kući, izvršili nova krivična dela. Takva deca nemaju nikakvu perspektivu. Kod maloletnih delinkvenata nama su ruke vezane, mi ne možemo decu da pošaljemo u zatvor, možemo da ih pritvorimo da bismo ih izdvojili iz neke sredine koja je problematična, ali kad-tad oni se tamo vraćaju i onda smo ponovo u problemu. Dakle, treba raditi na tome da se te porodice osnaže, da se pomogne roditeljima koji su socijalno ugroženi kako njihova deca ne bi bila prinuđena da kradu.
I love Zrenjanin: Kakve kazne čekaju maloletnike koji izvrše krivična dela?
Ivana Vojin: Kod maloletnih lica možemo izreći „sudske ukore“, i to je najblaža vrsta vaspitne mere. Ja ne pribegavam tome jer smatram da ta mera nema značajan, gotovo nikakav efekat. Postoje „posebne obaveze“, a to znači da deca redovno pohađaju škole, da se bave sportom, da rade u humanirane svrhe i upravo na tome insistiram, jer samo tako oni kroz život, kroz praksu osete šta to znači raditi, čistiti, pomagati, negovati stara lica, brinuti se o životinjama. Postoji „pojačan nadzor“ koji može biti od strane roditelja i od strane Centra za socijalni rad, i u tim slučajevima se većinom oslanjamo na Centar. Posle toga ide mera „upućivanja u vaspitnu ustanovu“ kojih po novom zakonu od nove godine više neće biti.
I love Zrenjanin: Koliko dece sa teritorije nad kojom je nadležan Viši sud u Zrenjaninu, imamo u vaspitnim ustanovama?
Ivana Vojin: Postoje vaspitne ustanove u Beogradu „Vasa Stajić“ i tamo ima dosta naše dece. Tamo šaljemo decu koju treba izdvojiti iz sredine u kojoj žive, ali pritom nisu učinili neka preozbiljna krivična dela. Za neke je ta ustanova pružena šansa da odatle izađu drugačiji. Kada je reč o meri upućivanja u vaspitno-popravne domove, pribegavamo joj često, jer smatramo da je to za njih dobra stvar – izdvajamo ih iz sredina u kojima žive, tamo završavaju škole, zanate – jednostavno, nauče se nekim vrednostima u životu. Kada odem da ih obiđem, zateknem ih čiste, nahranjene, raspoložene. Postoji i kazna „maloletničkog zatvora“, i to je „vrh“ u maloletničkoj referadi. Reč je o ozbiljnoj kazni, sličnoj zatvorskoj. Tamo se odlazi za najteža krivična dela kao što su ubistva, silovanja, razbojništva. U tim slučajevima, odluka nas sudija mora imati formu presude, i tu se sudi kao da se radi o punoletnom licu. S našeg područja trenutno nemamo nijedno dete koje se nalazi u maloletničkom zatvoru. Pored toga postoje i „vaspitni nalozi“, a to znači da detetu izreknemo nalog da redovno pohađa školu, da se bavi sportom, bavi se humanitarnim radom ali ga ne evidentiramo kao lice koje je počinilo krivično delo. To je dobra stvar. Tamo gde je zaprećena kazna zatvora do pet godina, zakonodavac kaže da ukoliko imamo priznanje o krivičnom delu, i ukoliko dete prizna da je počinio krivično delo, zaprećena je kazna do pet godina, a sudija može da izrekne vaspitni nalog i tako mu činimo uslugu jer neće biti evidentirano kao neko ko je ranije bio osuđivan. Tako neće imati problem u kasnijem životu, recimo kod zaposlenja. Kada vidim da je neko dete dobro, da je zalutalo u priču, da mu se desilo, onda pribegavam vaspitnom nalogu.
I love Zrenjanin: Da li su roditelji iznenađeni kada se suoče sa činjenicom da je njihovo dete izvršilo krivično delo?
Ivana Vojin: Da, roditelji često budu iznenađeni, ne veruju. Ima i onih roditelja koji dođu i dalje negiraju, ne prihvataju da je njihovo dete krivo, čak ga i pravdaju. Moguće je da to čine zato što oni kao roditelji snose odgovornost za to što njihova deca rade. Ta odgovornost se pre svega ogleda u tome što moraju da nadoknade materijalnu i nematerijalna štetu koja se pričini. Isto tako, roditelji maloletne dece mogu krivično da odgovaraju i to je krivično delo zanemarivanja i zlostavljanje maloletnog lica. Bilo je, doduše u malom broju, roditelja koji mole sudije da budu strogi prema njihovom detetu, i to je onda pravilna situacija jer oni jesu negde omanuli u vaspitanju, ali su na vreme shvatili šta se dešava i žele da njihovo dete kasnije ima život bez problema, zaključuje Ivana Vojin.
.gif)
.gif)
