Problem kuće Filković nije rešen – produbljen je i prolongiran

Nakon što su završeni obimni građevinski radovi na rekonstrukciji Trga slobode, Gimnazijske ulice i rušenja kuće Filkovića, u kratkom vremenskom roku otvorena su tri gradilišta u glavnoj gradskoj ulici.

Radovi se izvode na obnovi krova Mencerove palate – Ulica kralja Aleksandra Karađorđevića br.20, kojima ovaj put neće biti obuhvaćena i rekonstrukcija fasade, zatim na obnovi krova i fasade sprata zgrade „Jakšić – Ambrozi“ (br.43), i krova i fasade uličnog krila Velikobečkerečke štedionice.

Prema mišljenju istoričara umetnosti u gradu, učinjen je primetan pomak na uređenju zaštićenog gradskog jezgra. Ujedno ovo je šansa da se preduzmu konkretne i sveobuhvatne mere fizičke zaštite ugroženog graditeljskog nasleđa Zrenjanina.

– Građanima je poznato u kakvom su stanju bile ove građevine, jer su mediji pisali i izveštavali o tome. Radovi se finansiraju iz različitih izvora – privatni vlasnici (palata Mencer), grad Zrenjanin (Jakšić-Ambrozi), Ministarstvo kulture (Velikobečkerečka štedionica). Obnova ovih spomenika kulture u meni budi oprezan optimizam, jer ima još mnogo krovova i oronulih fasada koje treba obnoviti. Poslednjih godina situacija je krajnje ozbiljna i mora joj se, u skladu sa tim, pristupiti – mora postojati strateški pristup u saniranju starih zdanja, počinje razgovor istoričar umetnosti Zavoda za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin, Bojan Kojičić.

Zrenjanin na neki način predstavlja svojevrstan paradoks, s obzirom na to da su njegove najstarije i najvrednije građevine, koje se nalaze u samom centru grada, u najlošijem građevinskom stanju. Stiče se utisak da u drugim vojvođanskim gradovima situacija nije tako dramatična.

– Evidentan je problem sa neodržavanjem i nedomaćinskim odnosom prema graditelјskom nasleđu. Skoro trećina objekata koji uživaju status kulturnog dobra nalazi se u veoma lošem građevinskom stanju. Značajan deo tih ugrоžеnih objekata je iz perioda klasicizma, odnosno najstarijeg graditeljskog sloja. Želim da verujem da se situacija polako menja, kaže Kojičić.

Iako kuće Filkovića više nema, naš sagovornik tvrdi da problem uopšte nije rešen kako to misli većina građana. Naprotiv – produbljen je i prolongiran.

– Kao što je bilo neprihvatljivo da godinama stoji ruševina u centru grada, isto tako je neprihvatljivo i da bude prazan prostor u centru grada. Jedino što može da se na ovom prostoru izgradi je rekonstruisana zgrada Filkovića. Sada je na „gradskim ocima“ da pronađu investitora koji će morati da izgradi repliku srušene zgrade prema uslovima Zavoda. Slična situacija je bila i sa uličnim krilom zgrade pozorišta, koje je rekonstruisano 1986. godine, prema uslovima Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, što malo koji Zrenjaninac zna. Krajni rezultat je bio veoma dobar. Nismo smeli da dopustimo da izgubimo jednu od najstarijih zgrada u gradu, a jedino što nam je preostalo jeste to da se što pre izgradi verna replika.

ZGRADE KOJE „VAPE“ ZA SANACIJOM

-Zgradu koju je neophodno hitno sanirati, a koja je u veoma lošem stanju jeste palata Daun u glavnoj ulici pod brojem 18, nastavlja Kojičić. -Međutim, tu je situacija komplikovana jer je, koliko znam, pod pravnim sporom i restitucijom. Akutni problem je i kuća Munčića (br.40), koja je zabranjena za upotrebu, na kojoj su izvedeni radovi koji su zaustavili dalje urušavanje, ali to nije rešilo problem, zatim kuća Hercfelda (br.31), Čede Udickog (br.37), kuća Ekštajna (br.39). To su prazne ili poluprazne zgrade u centru grada, a iza uređenih fasada skrivaju se ruinirana dvorišta. Ukoliko se udaljimo van glavne ulice tu su Gimnazijska 24, Sarajlijina 10, Palata Dunđerski, Pinova vila, stara Solana.. Očekujemo donošenje novog Zakona o kulturnim dobrima koji mora bolje da jasnije reguliše prava i obaveze vlasnika kulturnog dobra, ističe naš sagovornik.

U nabrojanim objektima ima i privatnog vlasništva, ali tamo gde je državno vlasništvo, grad ima više uticaja.

– Logika govori da se novac od rentiranja poslovnog prostora mora prvenstveno ulagati u održavanje zgrade, pogotovo kada je u pitanju kulturno dobro, što predstavlja moralnu i zakonsku obavezu. Posebno mi je bolna činjenica da su prepuštene propadanju kuće znamenitih Srba koji su nas itekako zadužili svojim političkim, kulturnim i dobročiniteljskim delovanjem u prošlosti grada. Pod ovim prvenstveno mislim na Sandićevu kuću, mada ima naznaka da će se preduzeti koraci za njenu obnovu – krenulo se sa raščišćavanjem terena oko kuće. Prosto je neverovatno koliko jedna kuća, građena od zemlje, više decenija odoleva našem nemaru. Zatim, kuća dr Svetozara Petrovića u Gimnazijskoj 24, kao i Kuća Slavka Županskog. Oni su zaslužni za to što danas slavimo oslobođenje grada 1918. godine. Valjda možemo da im se odužimo bar toliko što ćemo im čuvati kuće, smatra Kojičić.

Budućnost spomenika kulture zavisi isključivo od nas i pravih odluka. Ukoliko budemo svesniji činjenice da je zaštita graditeljskog nasleđa civilizacijska nužnost, a da je samo nasleđe neobnovljiv resurs, neophodno je i da se obezbede sredstva za njihovu obnovu.