Grad pokreće postupak za vlasništvo nad Sandićevom kućom

Sandićeva kuća mogla bi uskoro da postane vlasništvo Grada Zrenjanina ukoliko se reše vlasnički odnosi sa privatnim vlasnikom Radoslavom Stojanovim.

Iako je reč o zaštićenom spomeniku kulture, Sandićeva kuća je u vrlo teškom stanju godinama, a upravo su vlasnički odnosi bili kamen spoticanja da se najpre zaustavi propadanje objekta, a zatim i da se isti dovede u stanje kakvo zaslužuje.

Grad Zrenjanin nedavno je pokrenuo ponovni proces eksproprijacije budući da se onaj iz 2009. godine završio neslavno jer grad tada nije predvideo sredstva za završetak takvog postupka.

– Ponovo smo pokrenuli ovaj slučaj jer smatramo da je Sandićeva kuća veoma značajna za naš grad, ona mora da bude „muzej“ u sastavu turističke ponude Zrenjanina. Sa vlasnikom smo razgovarali o mogućnosti otkupa dela ili kompletnog placa na kom se kuća nalazi. U ovom trenutku imamo odobrenje i želju da se takvo nešto uradi. Na osnovu javne nabavke koju je Grad Zrenjanin sproveo, angažovali smo sudskog veštaka koji će izvršiti procenu vrednosti tog objekta. Nakon toga ući ćemo u postupak pregovora, odnosno nudićemo vlasniku procenu. Ukoliko dođe do pozitivnog rešenja, Grad Zrenjanin će u budžetu za 2016. godinu obezbediti sredstva da se izvrši eksproprijacija i tada će Sandićeva kuća postati vlasništvo grada Zrenjanina. U slučaju da ne dođe do dogovora, onda ćwmo ići na dalji postupak, što je u nadležnosti suda. U svakom slučaju, mi smo odlučni da Sandićeva kuća bude u vlasništvu grada i da se o njoj staramo, rekao je za portal I love Zrenjanin zamenik gradonačelnika Saša Santovac.

U međuvremenu, izdato je naređenje da se prostor oko kuće uredi te je JKP „Čistoća i zelenilo“ pokosilo travu i poseklo šiblje, a u nadležnosti Zavoda za zaštitu spomenika kulture Zrenjanina je pokrivanje krova najlonom kako objekat ne bi dodatno stradao u predstojećem zimskom periodu.

SANDIĆEVA KUĆA STARA 225 GODINA

Kuća je podignuta 1790 godine. Građena je od naboja i ima krov na „dve vode“ pokriven trskom sa naglašeno isturenom strehom duž dvorišne strane. Celom dužinom dvorišne fasade ide trem bez stubova. Sa te strane nalaze se troje vrata, od kojih jedna vode u unutrašnjost stambenog dela koga sačinjavaju kuhinja u sredini i dve sobe sa strane. U kuhinji je je nekada postojalo otvoreno ognjište, ali je danas zatvoreno. Druga vata vode u komoru, koja je služila za ostavu hrane, pića i buradi, i treća vrata vode u štalu. Štala je zidana od cigala i oblepljena blatom, a verovatno je kasnije dozidana.

Na čeonoj strani je postavljena ploča sa natpisom koja obaveštava da je u ovoj kući živeo Aleksandar Sandić (1836-1908), književnik i pisar Vuka Karadžića. Studirao je pravo i slovensku filologiju u Beču. Bio je profesor gimnazije u Sremskim Karlovcima i Novom Sadu i učestvovao u radu Matice srpske i novosadskog Srpskog narodnog pozorišta. Preveo je desetak pozorišnih komada, proučavao staru srpsku književnost i bavio se publicistikom.

Kuća je jedan od retkih sačuvanih primera koji ukazuju na način građenja stambenih prostorija krajem XVIII veka i predstavlja tipičnu panonsku kuću iz vremena kada ona još ne dobija trem kao opšte obeležje i stoga ima veliki značaj u sagledavanju razvoja stambenih objekata na ovom prostoru. (Zavod za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin)

Foto: zrenjaninheritage.com