Setva ozimih strnih žita

Setva ozimog ječma je počela u regionu, a već narednih dana očekujemo da počne i setva pšenice. Ove jeseni najveći deo planiranih površina za setvu pšenice se uveliko priprema, žetva kukuruza se blagovremeno obavlja, razbacuje se mineralno đubrivo i pripremaju setvene površine.

Posebna pažnja se posvećuje sprovođenju agrotehničkih mera a zatim roku setve. Padavine u proteklom periodu su dobro navlažile površinski sloj što će omogućiti kvalitetnu obradu za predstojeću jesenju setvu. U našem regionu najčešći predusev je suncokret,a zatim kukuruz. Usevi koji ostavljaju dosta žetvenih ostataka koje treba dobro usitniti i zaorati. Pšenicu ne treba sejati u monokulturi.

Dubina obrade praktično zavisi od količine žetvenih ostataka i stanja zakorovljenosti zemljišta. Oranje ima prednosti u slučaju veće vlažnosti u odnosu na tanjiranje.

N, P i K obavezno uneti pod osnovnu obradu. Azot je nosilac prinosa. Deo azota treba uneti u jesen, 40 – 60kg/ha, što je veoma značajno ako je na njivi veća količina žetvenih ostataka.Ostatak azota se unosi prihranjivanjem.Agrohemijska analiza zemljišta je najpouzdaniji način za doziranje fosfora i kalijuma.

Pravovremena setva pored toga što omogućuje biljkama bolje ukorenjavanje,dublje prodiranje korenovog sistema i duži period bokorenja osnovni je preduslov boljeg prezimljavanja biljaka.Optimalni rok za setvu pšenice u našim agroekološkim uslovima je od 05-25 oktobra. Za setvu treba koristiti deklarisano seme čiji su parametri kvaliteta poznati i tada može da se odredi optimalna gustina setve za svaku sortu po jedinici površine. Korekcija, odnosno povećanje količine semena potrebno je ako je priprema nekvalitetna a seme ostaje na površini,ako je veća zakorovljenost parcele ili ako je smanjena upotrba azotnih đubriva.

Pregusti usevi se slabije ukorenjuju, manje su otporni na poleganje, i veća je konkurencija među biljkama za svetlost, vodu i hranu.Povećanjem količine semena ne treba nadoknađivati greške u agrotehnici. Dubina setve treba da bude 4-5 cm, sejalica treba da bude podešena i da se kreće brzinom 6 – 8 km/č. Kvalitetu setve može da doprinese brananje ili valjanje, zavisno od uslova pripreme parcele.

PSS Zrenjanin

Zorica Rajačić