 (1).gif)
Dok građani otvoreno, već sada iznose komentare o izgledu novog Trga slobode, stručna javnost čeka da prostor bude u potpunosti završen izgradnjom fontane, postavljanjem klupa, bašta kafea i sadnjom drveća, da bi dala konačni „sud“.
Takvog mišljenja je i istoričar umetnosti Bojan Kojičić koji u razgovoru za portal I love Zrenjanin podseća na ulogu gradskih trgova.
Trg kroz istoriju predstavlja mesto okupljanja ljudi. Razlozi su bili različiti – nekada su se na njemu okupljali ljudi na nedeljnim pijacama da bi razmenjivali robu i informacije, bilo je to mesto odigravanja velikih svetkovina i procesija, prostor na kom se vlast obraćala narodu, ali i mesto pogubljenja neposlušnih podanika.
Danas je funkcija glavnih trgova evropskih gradova ipak drugačija. Postavlja se pitanje: u kolikoj meri će naš novi trg udovoljiti potrebama savremenog čoveka? U odnosu na veličinu grada Zrenjanina, trg jeste prostran, što je predstavljalo izazov za projektanta, ali i moguće probleme prilikom realizacije.
– Kada je uređenje trga u pitanju, po mom mišljenju, postojale su dve opcije. Prva mogućnost je bila vraćanje izgleda trga iz perioda između dva svetska rata (za ranije istorijske periode se ne može reći da je bio osmišljen i parterno uređen), a druga, oko koje se stvorio konsenzus, da se raspiše javni konkurs koji će doneti najbolja rešenja u kreiranju ovog najvažnijeg javnog prostora. Da je prevagnulo mišljenje koje podrazumeva rekonstrukciju istorijskog trga, postavlja se pitanje: koliko bi danas takav trg bio funkcionalan? Konkurs je raspisan, a pobedu je odneo profesor Branislav Mitrović sa svojim timom. Tek nakon završenih radova, trg će postati logičan nastavak glavne gradske ulice koja je takođe bila deo konkursnog zadatka, a čija rekonstrukcija je završena skoro deset godina ranije. Poštovani su svi uslovi koje je tada izdao Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture iz Novog Sada – vraćanje drvoreda, klinker kocke u parternom uređenju i izmeštanje saobraćaja ispred Županije, kaže Kojičić.
Prilikom rekonstrukcije, najveći revolt kod građana izazvala je seča drveća koje je godinama pravilo hlad na ovom prostoru.
– Velika bura se podigla zbog seče drveća. Moram priznati, mene kao zaštitara, to uopšte nije pogodilo. Iskreno govoreći, verujem da je to bilo neophodno i opravdano. To drveće uopšte nije bilo adekvatno za prostor glavnog gradskog trga. Imam sreće da dosta putujem, a na tim putovanjima posećujem trgove većih i manjih evropskih gradova. Nisam primetio drveće od preko dvadeset metara visine, jer im tamo nije mesto. Trgovi su ,,goli”, osim perternog zelenila i niskog drveća, a za to postoje istorijsko-urbanistički razlozi (to pravilo ne važi samo za Evropu). Kada je posečeno drveće – bljesnule su fasade naših najznačajnijih spomenika kulture u svoj svojoj monumentalnosti, kaže Bojan Kojičić i podseća da će biti posađeno novo drveće, i da za to treba strpljenja.
Ipak, ovaj istoričar umetnosti smatra da nije dovoljna samo infrastruktura da bi trg bio lep.
– Da bi trg zaživeo i opravdao funkciju, potrebni smo mi – žitelji ovog grada. Ljudi mu daju smisao i svojim aktivnostima daju sadržaj. Međutim, da bi građani imali potrebu da na trgu provode vreme, potrebno im je obezbediti uslove, lepo popločan parter svakako nije dovoljno. Trg bez drveća, bez vode i bez klupa, svakako će biti trg koji će ostati pust, bez ljudi i sadržaja. Kada se obezbede ti uslovi, od nas će zavisiti kvalitet i učestalost sadržaja.
Za kraj, Kojičić pominje da novu infrastrukturu nakon završetka rekonstrukcije treba adekvatno i održavati.
– Tu mogu izbiti problemi, jer nekako nemamo naviku da o nečemu permanentno brinemo, što se pokazalo prilikom održavanja fontana. Ljudi generalno ne vole promene, a trg je „pretrpeo” velike promene. Treba pustiti da prođe vreme i da se stvari slegnu. Nadam se da ćemo ga prihvatiti i koristiti sav njegov potencijal, poručuje Kojičić.
.gif)
.gif)
